43. Zagrebački salon
Zagrebački salon, posvećen u 43. izdanju savremenom stvaralaštvu u oblasti primenjene umetnosti i dizajna u Hrvatskoj, svečano će biti otvoren 19. marta u Javnoj garaži Kvaternikov trg u Zagrebu, a predstaviće niz angažovanih radova, fokusiranih na društvenu odgovornost umetnika koji, baveći se odnosom oblika i sadržaja (forme i funkcije), radikalno preispituju društveni kontekst i trenutak stvaranja.
Zagrebački salon, posvećen u 43. izdanju savremenom stvaralaštvu u oblasti primenjene umetnosti i dizajna u Hrvatskoj, svečano će biti otvoren 19. marta u Javnoj garaži Kvaternikov trg u Zagrebu, a predstaviće niz angažovanih radova, fokusiranih na društvenu odgovornost umetnika koji, baveći se odnosom oblika i sadržaja (forme i funkcije), radikalno preispituju društveni kontekst i trenutak stvaranja.
Pod nazivom “Anti-dizajn / Trajne alternative”, 43. Zagrebački salon, koji je koncipirala Silva Kalčić, ukazuje na društvenu odgovornost autora shvaćenu kao činjenicu trenutka, te kreativno reagovanje na zadatu situaciju na način iznalaženja, uvek iznova, alternative mejnstrimu u oblikovanju, kao u primeru istorijskih i savremene avangarde.
Na 43. Salonu biće predstavljeno više od 80 radova hrvatskih umjetnika uz gostovanje nekoliko svetski poznatih imena, kao što su britanski modni kreator Hussein Chalayan i holandski dizajneri Viktor & Rolf.
Postavka izložbe, koju je likovno osmislio Darko Fritz, smeštajući radove na parking mesta u javnoj garaži - umesto automobila, osvrće se na sve grane primenjenih umetnosti.
Društveno angažovani rad Igora Grubića “East Side Story”, koji će na Salonu prvi put biti predstavljen u Hrvatskoj, podstaknut je brutalnim reakcijama neonacističkih grupa i prisutnih građana na nastojanja aktivista da na Gej paradi u Beogradu 2001. i Zagrebu 2002. izbore takozvana jednaka građanska prava za homoseksualne osobe.
Dvokanalna video-instalacija, koja je već predstavljena u Beogradu, donosi naizmjenično montirane televizijske snimke nasilja u oba grada, te plesnu predstavu događaja u izvođenju članova zagrebačke plesne trupe.
Projekat “Bosanci van!” (Radnici bez granica) Andreje Kulunčić, nastao u saradnji s građevinskim radnicima iz Bosne koji su izvodili radove na Modernoj galeriji u Ljubljani, tematizuje položaj marginalizovanih, nevidljivih najamnih radnika. Krajnji produkt projekta bila je city-lights kampanja u centru Ljubljane koja s jedne strane osveštava stereotipno mišljenje o Bosancima u Ljubljani, a s druge nudi takve "dobre" uslove života i rada Slovencima.
Hrvatska umetnica Olja Stipanović, koja od 1992. živi u Njujorku, predstavlja se instalacijom “Šavovi”, koja je izlagana u SAD, a čine je crteži u kombinovanoj tehnici i veziva, koji referišu tematski na ljudsko telo i kožu, kao graničnu zonu tela i mesta kontakta s Drugim. Rad ukazuje na neiscrpne izvor osobne, socijalne i kulturne fascinacije.
Izvezene etikete provociraju svojevrsnu kontemplaciju o kategorizacijama i poistovećivanjima, koje kvare i unifikuju identitete umetnika, istovremeno stvarajući veštačke mreže i krnje percepcije koje isprepliću i strukturišu svet u kojem funkcionišu.
Područje arhitekture predstaviće se filmom “Koolhaas HouseLife” o remek-delu novijeg doba, kući u Bordou koju je 1998. dizajnirao Rem Koolhaas, jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata i teoretičara arhitekture (OMA). Za razliku od većine filmova o arhitekturi, taj video nije toliko usredotočen na objašnjavanje zgrade, njene strukture i virtuoznosti izgradnje, već nastoji da omogući gledaocu da uđe u svakodnevnu intimu jedne arhitektonske ikone, shvati suštinu njene “modernosti”.
To se ostvaruje kroz priče i svakodnevne poslove Guadalupe Acedo, domaćice i kućepaziteljke, kao i drugih ljudi koji se brinu za zgradu.
Posebna projekcija filma biće 25. marta u Muzeju Mimara, a organizovana je pod pokroviteljstvom holandske ambasade.
Arhitektonski studio MAD iz Pekinga predstavcihe se digitalnim printevima većih dimenzija koji ilustruju konceptualni projekat “SuperStar_A Mobile China Town”, izoložen i na izložbi “Uneternal City” u okviru 11. bijenala arhitekture u Veneciji 2008. godine.
To je odgovor na redundantnu i sve češće staromodnu prirodu savremenog Kineskog grada (Chinatown).
“Superstar” je potpuno integrisana, koherentna i moderna verzija Čajnatauna 20. veka - mesto u kojem se može uživati u kineskoj hrani, kvalitetnim proizvodima i kulturnim događajima, a istovremeno je samoodrživ - uzgaja vlastitu hranu, ne trebaju mu resursi grada - domaćina i reciklira sav svoj otpad.
Među projektima u vezi sa erhitekturom su i “Vremenski svetionici” Platforme 9,81, koji se bavi društvenim i prostornim promenama u lokalnom kontekstu podstaknutim turizmom.
Taj projekat grupe arhitekata testiran je na Lofotskom otočju na severu Norveške, u polarnom krugu, gde turizam polako preuzima sve veći udeo u ekonomiji, a ribari i radnici u fabrikama ribe preko noći postaju kuvari, konobari i sobarice. Jedinstvene vremenske prilike ostrvlja prepoznate su kao fokus novodolazećeg turističkog talasa, a istraživanje rezultiralo projektom transformacije Lofota u meteorološki park - postavljanjem vremenskih svetionika koji funkcionišu kao turističke atrakcije, ali i podižu kvalitet lokalnoga života.
Etablirani hrvatski arhitekti Vinko Penezić i Krešimir Rogina prikazaće novi video rad u vezi sa njihovim projektom “Tko se boji vuka još u digitalnoj eri?”, predstavljen na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2008.
Modni dizajn radikalizuje nova generacija kreatora, a žiri Salona posebno je istakao rad hrvatske modne dizajnerke Patrizie Dona (www.laboratoriodona.com) koja živi i radi u Amsterdamu, a predstaviće se kolekcijom “Hommage à Remington”, inspirisanom pisaćom mašinom “remington”. Svaki deo mašine ponovno je upotrebila i reciklirala kako bi proizvela razne "predmete za nošenje", od kojih neki funkcionišu samo kao eksponati, dok su drugi u potpunosti nosivi.
U procesu dekonstrukcije-rekonstrukcije gube prvobitnu funkciju i oblik, a stavljeni u novi kontekst dobijaju sasvim nov identitet.
Modni dvojac Eko dizajn (Damir Bedalov i Mladen Donadini) predstavlja se radom “Imitacija života”, kojim reaguju na trenutno stanje tekstilne industrije bazirane na jeftinoj masovnoj proizvodnji u istočnoevropskim i azijskim zemljama. Rad skreće pažnju društva na problem masovne proizvodnje i njene posledice na okolinu (potrošnja energije i zagađenje, odbacivanje odeće nakon jednog nošenja).
Eko-dizajn predstavlja modele nastale reciklažom već postojećih odevnih predmeta ili modnih dodataka proizvedenih masovnom proizvodnjom, njihovim redizajniranjem i ponovnim plasmanom na tržište.
Hussein Chalayan, jedan od najistaknutijih britanskih modnih kreatora novije generacije, čija je izložba upravo otvorena u londonskom Muzeju dizajna, učestvuje video radom “Afterwords” koji na inovativan način povezuje modu, arhitekturu i elektronsku tehnologiju, a tematikom izbeglištva i pitanjima identiteta relevantan je i u kontekstu recentne istorije u ovom regionu.
“Afterwords” govori o odmaku od dramske perspektive - predstavlja dnevnu sobu u kojoj je nameštaj prekriven sivom tkaninom. Manekenke skidaju tkaninu, koja se pretvara u haljine, i sklapaju stolce koji postaju kovčezi, što asocira na mučnu situaciju potrebe bega od kuće za vreme rata i sakrivanja svih dragih predmeta.
Biće prikazan i video rad “Babuška” (haute couture kolekcija jesen-zima 1999/2000) holandskih dizajnera Vikora & Rolfa, koji poslednjih sezona rade i za jeftinu robnu marku H&M, demokratizirajući ideju stila. Načelo uslojavanja (lejera) vizualizovano je superponiranjem devet odevnih predmeta na statičnu, vitku i tipičnu manekenku, ženu-lutku koja se okreće, a izložena je na metalnom postolju.
Strip, figurice punjene lavandom, majice i značke, predstavljaju duhovit projekat mladog autora Vanča Rebca koji je sa scenaristom Tonijem Faverom osmislio lik Lavandermana, superjunaka ostrva Hvar, tipičnog dalmatinskog galeba koji vreme najradije provodi u lokalnim diskotekama i popularnim konobama, a koji je nakon nesreće u pogonu za preradu lavande poprimio intenzivan miris lekovite lavande, pa od tada u ljubičastom trikou kruži vespom po Hvaru i pomaže gde god njegove nove supermoći mogu da posluže.
Biće predstavljen i Niskopodni tramvaj TMK 2200, Končar Elektroindustrije koji je od puštanja u saobraćaj postao svojevrsni zaštitni znak Zagreba.
Zagrebački salon u 43. izdanju posebno je fokusiran i na fotografiju, i to na produkciju umetničke fotografije, a predstaviće veći broja radova domaćih autora, poput Ivane Vučić / Laboratorium, Željka Koprolčeca, Mare Bratoš, Antuna Maračića, SofijeSilvije, Duške Boban...
U okviru 43. Salona, 21. marta u Galeriji ULUPUH biće otvorena i samostalna izložba poljskog umetnika Zbigniewa Libere “Correct Me if I 'm Wrong”, koji obuhvata seriju “Pozitivi” (2002/2003) kojom reprodukuje poznate novinske fotografije 20. veka, menjajući ih tako da informacija postaje deo zabavne industrije - mučeni Če Gevara pridiže se iz poslednje postelje, zabavlja i puši cigaru sa egzekutorima; naga vijetnamska devojčica koja beži pred napalmskom bombom smeši se, zatvorenici u nacističkom kampu poziraju blistavih osmeha…
Liberin kontroverzni rad “Lego. Concentration Camp” iz 1996. godine bio je nacistički logor sagrađen od lego kockica (na izložbi je zastupljen dizajn kutija), kao studija Fukoove biomoći.
Proizvođači “lego” kockica poklonili su Liberi materijal ne znajući ništa o prirodi projekta, dok je on na izložene kutije napisao: “Sponsored by lego Systems”.
Kompanija je kasnije demantovala umešanost u celu priču Libere, koji će biti i gost Salona, a 21. marta održaće predavanje u Društvu arhitekata.
Izbor Javne garaže kao centralnog prostora 43. Salona svojevrsna je izjava, budući da su garaže i parkirališta najvažnija arhitektonska i urbanistička tema u Zagrebu i Hrvatskoj poslednjih godina.
Izložba Salona (nimalo salonska) spuštena je na najnižu (-3 etažu) garaže, koja postaje izložbeni prostor velesajamskih dimenzija (3.500 kvadratnih metara).
Vizuelni identitet 43. Salona osmislili su renomirani hrvatski tipografi Damir Bralić i Nikola Đurek, koristeći asocijativni plavi kolorit, koji je boja grada Zagreba, ali i nivoa garaže u koji je “uparkirana” izložba. Takođe, česta je boja singalike na putevima. I reinterpretacija garaže u izložbeni prostor prizvala je rešenje koje standardizovanim jezikom saobraćajnog označavanja vodi prema mestu izložbe.
Prema likovnom rešenju Darka Fritza, izložbeni radovi su na mestu automobila - na parkirnim mestima garaže, koja se mogu videti i kao ulice. Kretanje u prostoru određeno je postojećom organizacijom u prostoru, obeleženom parkirnim mestima, a grafički je u skladu sa standardnom saobraćajnom i parkirnom signalizacijom: grafički dizajn legendi za radove prilagođen je grafičkom dizajnu parkirnih mesta.
U okviru pratećeg programa, biće održano više predavanja i prezentacija, a za 26. mart je najavljen i okrugli sto o privatizaciji javnog prostora i javnosti privatnog prostora “Aktivizam ili/i projektovanje”, čiji je moderator arhitekta i profesor na Harvardu Ivan upnik.
Za 1. april u Kinu Mosor najavljena je i modna revija “Ugrožena češtica - na putu od požarišta do kulturno - turističkog proizvoda” Barbare Blasin.
Na svečanom otvaranju biće dodeljena i Velika nagrada Salona, tri ravnopravne i nagrada za najboljeg mladog autora do 35 godina, kao i priznanje žirija hrvatske sekcije AICA.
Salon će biti otvoren do 6. aprila, a i ove godine organizuje ga Hrvatsko udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti (ULUPUH), pod pokroviteljstvom Gradskog poglavarstva i Ureda gradonačelnika Zagreba Milana Bandića, koji će i otvoriti glavnu izložbu.
Podršku Salonu pružilo je i Ministarstvo kulture Hrvatske, u saradnji sa poljskom i holandskom ambasadom u Zagrebu.
Zagrebački salon jedna je od najdugovečnijih hrvatskih izložbenih smotri, koja se održava u kontinuitetu od 1965. godine, menjajući različite likovne discipline u trijenalnom ritmu.
Sajt Salona je www.43zagrebackisalon.com
(SEEcult.org)
