17. ZagrebDox, povratak u novi-stari svet
Međunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox, čije 17. izdanje nudi više od 80 naslova, počeo je 13. juna u Studentskom centru u Zagrebu uz uverenje organizatora da dokumentarni film i posle pandemijske krize ostaje jedan od najboljih alata za suočavanje sa novim-starim svetom i njegovim problemima i fenomenima.
Program 17. ZagrebDoxa počeo je filmom “Zemlja je plava poput narandže” ukrajinske rediteljke Irine Cilik, dirljivim pacifističkim porodičnim dokumentarcem ovenčanim nagradom za najbolju režiju na Sandensu, a publici su se uoči projekcije obratili direktor Nenad Puhovski i zamenik gradonačelnika Zagreba Luka Korlaet.
“Protekla je godina bila izazovna za sve nas. Pogodili su nas pandemija i potres, povukli smo i zatvorili, redukovali svet na ono što se moglo videti kroz malu, elektronsku ključanicu – mobilni, tablet, televizor. Verujem kako je ipak došlo vreme da izađemo iz zatvorenih prostora i vratimo se u onaj nešto veći svet – svet koji nas okružuje. Posve sigurno, on više nije onaj koji smo ostavili, ali je svejedno naš, jer drugog nemamo. U sučeljavanju s takvim svetom, dokumentarni film sigurno je jedan od najboljih alata. On nas podseća da problemi sukoba na Bliskom Istoku ili problemi migranata postoje i dalje, da ekologija ili rodna ravnopravnost nisu teme koje su same od sebe nestale, da je taj veći svet prepun zanimljivih priča, ljudskih sudbina i emocija koje možemo deliti”, rekao je Puhovski, poželevši publici dobrodošlicu “natrag u uzbudljiv, tužan, veseo, strašan, divan svet – naš zajednički svet”.
Nenad Puhovski, foto: Samir Cerić Kovačević
Festival je proglasio otvorenim novi zamenik (novog) gradonačelnika Zagreba, isticuci značaj dokumentarnog filma, posebno u turbulentnim društvenim okolnostima.
“Izazovne situacije u kojima smo se u proteklom razdoblju našli kao društvo odražavaju se i na ovogodišnjem programu ZagrebDoxa, čime se potvrđuje aktuelnost dokumentarnog filma i spremnost da brzo reaguje na društvene promene i izazove savremenog društva poput pandemije, ratova i potresa. U izazovnim uslovima za održavanje festivala, neizmerno je važan kontinuitet”, istakao je Korlaet i naglasio posebno značaj edukativnog segmenta i gostovanja jednog od najnagrađivanijih pozorišnih i filmskih reditelja Mila Raua, kao i hrvatskog reditelja Rajka Grlića.
Takvim interdisciplinarnim pristupom, koji nadopunjuje reprezentativni, kako je istakao Korlaet, program ZagrebDoxa omogućuje usavršavanje novih filmskih naraštaja, te doprinosi negovanju dokumentarizma u Hrvatskoj. “Rezultat se vidi i u broju premijera domaćih, i to većinom mladih autora na ovogodišnjem festivalu. Izuzetno me veseli što se festival održava uživo, jer gledanje filmova u bioskopskim dvoranama doprinosi deljenju emocija i razmenjivanju utisaka”, rekao je novi gradski zvaničnik, koji je otvorio nedavno i upravo završeni 31. Animafest.
ZagrebDox će do 20. juna u Kinu SC, MM centru i Teatru &TD u Studentskom centru, te na Letnjoj pozornici Tuškanac, prikazati 84 filma u 12 programa, uključujući 18 u međunarodnoj konkurenciji za Veliki pečat, koje će ocenjivati međunarodni žiri koji čine: reditelj Rajko Grlić (predsednik), montažerka Vesna Biljan Pušić i ruski reditelj Ilja Povolockij, prošlogodišnji laureat ZagrebDoxa.
U konkurenciji za Veliki pečat u regionalnoj sekciji je 20 ostvarenja, pri čemu je čak 11 hrvatskih, a ocenjivaće ih regionalni žiri koji čine domaći reditelj Đuro Gavran, rumunski reditelj i istraživački novinar Radu Ciorniciuc, te istoričarka filma i selektorka Jasmin Basic.
Među filmovima u regionalnoj konkurenciji je i "Zaceli me" (Hold Me Right) srpske rediteljke Danijele Štajnfeld, koja je doputovala na ZagrebDox iz SAD, gde živi i radi poslednjih godina, a tim filmom o traumatičnom iskustvu žrtava seksualnog nasilja izazvala je burne reakcije u regionu, posebno nakon izjave da ju je seksualno napastvovao kolega Branislav Lečić.
Polazeći od svog iskustva, i kroz razgovore sa žrtvama, Danijela Štajnfeld postavlja pitanje je li izlečenje moguće. Istoj temi pristupa i Olga Lucovnicova u autobiografskom ostvarenju "Moj ujak Tudor" (My Uncle Tudor) - kroz snimke porodčne kuće u Moldaviji, za koju je vezuju uspomene iz detinjstva, ali i jedno šokantno iskustvo.
Danijele Štajnfeld, foto: Julien Duval
Dugometražni debi mađarske rediteljke Alexe Bakony "Tobi u bojama duge" (Colors of Tobi) prati transrodnog adolescenta Tobija na turbulentnom putu prema odrastanju i sazrevanju. U poetičnom laureatu festivala Visions du Réel "Punta Sacra" rediteljka Francesca Mazzoleni odvodi gledaoce u Ostiju, nekadašnju morsku luku antičkog Rima, "svetu tačku" na kojoj Franca vodi jedno žensko domaćinstvo. I u filmu "Kuća lutaka" (House of Dolls) rumunskog reditelja Tudora Platona u središtu je jedna zajednica žena: grupa 70-godišnjih prijateljica koje, daleko od svojih supruga i svakodnevne rutine, izmenjuju male životne radosti. U dokumentarcu "Priče iz zatvorske ćelije" (Tales From The Prison Cell) mađarskog reditelja Ábela Viskija film postaje alat za povezivanje očeva koji su od svoje dece i supruga razdvojeni zbog služenja zatvorske kazne. Izazove očinstva tematizuje i rumunski reditelj Andrei Dăscălescu u filmu "Sveti otac" (Holy Father), u kojem, iščekujući rođenje svog prvog deteta, traga za davno izgubljenim ocem. Dokumentarac "Pokajnici?" (A Rifle and a Bag), čiju režiju potpisuju Cristina Hanes, Isabella Rinaldi i Arya Rothe, prati borbu roditelja, koja ponekad podrazumeva i odustajanje od političkih ideala, da svojoj deci osiguraju srećnu i sigurnu budućnost.
Ovenčan nagradom za najbolji kratkometražni dokumentarac na festivalu u Džihlavi, film "Prvi rođendan nakon apokalipse" (First Birthday After the Apocalypse) rediteljke Farah Hasanbegović u formi kulinarskog recepta za pečenje kolača, u kombinaciji sa animiranom tehnikom, na svež način bavi se temom sećanja i odrastanja.
Među 11 hrvatskih filmova u regionalnoj konkurenciji je i "Žica" Tihe Gudac, čija je premijera bila na najvećem nemačkom festivalu dokumentarnog filma DOK.fest u Minhenu, a usmeren je na granično područje uz reku Kupu – teritoriju koja deli Hrvatsku i Sloveniju, mesto na kojem šengenska granica polarizuje Evropu, a žilet-žica zaustavlja izbeglice koje iz BiH pokušavaju stići u Zapadnu Evropu. Ljubav koja ne poznaje granice i nadilazi sve razlike tema je dokumentarca "Ljubav oko svijeta" autorskog dua Anđele i Davora Rostuhara, a zajedništvo i društveno-kulturna renesansa koju je u Pakracu 1980-ih podstakao klub u malom fudbalu Dudovo bure, u fokusu je filma "Samo je nebo iznad nas" rediteljke Renate Lučić. U filmu "Čekaj me" Damir Markovina prati odnos svoje majke i bake, pri čemu progovara o tankoj granici između ljubavi, dužnosti i žrtve. Dinamike porodičnih odnosa prožimaju i filmove "Hotel Mama" Joze Schmucha, te "Povratak" Petra Vukičevića.
Promene koje u porodičnu i kućnu svakodnevicu unela aktuelna pandemija korona virusa beleži film "Jel ti frka kad ti priđem" Sare Alavanić.
Razorni zemljotresi koji su u poslednjim danima pogodili središnju Hrvatsku, korenito promenivši uobičajeno prazničmo raspoloženje, u fokusu su filma "Još malo do nove godine" Marka Bičanića, dok "Bog na kotačima" Bele Bračko-Milešević prati kako je obred svete mise u jednom naselju u okolini Karlovca dobio novo, "pandemijsko" ruho. Prateći turbulentno razdoblje puberteta iz perspektive dve sestre iz romske porodice, dokumentarac "Volim" Anje Koprivšek postavlja pitanje imaju li svi pravo na bezbrižno odrastanje. Akutnoj problematici porodičnog zlostavljanja i potisnutim emocijama na zanimljiv način pristupa film "Sad sam ja Irena" rediteljke Jasmine Beširević.
Doris Šarić-Kukuljica, Damir Markovina i Urša Raukar, foto: Julien Duval
Mladi žiri, čiji su članovi filmska producentkinja i selektorka Lejla Dedić, promotorka u filmskoj industriji Mirjam Wiekenkamp i psiholog Boris Jokić, dodeliće Mali pečat najboljem filmu autorke ili autora do 35 godina starosti. Članovi žirija sekcije Movies That Matter – producent i festivalski programer Oliver Sertić, iranski filmaš Mehrdad Oskouei i dekan zagrebačke Akademije dramske umetnosti Franka Perković Gamulin, dodeliće nagradu filmu koji na najbolji način promoviše ljudska prava, dok će članovi žirija FIPRESCI – filmski kritičar Ruggero Calić, filmski kritičar i vanredni profesor na Danskoj školi medija i novinarstva u Arhausu Steffen Moestrup i kanadska filmska kritičarka i spisateljica Justine Smith, odlučiti o dobitniku nagrade za najbolji film u regionalnom takmičarskom programu. Nagrada Teen Doxa pripašće najboljem filmu koji govori o problemima mladih, a dodeliće je učenice i učenici Američke međunarodne škole u Zagrebu.
Publika će takođe odlučivati o najboljem filmu, na osnovu najviše prosečne ocene.
Naslovi pobedničkih filmova biće objavljeni na ceremoniji 19. juna, pri čemu je jedan laureat već - reč je o dobitniku nagrade “Mojoj generaciji”, koja je dodeljena velikom izraelskom filmskom autoru Aviju Mograbiju, koga će ZagrebDox i ugostiti, najavili su organizatori.
Prvi festivalski dan započinje besplatnim projekcijama u 15 sati, kada će u Teatru &TD biti prikazan i film otvaranja “Zemlja je plava poput narandže”, uz Q&A sa autorkom Irinom Cilik.
Među filmovima prvog festivalskog dana su i dve premijere hrvatskih ostvarenja - u programu Teen Dox biće prikazan film “One su tu” Andrijane Mirne Marin o iskustvima i položaju žena u muzičkoj industriji, zasnovan na pričama o četiri kantautorke i dva benda: Sari Renar, Nini Romić, Billie Joan, Mary May, Punčkama i Seven Mouldy Figs. Svetska premijera očekuje i film “Dubica” Marine Aničić Spremo, koji je nastao u produkciji Factuma, a beleži svakodnevicu u Hrvatskoj Dubici, selu kraj Une, na granici s Bosnom i Hercegovinom. Kroz razgovore sa sve malobrojnijim stanovnicima, rediteljka portretiše mesto koje se nikada nije oporavilo od ratnih stradanja, ali koje – uprkos brojnim problemima i sudbini koju deli s brojnim hrvatskim selima i malim gradovima – pruža nadu u kvalitetniji suživot.
Festivalska gošća, rediteljka Dea Gjinovci, predstaviće svoj film “Buđenje na Marsu” (Wake Up On Mars), a autorke filma “Pokajnici?” (A Rifle And a Bag), rediteljke Cristina Hanes i Isabella Rinaldi, o svom će ostvarenju razgovarati sa publikom nakon projekcije u Teatru &TD.
Uz pregršt naslova u zvaničnim programima Majstori doxa, Kontroverzni Dox, Stanje stvari i Teen Dox, 17. festivalsko izdanje donosi i program Ljubav u selekciji Nenada Puhovskog, te program Triler Dox prema odabiru Vladana Petkovića.
Retrospektivna sekcija uključuje program posvećen intrigantnom švajcarskom reditelju Milu Rauu, program u selekciji Diane Nenadić okuplja dokumentarne naslove domaćih rediteljki nastale tokom poslednjih pet decenija, te autorsko veče Rajka Grlića, predsednika međunarodnog žirija.
Ulaznice za 17. ZagrebDox mogu se nabaviti na sajtu mojekarte.hr i na blagajni Kina SC.
ZagrebDox se održava uz podršku Grada Zagreba i Hrvatskog audiovizuelnog centra, a ZagrebDox Pro uz podršku programa Kreativna Evropa, odnosno potprograma Media.
Festivalski sajt je zagrebdox.net, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, dok je popis svih filmova ovde.
*Naslovna fotografija: Julien Duval
(SEEcult.org)
