12. Beldocs - Zamisli
Međunarodni festival dokumentarnih filmova Beldocs predstavlja od 8. do 15. maja u Beogradu više od sto premijernih naslova, od kojih je 16 u takmičarskim programima, uz muzičke, biografske i umetničke dokumentarce, izbor iz savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i retrospektive japanskog autora Kazua Hare i Gorana Devića iz Hrvatske.
Za otvaranje 12. Beldoksa 8. maja u Kombank dvorani odabran je film “Linija života” Darka Bajića, kojem je to svetska premijera, a priča je o sinu i ocu, odnosno o životu i radu njegovog oca, akademskog slikara Miloša Bajića, koji je preživeo zloglasni logor Mauthauzen. “Posetio sam taj logor sa ocem prvi put kada sam imao 17 godina. On je i u logoru smrti uspevao da crta i da uz pomoć drugova krije i sačuva crteže. Uvek me je fascinirala njihova energija, ljubav i volja za životom i to sam hteo da pokažem u svom filmu”, izjavio je Bajić novinarima. Kako je dodao, njegov otac je imao cilj, umetnost mu je pomogla i uspeo je da preživi, ali 11 miliona drugih ljudi u logorima širom Evrope tokom Drugog svetskog rata nije.
“Zato ovaj film nije samo biografska priča o slikaru, nije samo reportaža, već je to film o jednom vremenu o kom publika treba više da čuje, naročito danas kada su opet surova vremena”, rekao je Bajić.
Srpski takmičarski program obuhvata šest filmova koje su odabrali umetnički direktor 12. Beldocsa Marko Grba Sing i selektor Igor Stanojević, a čije se teme kreću u rasponu od grupe Električni orgazam, preko hapšenja pripadnika falun gonga u Srbiji 2014. godine, mladih Zemunaca, romskog hip-hopa, do Sava centra i sirijskih izbeglica u Berlinu.
Prema rečima selektora, to su hrabri filmovi, kojima je zajedničko, iako su različitih tema, to što svi sadrže neku vrstu istine i svi su po nečemu specifični.
Uz biografski film o bendu Električni orgazam Marije Vukić, u domaćoj konkurenciji su i "Taurunum boy" Jelene Maksimović i Dušana Grubina, koji prati zemunske tinejdžere tokom letnjeg raspusta, "To sam što jesam - Gipsy mafia" Andrijane Stojković koji obrađuje istoimeni romski hip-hop bend i njihove živote, dok je film Ivana Markovića "Centar" eksperimentalni dokumentarac o Sava centru. Film "Deca proleća" Dušana Solomuna proučava pitanje sirijskih izbeglica u Berlinu, a "Na crnoj listi" Sare Marković i Nikole Dragovića prati pripadnike Falun Dafe i njihovo hapšenje u Srbiji 2014. godine.
Međunarodni takmičarski program nudi deset filmova, a prema rečima selektora Igora Stanojevića, reč je o delima autorima koje krasi "energičnost, hrabrost i odlučnost” u punoj stvaralačkoj snazi.
Austrijski film “Dobrodošli u Sodomu” Kristijana Krenesa i Florijana Vajgensamera je mračni i spektakularni dokumentarac o deponiji u Gani, gde se reciklira elektronski otpad sa Zapada. U filmu “Bostofrio – gde nebo dodiruje zemlju” portugalski reditelj Paulo Karneiro bavi se običnim čovekom i portretiše svet koji nestaje u udaljenom selu, gde stanovnici žive isključivo od zemlje. Kolumbijski “Lapu” Sezara Alehandra Haimesa i Huana Pabla Polanka prikazuje odnos jedne kulture prema smrti, snovima i pamćenju, a urugvajski film-esej “Stapanje vremena” Huana Alvareza Nemea posmatra i analizira odnos čovečanstva i bestijalnosti, užasa i otpora.
U filmu “<3” španska autorka Marija Anton Kabot istražuje šta vernost i seksualni identitet znače mladima danas, dok u holandskom filmu “Sada se nešto polako menja” Mena Laura Mejer slika potragu za smislom i ličnim razvojem pojedinca danas.
"Kameni govornici” Igora Drljače je film koji razmatra mesto ukrštanja turizma i ideologije u četiri posleratna grada u Bosni i Hercegovini, a zašto je važno imati mesto koje se zove dom analizira Frederik Solberg u filmu “Doel” o istoimenom gradu duhova u Belgiji, okruženom nuklearnom elektranom, gigantskim kontejnerskim dokom i lukom Antverpen. I francuski sineasta Žeremi Gravajat bavi se pitanjem doma u modernoj Evropi, slikajući u delu “A Lua Platz” potragu za mestom za život jedne grupe rumunskih migranata na periferiji Pariza. Nasuprot njima, u vizuelno impresivnom “Kraju radnog vremena” švajcarska rediteljka Nikol Fegele nudi poetsko i zadivljujuće putovanje kroz naizgled nepromenljiv svakonoćni život Taipeija i njegovih stanovnika, suprotstavljajući ritam metopole koja nikada ne spava sa raspoloženjem njenih žitelja zarobljenih u kolotečini.
Reditelji Paulo Karneiro, Marija Anton Kabot, Igor Drljača, Kristijan Krenes, Žeremi Gravajat, Frederik Solberg, Nikol Fegele i Huan Alvarez Neme najavljeni su kao gosti 12. Beldocsa, a nakon projekcije filmova razgovaraće sa publikom.
Od ove godine uvedena je i nagrada za najbolji kratki film, za koju konkurišu filmovi dužine do 40 minuta iz svih pratećih selekcija.
Među gostima 12. Beldocsa najavljeni su i japanski autor Kazuo Hara i hrvatski reditelj Goran Dević, kojima su priređene retrospektive.
Goran Dević, jedan od najboljih dokumentarista Balkana predstaviće u Jugoslovenskoj kinoteci, što će biti prilika da se publika 12. Beldocsa upozna sa nekim od njegovih najboljih, a dosad nikada viđenim ili retko prikazivanim delima u Srbiji. Među osam filmova iz Devićevog opusa je i novi dokumentarac “U ime Republike Hrvatske” o anti-EU aktivisti Marku Franiškoviću čiju antirežimsku delatnost država interpretira kao opsesiju.
Beldocs će prikazati i retrospektivu čuvenog japanskog dokumentariste Kazua Hare, autora kultnog filma “Careva ogoljena vojska i dalje maršira”. Hara će tokom prve posete Srbiji održati masterklas koji će biti svojevrsno putovanje kroz njegovo osvajanje autorske slobode.
Retrospektiva njegovih dostupnih dokumentarnih filmova broji pet dela: “Zbogom CP” (Goodbye CP, 1972), “Ekstremno privatni eros: Ljubavna pesma 1974” (Extreme Private Eros: Love Song 1974, 1974), “Careva ogoljena vojska i dalje maršira” (The Emperor's Naked Army Marches On, 1987), “Posvećeni život” (A Dedicated Life, 1994) i “Azbestno selo u Japanu” (Sennan Asbestos Disaster, 2016), koji će prvi put biti prikazani u Srbiji.
Koncepcija pratećih programa se naslanja na prošlogodišnju, ali uvedene su i neke izmene. U programima Vatromet i Meteori zastupljeni su filmovi naglašeno kinematičnih poetika.
“Filmovi iz programa Vatromet su uzbudljivi, dinamični i vizuelno upečatljivi, dela snažnih, neafirmisanih, mladih glasova, dok filmovi iz programa Meteori otvaraju neke nove horizonte i obasjavaju nove staze filmskog jezika”, najavio je selektor Igor Stanojević.
U nastavku saradnje sa Muzejem savremene umetnosti, u okviru Meteora biće prikazani novi filmovi velikih reditelja kao što su Cai Ming-Lijang, Albert Sera, Vang Bing, Radu Žude i drugi.
Ideja selekcije Meteori, započeta 2018. godine u saradnji sa MSU, jeste da publici približi drugačija shvatanja o filmu, raznolike načine produkcije i nastanka audio-vizuelnih dela. Program je nastao po uzoru na kolaboracije velikih svetskih festivala i muzeja, kao što su Forum i Forum Expanded na Berlinalu, FID Marsej - u MSU u Marseju, Film society of Lincoln center u MoMA u Njujorku, Cinema du reel u Centre Pompidou u Parizu...
Filmovi sa aktuelnim političkim temama uvršteni su u program Naslovna strana, a selekcija Udarni termin je skup kritički i komercijalno najuspešnijih dokumentaraca iz 2018, među kojima su dobitnik Oskara “Slobodan i sam” i nominovani za Oskara “U procepu” i “Okrug Hejl ovog jutra, ove večeri”.
Programu Lavirinti pravde nudi pet dokumentaraca posvećenih globalnim izazovima prava i pravosuđa, među kojima je i film “Suđenje Ratku Mladiću” o procesu vođenom protiv generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića u Hagu, prvostepeno osuđenog na doživotni zatvor. Projekcije filmova pratiće serija razgovora, pa će se na 12. Beldocsu suočiti bivši glavni tužilac Haškog suda Piter Mekloski i glavni advokat Mladićeve odbrane Branko Lukić.
Osim dokumentarca o Mladiću, među filmovima u programu Lavirinti pravde najavljeni su i “Nek mi je Bog u pomoći” o radu briselske istražne sudije Eh Gruvez, “RBG” o sudiji Vrhovnog suda SAD Rut Bejder Ginsberg (85), “Proces – država Rusija protiv Olega Sencova” o suđenju Olegu Sencovu i pokušajima njegove porodice, prijatelja i advokata da ga spasu, te “Proces” Sergeja Loznice koji arhivskim snimcima rekonstruiše jedno od prvih montiranih suđenja koje je osmislio Staljin.
Među filmovima 12. Beldocsa je i nekoliko umetničkih filmova, odnosno filmova o umetnicima, kao što su dokumentarac “Sanjajući sećanja na danas” (Dreaming the memories of now) vizuelnih umetnika Geske Brečević i Roberta Brečevića, film “Suma” (Summa) Andreja Kutsile, proglašen najboljim srednjemetražnim dokumentarcem na prestižnom IDFA u Amsterdamu 2018. godine, te film “Kraj radnog vremena” (Closing time) švajcarske rediteljke Nicole Vogele, takođe prikazan na IDFA, kao i u Lokarnu.
Među muzičkim dokumentarcima na 12. Beldocsu je i film “Bird on a Wire: Leonard Cohen” o slavnom Leonardu Koenu, za koji je dugo smatrano da je zauvek izgubljen. Reditelj Toni Palmer slika u tom filmu snagu reči i nota Koena, čuvenog kanadskog muzičara i pesnika, jednog od najvećih vizionara među umetnicima svog doba.
Za Palmerov film o Koenovoj turneji po Evropi 1972. godine dugo se mislilo da je izgubljen. Zahvaljujući otkriću 294 rolne filma 2009. godine u jednom skladištu u Holivudu, dokumentarac je digitalno restaurisan u punom sjaju. U filmu je zabeleženo 17 najvećih Koenovih pesama, emocionalno interpretiranih u vreme kada je bio na vrhuncu svoje slave. To je i svedočanstvo njegove muzičke turneje i slika utisaka o svemu onome što se desi tokom nastupa uopšte.
Festival Beldocs i ove godine je organizovan skromnim budžetom za festivale tog obima, a organizatori su izrazili posebno negodovanje zbog nedovoljne podrške na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije, zbog čega su najavili i tužbu.
Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović izrazio je zahvalnost na pomoći Filmskom centru Srbije za industrijski program Beldoksa, kao i na podršci Media deska Kreativne Evrope. Međutim, na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije Beldoks je dobio samo jedan od traženih osam miliona dinara, što je oko polovine potrebnog budžeta. Vušurović je rekao da će podneti tužbu, kao i prethodne godine, zbog kršenja odredbe iz Zakona o kulturi o ravnopravnom tretmanu učesnika konkursa. “Odavno tražimo da se organizuje ozbiljan skup i utvrdi strategija za našu festivalsku scenu. U Ministarstvu kažu da je to dobra ideja, ali još ništa nije preduzeto”, rekao je Vušurović.
Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)