• Search form

01.04.2011 | 16:51

Balet za razmišljanje

Balet za razmišljanje

Baletom “Artifakt” Kraljevskog flamanskog baleta iz Antverpena, u koreografiji čuvenog Vilijama Forsajta (William Forsythe), 3. aprila u Sava centru počinje osmi Beogradski festival igre (BDF), a publika može da očekuje i izuzetan estetski doživljaj i zapitanost nad pitanjima koja to delo postavlja.

To je prva celovečernja Forsajtova predstava u Beogradu, istakla je direktorka i selektorka BDF-a Aja Jung na konferenciji za novinare 1. aprila, izražavajući zadovoljstvo što je BDF za osam godina stekao renome jednog od najboljih i najbitnijih festivala u Evropi.

To je istakao i ambasador Belgije u Beogradu Alen Kundicki (Alan Kundicky), navodeći da je BDF postao “jedan od najvažnijih plesnih događaja u međunarodnom kalendaru” i da je srećan što Belgija može ponovo da bude deo programa u kojem učestvuju neke od najboljih svetskih kompanija.

Kundicki je posebno izrazio zadovoljstvo učešćem Kraljevskog flamanskog baleta koji nastupa na svim svetskim pozornicama i dobio je najbolje kritike, a BDF otvara Forsajtovim ključnim delom.

Umetnička direktorka Kraljevskog flamanskog baleta Katrin Benets (Kathryn Bennetts), koja sarađuje s Forsajtom već 15 godina, istakla je da je “Artifakt” izuzetno kompleksan komad za igrače i dodala da se publika oseća "na izvestan način pomereno" posle te predstave.

Kraljevski flamanski balet jedina je kompanija koja ima pravo na izvođenje “Artifakta”, dodala je Katrin Benets, napominjući da Forsajt ni igračima ne govori o čemu se radi i očekuje da svako ode sa predstave pod ličnom impresijom.

Katrin Benets, koja potpisuje postavku koreografije “Artifakta” (uz Glen Tuggle i Stefanie Arndt), rekla je i da za taj balet u četiri čina nije potrebno bilo kakvo predznanje.

“Publika je u nekoj vrsti iznenađenja, ali to je dobro, jer je tera na razmišljanje”, dodala je umetnička direktorka Kraljevskog flamanskog teatra, skrećući posebno pažnju na specifičnu rasvetu, koju je Forsajt dizajnirao.

Čuvena dizajnerka svetla Dženifer Tipton (Jennifer) rekla da za Forsajta da je najbolji dizajner svetla na svetu, dodala je Benetsova, navodeći i da je “Artifakt” njen omiljeni komad, te da je poseban zato što je “prava klasika”, ali izaziva “osećaj kao da je napravljen juče”.

Benetsova je rekla i da je impresionirana interesovanjem za gostovanje Kraljevskog flamanskog baleta u Beogradu.

“U Belgiji ne bismo imali ovoliku medijsku podršku”, rekla je direktorka Kraljevskog flamanskog baleta, koji je relativno mlada kompanija - postoji 40 godina, a okuplja igrače 16 nacionalnosti, od kojih trećinu čine Flamanci.

“Artifakt” je premijerno izveden 1984. godine u Baletu Frankfurt, a počinje kao pripovetka.

Klavirska muzika narasta u prostoru, dok žena u istorijskom kostimu poziva publiku. Uz obično “uđi unutra”, otkriva se slika jednog sveta u nastanku, gde postoje bela silueta, čovek sa megafonom i grupa sivkastih igrača koji u početku slobodno lutaju prostorom.

U drugom delu, ista nevidljiva ruka koja je igrala šah sa svetlošću i telima igrača, u blještavom zraku se prikazuje glasno i napadno. U odsustvu muškarca i žene, dva para zamenjuju anonimnost grupe za britko oštru igru na muziku Bahove šakone, dok ih ne prekine spuštanje zavese. Ostatak ansambla ponavlja rudimentne pokrete ruku nečujne siluete. Pisac iza scene sigurno drži otrovno pero; igrači se bacaju u neobuzdan napad uz muziku živih impulsa...

Treći deo predstavlja šahovsku scenografiju koja je dekonstruisana i zubci na točku mašine su onesposobljeni usled težine. Nastaje destruktivni haos. Dekor pada, a igrači nasrću odasvud i u isti mah skoro ostaju bez svesti, bacajući se izvan scene i ka publici... Baletske vežbe kao zamajac za pobunu...

Poslednji deo počinje u mraku. U dubini scene, osvetljen je samo nered scenografije. Na istom mestu, igrači hvataju vazduh. Solisti prave zanosne, promenjljive oblike. Čovek i žena nastavljaju svoje beskrajno nizanje reči. Talasajući rukama na već poznatu klavirsku muziku, ansambl formira redove i dugačke lance po još klasičnijem obrascu u odnosu na početak. Žena koja je uvela publiku u predstavu, sada pokazuje pravac za napuštanje prostora: “Izađi napolje”.

“Artifakt” je prva postavka koju je Forsajt kreirao u svojstvu umetničkog direktora Baleta Frankfurt.

Amerikanac po rođenju, Forsajt je kao mladić gledao Freda Astera na televiziji i svoja popodneva provodio svirajući rok, a danas se  smatra potpuno “evropski-orijentisanim” koreografom.

To je  proisteklo iz njegovog interesovanja za francusku filozofiju, naročito poststrukturaliste poput Mišela Fukoa; nepodobne mislioce bliske postmodernistima, koji se ne mogu pomiriti sa nepromenjlivim statusom velikih ideologija, već daju prvenstvo destabilizaciji i dekonstrukciji “autoriteta”. Upravo to gledište je veoma zastupljeno u “Artifaktu”.

“Artifakt” je celovečernje delo u četiri slike, koje uključuje govor, složen repertoar primene gesta i krajnje čiste plesne delove, a ponekad i frenetičnu kombinaciju svega toga. Takođe, proizvod je snažnog uticaja Forsajtovog interesovanja za model pokreta koji je razvijao plesni teoretičar Rudolf von Laban.

Prema njegovom učenju, telo se posmatra u odnosu na 27 tačaka koje markiraju zamišljenu kinesferu, što definiše granice telesnog istezanja u prostoru. Vizuelno, to se u “Artifaktu” prevodi u igru koja je odmah prepoznatljiva kao balet, a istovremeno prouzrokuje šok karakterističan za različito i novo, jer Forsajt zamenjuje konfiguraciju poznatih pozicija tako što ili izbegava utvrđene prelaze između koraka ili ih neobično ističe.

U smislu sadržaja, sledeći liniju Fukoa i ostalih, Forsajt postavlja pitanje načina na koji se značenje izvodi iz konteksta. U “Artifaktu” je ta nedoumica o stanju svesti jasno predstavljena kroz reči koje izgovaraju “žena u istorijskom kostimu” koja spaja nespojivo, i “muškarac sa nekom vrstom megafona”.

Tekst govori o “ulaženju i izlaženju u prostor”, o pamćenju i zaboravljanju, o posmatranju onoga što mislimo da posmatramo… Odraz Forsajtovog epistimiološkog sagledavanja stvari, otkriva se fragmentacijom dela. On razgrađuje klasični balet i potom sastavlja komade ispočetka, neobavezujući se na isti raspored... Traži od publike, da se zapita nad svojim poimanjem onoga što se odigrava na sceni.

Drugo pitanje koje ga zaokuplja, jeste kako sam rečnik igre funkcioniše. Njegovim istraživanjem, on isteže granice baletske gramatike i podriva sve vrste pozorišnih konvencija. Odnos između njegovih solista i ansambla je nepredvidljiv. Rasveta se neizmenično prigušuje ili zaslepljuje.

Rođen 1949. godine u Njujorku, Forsajt je učio igru na Univerzitetu Džeksonvil na Floridi i u Školi Džofri baleta, a 1973. postao je igrač Štutgart baleta, gde je i počeo bavljenje koreografijom. Već prvom postavkom, na muziku Gustava Malera, postigao je uspeh.

Kreirao je niz naslova za Štutgart balet, ali i druge vodeće kompanije, poput Baleta u Baselu, Frankfurt baleta, Baleta u Minhenu, Berlin baleta, Džofri baleta i Holandskog plesnog teatra.

Na mesto umetničkog direktora Frankfurt baleta postavljen je 1984. godine, sa idejom da stvara repertoar pomeren u odnosu na klasičan balet, koji će osvajati novu publiku. Od tog trenutka, tokom narednih 20 godina, nastala su ključna dela savremene igre kraja 20. i početka 21. veka.

Osim naslova za Balet Frankfurt, Forsajt je kreirao za vodeće baletske kompanije u svetu, poput Njujork Siti Baleta, Nacionalnog baleta Kanade, londonskog Kraljevskog baleta i Baleta pariske Opere. Frankfurt Balet gostovao je širom sveta, a od 1999. kompanija je izvodila i deo programa u TAT-u, frankfurtskom tramvajskom depou preuređenom u umetnički prostor, gde je Forsajt počeo da kreira različite instalacije i performanse.

Krajem pozorišne sezone 2004. godine doneta je odluka o zatvaranju baletske kompanije u Frankfurtu, pa Forsajt osniva privatnu trupu. Danas Forsajt kompanija funkcioniše na tri umetničke adrese - u Frankfurtu, Drezdenu i Cirihu, a istovremeno intenzivno nastupa po celom svetu.

Nakon Forsajtovog “Artifakta”, osmi BDF predstaviće do 18. aprila i predstave koreografa kao što su Jirži Kilijan, Barak Maršal, Aleksandar Ekman, Edvard Klug, Magi Maren...

Holandski plesni teatar

Dosad najobimniji program BDF-a obuhvata i predstave renomiranih baletskih kompanija i plesnih trupa iz Švedske, Italije, Velike Britanije, Holandije, Francuske, Izreala, Slovačke, Austrije i SAD, pod sloganom “Igra je o životu.... i život sam”.

Među atrakcijama programa je i predstava “FAR” kompanije Random Dance iz Londona, u koreografiji Vejna MekGregora (Wayne McGregor), koja je izazvana revolucionalnom knjigom Roja Potera “Pohota u doba razuma”.

Random Dance

BDF je i jedan od koproducenata predstave “FAR”, koja je imala premijeru krajem 2010. godine u londonskom Salders Velsu, a publika BDF-a će je videti 16. aprila u Madlenianumu i 18. aprila u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

U Madlenianumu će 5. aprila biti izvedena i predstava “PevacSuzan Delal centra iz Tel Aviva, u koreografiji Baraka Maršala (Marshall), dok će dan kasnije u Ateljeu 212 gostovati Balet Torina predstavom “Na prvi dodirMatea Levađija (Matteo Levaggi).

Balet Torino

Za 7. april u Beogradskom dramskom pozorištu najavljeno je gostovanje Jasmin Goder (Yasmeen Godder) iz Tel Aviva predstavom “Ljubavna vatra”, dok će dan kasnije nastupiti Les SlovaKs iz Bratislave, a 9. aprila Balet Grac predstavom “SkiceEdvarda Kluga (Edward Clug), koju će izvesti i dan kasnije u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu.

Jasmin Goder

Na BDF-u ponovo gostuje Holandski plesni teatar iz Haga, jedan od miljenika beogradske publike, koji je na turneji povodom pola veka postojanja, a izvešće 10. aprila u Sava centru predstave “27'52''” i “Bogovi i psi” slavnog Jiržija Kilijana (Jiří Kylián) i “KaktusiAleksandra Ekmana (Alexander Ekman).

Skapino balet

Iz Holandije dolazi i Skapino balet iz Roterdama, koji će 12. aprila u Madlenianumu izvesti “Bravo, Čarli!Marka Geka (Marco Goecke) i “HolandijaEda Vuba (Ed Wubbe).

Američki Festival balet Providens izvešće 13. aprila u Narodnom pozorištu predstave “Predaja”, “Stihovi” i “KomaViktora Plotnikova, za koje je kostime osmislio Mihailo Đurić.

Za 14. april u BDP-u najavljena je Kompanija Magi Maren iz Francuske, koja je izvesti “May B” Magi Maren (Maguy Marin), najizvođeniji plesni komad ikada, inspirisan delima Semjuela Beketa.

Geteborg balet

Švedski Geteborg balet nastupiće 15. aprila u Sava centru novim predstavama “FalterJohana Ingera i “La La Land”, čiji su koreografi Aleksandar Ekman i Medhi Valerski (Walerski).

U okviru BDF-a, biće održan i specijalni majstorski kurs “Vip talenti”, koji će voditi pedagozi Akademije Teatra milanske Skale Frederik Olivier i Žoselin Bose.

Za učešće je, na osnovu audicija održanih u Beogradu i Novom Sadu, odabrano 107 talentovanih mladih igrača od 12 do 18 godina iz baletskih škola u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Subotici i Kraljevu.

Osmi BDF održava se prvi put pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića koji je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, podržao tu manifestaciju zbog prepoznatljivosti koju donosi zemlji u svetu.

BDF već osam godina dovodi najznačajnije svetske baletske i plesne kompanije, poznate koreografe i aktuelne produkcije, a koncipiran je u cilju predstavljanja značajnih stremljenja savremene igre, osnaživanja komunikacije s domaćom i inostranom publikom i uspostavljanja novih umetničkih standarda i estetike.

Festival podržavaju Ministarstvo kulture Srbije i Skupština grada Beograda, kao i ambasade zemalja-učesnica, a kompanija Vip mobile je četvrti put zaredom generalni pokrovitelj.

Prijatelji Festivala su i kompanije Bambi Banat, Doncafe, Grand Casino Beograd, FreyWille, Actavis, Nestea, Alcatel…

Sajt BDF-a je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.