Bela Tar na Libertasu
Kultni mađarski reditelj Bela Tar (Tarr), dobitnik Srebrnog medveda ove godine za minimalistički film “Torinski konj”, biće gost sedmog Libertas Film Festivala u Dubrovniku, koji mu je dodelio Master nagradu za izuzetan doprinos nezavisnom filmu. Sedmi Libertas biće održan od 11. do 17. aprila u Dubrovniku, a uz filmski program, podeljen u šest raznovrsnih celina, uključuje i pet filmskih radionica, te jednodnevni filmski forum o aktuelnim problemima i temama filmske industrije.
Kultni mađarski reditelj Bela Tar (Tarr), dobitnik Srebrnog medveda ove godine za minimalistički film “Torinski konj”, biće gost sedmog Libertas Film Festivala u Dubrovniku, koji mu je dodelio Master nagradu za izuzetan doprinos nezavisnom filmu.
Sedmi Libertas biće održan od 11. do 17. aprila u Dubrovniku, a uz filmski program, podeljen u šest raznovrsnih celina, uključuje i pet filmskih radionica, te jednodnevni filmski forum o aktuelnim problemima i temama filmske industrije.
Njegov objektiv uspeva da uhvati uticaj promenjive istorije na Mađarsku - od dugogodišnjeg carstva do post-ratne sovjetske invazije, od rastužujućih godina pod komunizmom do savremenih pokušaja privatizacije.
Tarovi filmovi na provokativan način preispituju današnju otuđenost i moral, uz uzvišenu filmsku fotografiju i slabi tempo. Crpeći inspiraciju u radovima italijanskog neorealizma i francuskog novog talasa, Tarovi filmovi značajno su uticali na mlađu generaciju filmskih autora, poput Gasa Van Santa (Gus) i Džima Džarmuša (Jim Jarmusch).
Tar je prepoznatljiv po crno-beloj fotografiji, izrazito dugim kadrovima i stilskom radikalizmu.
Amaterskim filmom počeo je da se bavi još kao srednjoškolac, u dobu od 16 godina, a upravo ti rani radovi privukli su pažnju studija Bela Balasz, uz čiju je podršku, kao 22-godišnjak, realizovao svoj dugometražni prvenac “Porodično gnezdo” (Family Nest, 1977). Već tim prvim naslovom, nastalim pod očitim uticajem Džona Kasavetesa (John Casavettes), Tar se jasno usmerio ka žanru dokumentarne fikcije: snimljen u cinema verité stilu, upotrebom naturščika, ispreplitanjem scenarija sa improvizacijom, te korišćenjem kamere iz ruke, imao je za cilj da prikaže neulepšanu stvarnost.
Sledećim filmovima (The Outsider, The Prefab People) nastavio je u tom pravcu, dok se televizijskom adaptacijom “Makbeta” početkom 80-ih njegov rad počeo dramatično menjati: taj film sastavljen je od samo dva kadra, pri čemu prvi traje pet minuta, a drugi 67. Vizuelnu estetiku Tar je tako preusmerio od sirovih krupnih planova ka više apstraktnim i dugim kadrovima, dok se njegov filozofski senzibilitet od strogog realizma okrenuo metafizičkoj perspektivi, sličnoj onoj kod Andreja Tarkovskog.
Sredinom 80-ih započeo je saradnju s romanopiscem Laszlom Krasznahorkaiem koja je obeležila njegov celokupni kasniji filmski opus.
Počeli su 1987. da rade na “Prokletstvu” (Damnation), te nastavili na adaptaciji Krasznohorkaievog romana “Satanski tango” (Satantango) za koji im je trebalo punih sedam godina. Snimili su remek delo u trajanju 415 minuta.
Nakon toga Tar je snimio još 35-minutno “Putovanje ravnicom”, te 2000. godine film “Werckmeisterove harmonije” (Werckmeister Harmonies). Zbog finansijskih poteškoća, nekoliko godina trebalo mu je da snimi pretposlednji film “Čovek iz Londona” (The Man from London, 2007.).
Film “Torinski konj” (The Turin Horse, 2011), za koji je već pre nekoliko godina najavio da je ujedno i poslednji, predstavio je premijerno na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Berlinu, na kojem je i nagrađen Srebrnim medvedom, Gran prijem žirija, kao i kritičarskom nagradom FIPRESCI-ja.
Ta art drama dobila je ime po slavnom događaju u Torinu, kada se filozof Niče (Nietzsche) sažalio nad konjem i doživeo psihički slom.
Zbog svoje beskompromisnosti, Tar nikada nije bio dio mejnstrima, često je progovarao o netrpeljivosti mađarske filmske zajednice prema njegovim radovima koji su kritikovali njegove prosečno 11 minuta duge kadrove. Za njihovo snimanje bilo mu je potrebno i po nekoliko meseci rada.
Tar se u filmskom svetu smatra za jednog od najoriginalnijih i najhvaljenijih savremenih autora.
Filmski program sedmog Libertasa biće prikazan u bioskopu “Sloboda” i sali hotela Valamar Lacroma, a ulaz na sve projekcije, kao i na Forum, pritom je besplatan.
Libertas već šestu godinu dodeljuje Master nagradu filmskim umetnicima koji su kroz bogatu i uspešnu karijeru ostvarili značajan doprinos međunarodnoj kinematografiji. Dosadašnji dobitnici su hrvatski glumci Relja Bašić (2006) i Mustafa Nadarević (2008), izraelska glumica Gila Almagor (2007), irski redatelj Jim Sheridan (2009) i češki redatelj Jiri Menzel (2010).
Libertas Film Festival održava se u partnerskoj saradnji s kompanijom Valamar hoteli i ljetovališta.
Festivalski sajt je www.libertasfilmfestival.com
(SEEcult.org)
