Desimir Tošić za 2010 - Gligorovu i Pakoviću
Nagrada “Desimir Tošić” za najbolju publicističku knjigu za 2010. godinu dodeljena je delu “Talog - Ogledi o prednostima slobode” Vladimira Gligorova, u izdanju “Peščanika”, dok je nagrada za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova pripala Zlatku Pakoviću, kolumnisti “Politike i “Ekonom:east” magazina, za seriju kolumni “Intelektualac u tranziciji” u dnevnom listu “Politika”.
Nagrada “Desimir Tošić” za najbolju publicističku knjigu za 2010. godinu dodeljena je delu “Talog - Ogledi o prednostima slobode” Vladimira Gligorova, u izdanju “Peščanika”, dok je nagrada za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova pripala Zlatku Pakoviću, kolumnisti “Politike i “Ekonom:east” magazina, za seriju kolumni “Intelektualac u tranziciji” u dnevnom listu “Politika”.
Odluka o nagradi za najbolju publicističku knjigu doneta je većinom glasova žirija, koji je o nagradi za najbolju kolumnu odlučio jednoglasno, a činili su ga Dragoljub Žarković (predsednik), prof. dr Mladen Lazić i doc. dr Dušan Pavlović.
Svečano uručenje nagrada je 18. februara u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda.
Prema navodima žirija, Gligorov piše tekstove oslanjajući se na široko znanje iz različitih disciplina društvenih nauka, ali istovremeno tako da budu pristupačni širokom krugu zainteresovanih čitalaca.
“Njegov analitički pristup je izrazito kritičan, zastupa svoje stavove na angažovan, ponekad i strastan način, ali nikada ne i ostrašćeno, odnosno tako da onemogući dijalog. Stoga su njegovi tekstovi otvoreni, kako za one koji dele njegove stavove tako i za one koji se s njim ne slažu. Pošto se u njima uvek oslanja na činjenice, ali i na razvijenu naučnu aparaturu, Gligorovljeve analize su putokaz prema nastojanju da se neizvesni društveni procesi ispituju na objektivan način”, naveo je žiri u obrazloženju.
Napominjući da Gligorov vrlo često u ogledima ne ostaje samo na konstataciji slabosti vezanih za delovanje političara, promišljanja ekonomista, ili za kulturne matrice stanovništva formirane u dugom vremenskom periodu, već nastoji da sugeriše barem opšte okvire za rešenja nagomilanih problema, žiri je istakao da se stoga u njegovoj knjizi može naći mnoštvo tekstova inspirisanih aktuelnim zbivanjima, ali napisanih tako da zadržavaju aktuelnost i kada njihovi povodi padnu u zaborav.
Gligorov u “Talogu”, između ostalog, navodi da je srpska strana u pregovorima koji su vođeni pre jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova izražavala spremnost da prihvati samostalnost Kosova u svemu, osim u tome da ono postane član Ujedinjenih nacija. Nacionalisti uz to teže i da onemoguće normalizaciju društvenih i političkih odnosa unutar samog Kosova, pre svega između Srba i Albanaca. Sada se proverava ostvarivost nacionalističke ideje o razdvajanju, i ideje proevropljana o Kosovu koje lebdi ni na nebu ni na zemlji. Budući da se ne može očekivati da i jedno i drugo bude prihvatljivo predstavnicima Kosova i međunarodnim činiocima, valja očekivati dalju evoluciju srpske spoljne politike. Ona ne mora da dovede do realističnije politike, jer srpska javnost ima sklonost da prihvata besciljnost u spoljnoj politici. To više i nije politika, već nekakva potreba da se drugima napakosti, da im se nanese šteta ili da im se vrati istom merom, kako se to i zvanično opravdava. Ako se to svejedno želi nazvati politikom, to je onda spoljna politika koja je izgubila svaki cilj, ocenjuje Gligorov.
U najužem izboru za najbolju knjigu objavljenu u 2010. u oblasti publicistike bile su i knjige: “Dnevnik samoće” Vidosava Stevanovića, “Moda i odevanje” Marine Kocareve Ranisavljev i “Crno u koloru” Srđana Vučinića i Vladimira Matijevića.
Povodom dodele nagrade Pakoviću, “Glasnikov” žiri naveo je u obrazloženju da taj kolumnista već duže vreme revnosno prati događaje u kulturi, umetnosti, književnosti, filmu, politici i društvu.
Njegovi tekstovi su živi, aktuelni i informativni, ali - što je najvažnije - polemični, naveo je žiri.
“Autor umetničkom delu ili događaju pristupa iz određenog ideološkog ugla, trudeći se da otvori prostor za intelektualnu debatu i polemiku. Takva vrsta polemike je utoliko više vrednija što se najveći broj rasprava u našoj javnosti svodi na politička prepucavanja i svađe, koje imaju štetne efekte za status polemike uopšte. Pakovićev polemički pristup kulturnim i intelektualnim proizvodima otuda zavređuje da njegove kolumne i tekstovi budu objavljeni u knjizi”, istakao je žiri.
U konkurenciji za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova u najužem izboru bio je i scenario Mihala Ramača “Bilo je to 1990.”
Dosadašnji dobitnici nagrade “Desimir Tošić” za najbolju knjigu u oblasti publicistike su: Aleksandra Petrović i Dorotea Čarnić za knjigu “Proces KP 5 / 03 - ubistvo Zorana Đinđića” i Slavoljub Đukić za “Političko groblje”.
Za najbolju seriju tekstova objavljenih u štampanim i elektronskim medijima tu nagradu do sada su dobili Aleksandar Zograf za seriju strip-kolumni objavljenih u nedeljniku “Vreme” i Nebojša Popov za tekstove objavljene u “Republici”.
Nagrada za najbolju knjigu objavljenu u 2010. u oblasti publicistike podrazumeva novčani iznos od 240.000,00 dinara, dok je nagrada za najbolju kolumnu - štampanje knjige autora nagrađenih tekstova u izdanju “Službenog glasnika”.
“Glasnik” je u julu 2008. godine ustanovio nagradu “Desimir Tošić”, imajući u vidu da su nagrade u oblasti publicistike gotovo zamrle. Izborom imena Desimira Tošića želeo je da očuva sećanje na jednog od najznačajnijih nezavisnih srpskih intelektualaca, čije delo oslikava društvene i političke promene u Srbiji XX veka.
Nagrada se stoga dodeljuje u cilju afirmacije osnovnih humanističkih i demokratskih principa za koje se svojim radom zalagao i sam Tošić, a koji su u osnovi svakog istinskog stvaralaštva.
Prema propozicijama konkursa za tu nagradu, nominovano delo, čija je tema od značaja za politički, kulturni, privredni, odnosno sveukupni društveni život Srbije, treba da izražava ličan i nezavisan stav autora, upečatljiv i bez ideološke ili druge ostrašćenosti i isključivosti, kao i da doprinosi razvoju demokratskog javnog mnjenja u zemlji.
Za nagradu su mogli da konkurišu pojedinci ili grupe za zajedničko delo, objavljeno prvi put u periodu od 1. januara do 31. decembra 2010.
(SEEcult.org)
