12. Bijenale arhitekture
Bijenale arhitekture u Veneciji predstavlja u 12. izdanju 48 izlagača na centralnoj izložbi, posvećenoj arhitekturi kao mestu susreta ljudi, uz još 53 nacionalne izložbe, a prema rečima umetničke direktorke Kazujo Seđima (Kazuyo Sejima), prve žene na tom mestu, trebalo bi da da odgovori na pitanje da li arhitektura na samom početku 21. veka i nakon niza radikalnih promena, može da postavi nove vrednosti i novi životni stil za sadašnjost.
Bijenale arhitekture u Veneciji predstavlja u 12. izdanju 48 izlagača na centralnoj izložbi, posvećenoj arhitekturi kao mestu susreta ljudi, uz još 53 nacionalne izložbe, a prema rečima umetničke direktorke Kazujo Seđima (Kazuyo Sejima), prve žene na tom mestu, trebalo bi da da odgovori na pitanje da li arhitektura na samom početku 21. veka i nakon niza radikalnih promena, može da postavi nove vrednosti i novi životni stil za sadašnjost.
Trodnevni vernisaž 12. Bijenala arhitekture, čija je tema “People meet in architecture” (Ljudi se sreću u arhitekturi), počeo je 26. avgusta, a izložbe i niz pratećih događaja najšira javnost moći će da pogleda od 29. avgusta do 21. novembra.
Nagrade će biti uručene 28. avgusta, uključujući Zlatni lav za životno delo, koji je dodeljen holandskom arhitekti Remu Kolhasu (Koolhaas), dobitniku Prickera za 2000. godinu i suosnivaču studija OMA (Office for Metropolitan Architecture) u Roterdamu, zaslužnog za zgradu modne kuće “Prada” u Njujorku, Holandskog plesnog teatra u Hagu, Kusnthala u Roterdamu, Gran Palea u Lilu, Javne biblioteke u Sijetlu, sedišta kineske Centralne televizije u Pekingu...
Odbor Bijenala odlučio je i da posthumno dodeli specijalnog, komemorativnog Zlatnog lava japanskom arhitekti Kazuo Šinohari (Shinohara, 1925-2006), koji je imao veliki uticaj na japansku arhitektonsku scenu i bio inspiracija za radove autora kao što su Tojo Ito (Toyo), Kazunari Sakamoto i Icuko Hasegava (Itsuko Hasegawa).
Međunarodni žiri (istoričar i teoretičar Beatriz Colomina iz Španije, istoričar i direktor magazina “Casabella” Francesco Dal Co iz Italije, kustos, publicista, kritičar i direktor magazina “Domus” Joseph Grima iz Italije, arhitekta Arata Isozaki iz Japana, nezavisni kustos Moritz Küng iz Švajcarske, arhitekta Jean Nouvel iz Francuske, dobitnik Prickera 2008. godine, te filmska autorka, pisac, kompozitorka i profesorka Ženskih studija na Univerzitetu Kalifornija Trinh T. Minh-ha iz Vijetnama), dodeliće Zlatnog lava za najbolji nacionalni paviljon, Zlatnog lava za najbolji projekat na međunarodnoj izložbi i Srebrnog lava za najboljeg mladog arhitektu.
Centralna izložba 12. Bijenala predstavlja 48 firmi, arhitekata, inženjera i umetnika iz celog sveta (Antón García-Abril & Ensamble Studio, Atelje Bow-Wow, Christian Kerez, Cibic & Partners, Mark Pimlott i Tony Fretton, Piet Oudolf Toyo Ito & Associates, Walter Niedermayr, Wang Shu...), među kojima je i proslavljeni nemački filmski reditelj Vim Venders (Wim Wenders), koji debituje na Bijenalu arhitekture 3-D video instalacijom “If Buildings Could Talk”, inspirisanom Rolex Learning centrom u Švajcarskoj.
Strukturu tog zdanja dizajnirao je tokijski arhitektoski studio SANAA, koji su osnovali Rjue Nišizava (Ryue Nishizawa) i Kazujo Seđima, koja je kasnije imenovana za umetničku direktorku 12. Bijenala arhitekture.
Vendersova izjava povodom tog 3-D rada je napisana u formi pesme, koja govori o tome da bi pojedine zgrade, kada bi mogle da govore, zvučale kao Šekspir, dok bi druge pričale kao “Fajnenšl tajms”. Venders je naglasio i da ne želi da ga neko pogrešno shvati, jer to nije metafora. “Zgrade nam stvarno govore!”, poručio je slavni reditelj.
Prema rečima Kazujo Seđimo, koja je sa japanskim kolegom Nišizavom dobitnica Prickera za 2010. godinu, 12. Bijenale trebalo bi da bude prilika da se iskuse različite mogućnosti arhitekture i sagleda sav pluralitet izraza koji, svaki na svoj način, predstavljaju i različite načine života.
Bijenale arhitekture je, posle niza eminentnih kritičara i istoričara, ponovo u rukama jednog arhitekte, a Seđimova je i prva žena kojoj je dodeljena ta funkcija.
Prema njenim rečima, pojedinačni učesnici na izložbi predstavljaju svoje pozicije u odnosu na nova društvena i prirodna okruženja, pri čemu su sopstveni kustosti. Tako će posebna atmosfera izložbe biti postignuta kroz višestruke uglove učesnika, a ne kroz jednu zacrtanu orijentaciju.
Tradicionalno, Bijenale obuhvata i izložbe nacionalnih učesnika, a među njih 53 prvi put su Albanija, Bahrein, Iran, Malezija, Maroko i Ruanda.
Italija učestvuje izložbom “ALIATI. Reflections from the future” (AJILATI. Refleksije iz budućnosti), čiji je naziv igra reči - ime Italije, ispisano obrnutim redom slova, ukazuje na potrebu novog čitanja savremene arhitekture.
Osim međunarodne i nacionalnih izložbi, 12. Bijenale obuhvata još dva glavna programa, od kojih se “Arhitektonske subote” sastoji od serije razgovora u kojima će učestvovati bivši umetnički direktori, arhitekte, kritičari i drugi stručnjaci, dok program “Destinacija Bijenale Venecija. Univerziteti se sreću u arhitekturi” predstavlja otvorenost Bijenala prema obrazovnim institucijama kojima se nudi organizovani dolazak studenata kao forme didaktičkog i praktičnog iskustva.
U okviru Bijenala, organizovana su i tri takmičenja - za najbolju fotografiju, kritički tekst i najbolji video na temu 12. izložbe, koju prati i reprezentativni katalog, koji se može videti i u formi interaktivne iPad aplikacije.
Na prethodnom, 11. Bijenalu arhitekture, čiji je umetnički direktor bio Aron Betski (Aaron Betsky), Zlatnog lava za najbolji nacionalni paviljon dobila je Poljska, za projekat “Hotel Polonia. The Afterlife of Buildings”, dok je za najbolju instalaciju na medjunarodnoj izložbi nagradjen Greg Lin (Lynn) iz SAD, za “Recycled Toys Furniture”.
Srebrnog lava za najboljeg mladog arhitektu dobila je čileanska grupa Elemental, koja se predstavila na izložbi eksperimentalne arhitekture, jedne od glavnih postavki 11. Bijenala.
Sajt Bijenala arhitekture je www.labiennale.org/en/architecture
(SEEcult.org)
