Informatička (ne)pismenost

Regionalna konferencija o informatičkoj pismenosti i konceptu ECDL (European Computer Driving Licence), održana 9. oktobra u Beogradu, pokazala je da zemlje na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno Srbija, znatno zaostaju za većinom evropskih zemalja u pogledu broja ECDL sertifikovanih gradjana.

Regionalna konferencija o informatičkoj pismenosti i konceptu ECDL (European Computer Driving Licence), održana 9. oktobra u Beogradu, pokazala je da zemlje na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno Srbija, znatno zaostaju za većinom evropskih zemalja u pogledu broja ECDL sertifikovanih gradjana.

Proporcionalno broju stanovnika, Srbija pritom višestruko zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom, a od ove godine čak i dvostruko za Crnom Gorom koja je izvršila informatičku obuku i sertifikaciju svih radnika zaposlenih u zdravstvu, a uskoro otpočinje i za sve zaposlene u obrazovanju, saopštio je informatički savez Srbije - JISA, koji je bio domaćin konferencije “Digitalna pismenost - uslov i obaveza”.

Prema reccima predsednika JISA Đorđa Dukića, zaostatak Srbije takav je da ni sva nedavno dobijena sretstva IPA pristupnih fondova od 100 miliona evra, kada bi isključivo bila utrošena u informatičku obuku građana Srbije, ne bi bila dovoljno da se dostigne niti pola aktuelnog stanja Mađarske ili Grčke. To jasno govori koliko su veliki napori koje Srbija mora učiniti ako želi izjednačavanje radnih sposobnosti građana sa evropskim standardima, dodao je Dukich.

Kao zaključak i apel konferencije na vladine organe i sva preduzeća u regionu spontano se nametnulo završno izlaganje predsednika ECDL asocijacije BIH i domaćina naredne konferencije u Sarajevu 2010. godine, Mensure Beganović, koja je istakla prve dve grupe IPA fondova i sve bilateralne medjunarodne donacije, kao i prekograničnu saradnju, za početni izvor sretstava koji se može koristiti u cilju prevazilaženja nezavidne situacije i približavanja Evropi, ali i obavezu svih poslodavaca da podstiču stalna periodična testiranja svojih zaposlenih, s obzirom na izuzetno brzi rast poslovnih mogućnosti koje nove informacione tehnologije svakodnevno pružaju.

Konferenciju je, u ime ministra nauke i potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, otvorio specijalni savetnik u Ministarstvu nauke Dragan Domazet, podvlačeći značaj digitalne pismenosti za društveni život i savremeno poslovanje.

Evropske incijative i planove izneli su uvodnim izlaganjima i aktuelni predsednik CEPIS (Council of European Professional Informatics Societies) Niko Schlamberger, kao i novoizabrani predsednik CEPIS, koji će tu dužnost preuzeti narednog meseca u Briselu, Vasile Baltac.

Značaj jedinstvene evropske sertifikacije koji već uveliko postaje i svetski, s obzirom da se pod nazivom ICDL i uz podršku UN sve više primenjuje i van Evrope, podvukao je uvodnim izlaganjem i regionalni direktor ECDL Fondacije Piotr Mrozinski.

Na konferenciji su govorili i svi nacionalni lideri informatičkih asocijacija i državnih ministarstava zaduženih za razvoj i primenu novih tehnologija u zemljama našeg regiona.

EU je konceptom ECDL postavila vendorski nezavisan standard potrebnog znanja za zaposlene u privrednim i vanprivrednim institucijama, a sve obrazovne institucije uvrstile su ECDL segmente u svoje nastavne programe.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso početkom godine svečano je preuzeo devetomilioniti ECDL index, istakavši ogroman uspeh tog koncepta, kao i važnost informatičke pismenosti koja je danas izjednačena sa alfabetskom.

Na 52. konferenciji ministara i generalnih direktora javnih uprava evropskih zemalja, održanoj u junu u Pragu, ponovo je podvučen ECDL kao merilo pismenosti i osnov širenja EUPAN - European Public Administration Network, koji treba da omogući gradjanima i firmama bolju primenu novih tehnologija u komunikaciji sa državnim organima.

Stoga ne čudi da su glavne teme na ovogodišnjoj konferenciji u Beogradu bile saradnja vladinog i nevladinog sektora po pitanjima informatičke obuke i sertifikacije građana, kao i postignuti rezultati u državama regiona.

Tako je predocceno da Italija ima već 1,6 miliona ECDL sertifikovanih građana, te s Mađarskom daleko prednjači pred zemljama sa prostora bivših jugoslovenskih republika, čiji se rezultati mere nekolicinom hiljada takvih diploma.

Konferenciji su prisustvovali mnogi predstavnici ministarstava obrazovanja, omladine i sporta, finansija, odbrane, unutrašnjih poslova, informatike i telekomunikacija ne samo iz Srbije već i ostalih zemalja.

Prezentirana su pozitivna iskustva ministarstva zdravlja Italije, kao i vladine intervencije u Mađarskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini...

Posebnu pažnju privukli su i rezultati postignuti u Ministarstvu nauke i obrazovanja Hrvatske, gde je od planiranih 50.000 već jedna trećina nastavnika osnovnih i srednjih škola položila sve ECDL ispite.

Deo članica Evropske skupštine informatičkih asocijacija (CEPIS), kao stalnog saradnike Evropske Komisije za pitanja informatičkog razvoja, tradicionalno organizuju godišnje konferencije na kojima se razmenjuju iskustva i traže načini za unapređenje korišćenja računara u svakodnevnom radu.

Posle Hrvatske i Slovenije, ove godine domachin je bio Beograd, a sledeche che Sarajevo.

Visse o konceptu ECDL moguche je nachi na sajtu www.ecdl.rs

(SEEcult.org)