• Search form

26.09.2024 | 12:04

Perišić prvi laureat Otiska Gorana Paskaljevića

Perišić prvi laureat Otiska Gorana Paskaljevića

Leskovački internacionalni festival filmske režije (LIFFE) svečano je otvoren 25. septembra uručenjem novoustanovljene nagrade “Otisak Gorana Paskaljevića” reditelju Vladimiru Perišiću, a i cela ceremonija svečanog otvaranja bila je posvećena Paskaljeviću, koji je preminuo pre četiri godine u Parizu.

Supruga Paskaljevića, Kristina Paskaljević, uručujući Perišiću nagradu, rad mlade umetnice Nine Nedić, rekla je da je Paskaljević na današnji dan pre četiri godine trebalo da na LIFFE primi nagradu.

“Ipak sam srećna i iznad svega veoma dirnuta što sam večeras sa vama, da dodelimo prvu nagradu koja nosi Goranovo ime Otisak Gorana Paskaljevića. Važno mi je da postoji poveznica između njegovog dela i dela nove generacije i da na taj način on nastavi da bude prisutan u kinematografskom stvaralaštvu. Ova želja se večeras ostvarila zahvaljujući LIFFE-u i gradu Leskovcu”, rekla je ona.


 
Perišić je kazao da je, odrastajući tokom 90-ih, u metastazi jugoslovenskog društva i kinematografije, svoj rediteljski put potražio u Francuskoj, a svoju filmsku porodicu u filmovima posleratnog modernizma 60-ih, onim koje je Antonioni zvao modernizam bez bicikla, za koje je forma ponekad bila bitnija čak i od života. Nikada, međutim, nije prestao da oseća vrednost i želju da pripada velikoj jugoslovenskoj kinematografiji, čiji je Paskaljević jedan od najistaknutijih stvaralaca, a koja je došla iz neorealizma sa biciklom.

“Naravno, mislim na ‘Kradljivce bicikla’ Vitorija de Sike i Cezara Zavatinija, za koje znam da su posebno bili važni Goranu, jer mi je o njima pričao u jednom našem vrlo stvarnom i vrlo kratkom susretu početkom 2000-ih, na Festivalu u Berlinu. Za te autore, kao i za Gorana, ljudsko saosećanje za male i obične ljude, za ponižene i uvređene, bilo je važnije od svake forme”, rekao je Perišić, dodajući da su za sve Paskaljevićeve filmove karakteristični tih, ali dubok smisao za opservaciju, razumevanje i ljubav za parije, za društveno odbačene, obojene saosećanjem, toplim humorom Praške škole i Miloša Formana.

“Njima je doprineo da jugoslovenski film dobije svoje mesto u svetskoj kinematografiji i po tom otisku ćemo ga zauvek pamtiti. Čast mi je da sam dobitnik ove nagrade, još veće mi je zadovoljstvo da je ona ustanovljena”, rekao je Perišić, zahvalivši Kristini Paskaljević i organizatorima 17. LIFFE.

Član festivalskog Umetničkog saveta Miroljub Vučković rekao je da je želja bila da nagradu “Otisak Gorana Paskaljevića”, kao trag njegovog talenta, duha i čovekoljublja, ponese autor sa prostora bivše Jugoslavije, ne da bi slavili nekoga ko radi filmove kao što ih je radio Paskaljević, već da bi podržali talenat, iskrenost, čovekoljublje i svetsko prisustvo mladog čoveka, kao i da nagrada bude vetar u leđa reditelju ili rediteljki.

Svečano otvaranje obeležile su i baletske numere na filmske teme članova Pozorišta na Terazijama, a voditelj programa glumac Nebojša Dugalić pročitao je pismo velike glumice Mire Banjac.

“Radila sam sa Goranom Paskaljevićem pet filmova i to je možda jedan od najboljih delova moje karijere. Goran je na snimanjima bio tih, blagorodan, ali je uvek znao šta hoće i što je najvažnije umeo je to da objasni glumcima. Poslednji put smo sarađivali na filmu ‘Bure baruta’. Bila je to mala uloga, ali meni je puno značilo to što mi je tada rekao da voli kad me ima u svom filmu”, istakla je Mira Banjac.
 
Naglasila je da je Paskaljević voleo svoje glumce, a njoj je i izvan filma bio prijatelj.

“Družili smo se kad god smo za to imali priliku, a sećam se da je bio jako srećan kada sam ga onomad vodila na moju Tisu. Obećao je da će ponovo doći, ali nažalost, nije mu se dalo. Veoma sam zahvalna njegovoj ženi, Kristini, što je bila uz Gorana do kraja njegovog života, kao njegova velika ljubav, profesionalno i privatno njegova desna i leva ruka. Sjajna žena”, istakla je ona, dodajući da je znala i njegovog sina Vladu, koji joj se javljao iz Amerike i hteo da snima sa njom, ali to se, nažalost, spletom okolnosti, nije dogodilo.

“Goran Paskaljević je prožeo moj život i kao reditelj i kao divan čovek i za sva vremena je ostao u mojoj duši i sećanju”, istakla je Mira Banjac.

Glumac Nikola Ristanovski izjavio je da je sa Paskaljeviće radio, nažalost, samo jedan fllm, “Bure baruta” 1998. godine.

“Moram priznati da se ja Gorana ne sećam i nema većeg komplimenta za reditelja. Sećam se energije, sećam se razumevanja. Preneo je na mene sve prelepe emocije Formana i Mencla, taj duh, smisao za humor, toplinu, pogled na malog čoveka koji ima veliki kosmos u sebi. Bio je otvoren prema životu, pun razumevanja i imao je smisao za trenutak, imao je otisak”, istakao je Ristanovski.

Publiku na svečanom otvaranju pozdravio je i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, poželevši svima da uživaju u “prazniku filma i kulture”, a gostima da se osećaju kao kod svoje kuće i da zajedno slave umetnost, rad i saradnju.

Paskaljević je, kako je istakao, bio i ostao, kako naziv jednog njegovog filma kaže, “Anđeo čuvar” dobrog filma i pravih vrednosti, na šta podseća i nagrada koja nosi njegovo ime.

Novčani deo nagrade u iznosu od 300.000 dinara, u podjednakom iznosu, daju Kristina Paskaljević i Grad Leskovac, dodao je Cvetanović.

Festival je svečano otvorio glumac i član žirija Irfan Mensur, navodeći da je “Čuvar plaže u zimskom periodu” njegov prvi film.

“Goran mi je ponudio ulogu. Posle tri dana sam dobio ponudu velike, svetske produkcije za jedan film. Rekao sam to Goranu i on je rekao: ‘Čekam te’. Snimio sam ‘Atentat u Sarajevu’ i odmah nakon toga počeo da snimam ‘Čuvar plaže u zimskom periodu’ i zato je to u mom srcu prvi film koji sam uradio i prvi film u kome sam počeo da se bavim glumom. Brzo nakon toga smo snimili i ‘Pas koji je voleo vozove’”, kazao je Mensur.

Kraj svečanog otvaranja 17. LIFFE, kojem su prisustvovali i državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Antić, glumci Nada Blam, Marija Vicković, Hana Selimović, Kristina Gavrić, Dušanka Stojanović Glid, Miloš Vlalukin, producent Nebojša Garić, selektori programa, članovi žirija i brojne zvanice iz kulturnog života grada Leskovca, obeležili su zvuci kvarteta harmonika i muzika iz filma “Čuvar plaže u zimskom periodu”, izvedeni uživo na sceni.

Glavni program 17. LIFFE, čiji je selektor reditelj i scenarista Ognjen Sviličić iz Hrvatske, obuhvata slovenačke filmove “Pero” Damjana Kozolea, “Uzor” Nejca Gazvode, hrvatske “Samo kad se smijem” Vanje Juranić i “Sveta obitelj” Vlatke Vorkapić, crnogorski film “Živi i zdravi” Ivana Marinovića, bosanskohercegovački “Ekskurzija” Une Gunjak, severnomakedonski “Domaćinstvo za početnike” Gorana Stolevskog, kao i srpske “Lost country” Vladimira Perišića, “Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića i “78 dana” Emilije Gašić, najavio je direktor LIFFE Dragan Jović.

Nit koja povezuje selektovane filmove za Glavni takmičarski program su porodica i porodični odnosi, rekao je Jović, dodajući da će, uz filmove u konkurenciji za nagrade, biti prikazani i program Mladi autori u fokusu, u okviru kojeg će biit prikazani prvi ili drugi film autora iz istočne Evrope, selektora Ivana Bakrača i Pavla Vučkovića, te program Regionalni studentski filmovi, selektora Pavla Vučkovića.

Najavljen je i revijalni program Bindžuj sa serijama iz Srbije i regiona koje nisu prikazane ili je spremna njihova nova sezona.

Leskovački internacionalni festival filmske režije osnovao je 2008. godine Leskovački kulturni centar u cilju promocije i afirmacije filmske režije i ostvarenja iz zemlje i regiona. LIFFE se održava uz podršku Grada Leskovca, Ministarstva kulture Srbije, Filmskog centra Srbije i partnera.

Prošle godine, na 16. LIFFE, Gran pri “Živojin Žika Pavlović” dodeljen je hrvatskom reditelju Juraju Lerotiću za film “Sigurno mesto”, dok je druga nagrada pripala Pjeru Žalici iz BiH za “Praznik rada”, a treća srpskoj rediteljki Nini Ognjanović za film “Ovuda će proći put”.

Festivalski sajt je liffe.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Marko Jocić

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r