Milo Rau: Recimo NE smrtonosnoj ideologiji današnjice
Čuveni švajcarski pozorišni reditelj Milo Rau svečano je otvorio 25. septembra 58. Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) upozoravajućim govorom o pošastima današnje civilizacije kojom dominira profit, uz poziv svima na otpor “smrtonosnoj ideologiji” i borbu za prirodu kao jedinu otadžbinu, a pozdravljen je aplauzima i glasnim odobravanjem publike prilikom pominjanja potrebe borbe protiv Rio Tinta i plana o rudarenju litijuma u Srbiji.
Uoči predstave “Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina, Rau je u Operi i teatru Madlenianum rekao da je veoma srećan što je u Beogradu i na Bitefu, jer voli taj festival iz mnogih razloga. To je, kako je istakao, festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan, koji je podjednako posvećen lepoti i protestu.
“Hrabar, raznovrstan festival”, rekao je Rau, čija je predstava “Antigona u Amazonu”, savremena interpretacija antičke tragedije, smeštena usred borbe za zemlju i očuvanje Amazona, a biće izvedena u glavnom programu 58. Bitefa 2. i 3. oktobra u Ateljeu 212.
Prisećajući se prvog dolaska na Bitef pre deset godina, Rau je naveo da se u to vreme vozio kroz bivšu Jugoslaviju malim “folksvagenom” sa briljantnom slovenačkom selektorkom Nevenkom Koprivšek, koja je, nažalost, u međuvremenu preminula.
“Radili smo istraživanje za naš komad ‘Mračno doba’ o građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Vozili smo se od Slovenije, kroz Hrvatsku, do Beograda, i od Beograda, kroz Bosnu, do Srebrenice i Sarajeva - kroz sve gradove čija imena mi zapadnjaci znamo zbog ratova i masakra koji su se u prošlom veku tu dogodili. Sećam se koliko sam bio pod utiskom što sam u Beogradu još uvek mogao da vidim tragove NATO bombardovanja. Sećam se da sam na Bitefu 2014. godine pogledao predstavu o Gavrilu Principu, čoveku koji je 1914. ubio Franca Ferdinanda. Na kraju mog putovanja kroz bivšu Jugoslaviju popio sam kafu u Hotelu Evropa, u Sarajevu, gde je Franc Ferdinand popio svoju poslednju kafu pre nego što će biti ustreljen”, rekao je Rau, dodajući da je po dolasku u Beograd na 58. Bitef "čuo da je još neko letos stigao 'folksvagenom' u Srbiju - bio je to nemački kancelar Olaf Šolc".
“Došao je da promoviše iskopavanje litijuma za potrebe nemačke automobilske industrije, nedaleko odavde, u dolini Jadra. Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ‘održivu’ energiju. ‘Evropa’ znači, naravno - Folksvagen. Raseljavanje 20.000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što ‘održivo’ znači - održivo u smrti”, rekao je Rau, čije je reči publika više puta ispratila aplauzima i povicima “bravo”.
Foto: Jakov Simović
Rau je uporedio Šolca sa Kreontom u Sofoklovoj “Antigoni”.
Podsećajući na reči T. S. Eliota “Pokazaću ti strah u pregršti praha” u “Pustoj zemlji” nakon Prvog svetskog rata, Rau je rekao da smo danas svedoci jednog drugog rata - ekonomskog rata koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju tuge i straha.
“Ovaj put nisam došao 'folksvagenom' u Beograd, došao sam sa grčkom tragedijom: komadom ‘Antigona u Amazonu’ o borbi brazilskog Pokreta zemljoradnika bez zemlje (MST) protiv modernih rudarskih kompanija - o borbi Antigone, tebanske princeze, protiv njenog ujaka Kreonta, grčkog Olafa Šolca”, rekao je Rau, veteran evropskog dokumentarnog i političkog teatra, koji je do sada potpisao više od 50 predstava, filmova, knjiga i akcija.
Iako je Amazon udaljen 10.000 kilometara od Beograda, kako je rekao, živimo u globalizovanom svetu, pa je “ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda”.
“Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za održivu budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: ‘Kad čuješ reč održivo, beži koliko te noge nose’”, kazao je Rau.
Rau je naglasio, što je i poruka “Antigone”, da je bolje braniti svoju zemlju.
“Antigonina borba je svuda i njeno izričito NE otimanju zemlje podjednako je potrebno u Srbiji kao i u Brazilu. ‘Lepota će spasiti svet’, citat iz ‘Idiota’ Dostojevskog, tema je ovogodišnjeg Bitefa. Kancelar Šolc, Folksvagen, Rio Tinto - oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše – nacionalisti, prodaće lepote svoje zemlje internacionalnim investitorima - neki nemački Kreont, ili srpski Kreont, brazilski Kreont itd”, upozorio je Rau.
Foto: Tanja Drobnjak
Prema njegovim rečima, postoji nešto strašno i užasno u ljudima.
"’Mnogo je strašnih stvari, al' od čoveka ništa strašnije nije’ - najpoznatiji je citat iz ‘Antigone’. Da, postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode - naše istinske otadžbine”, poručio je Rau.
“Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim - budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog - budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine”, poručio je Rau.
Rau je rekao i da je, kada je bio u Amazonu, jedna rečenica bila ispisana na svim knjigama i zastavama: "Mi negujemo zemlju i ona neguje nas".
“Ono što mi učinimo zemlji biće učinjeno nama. Bilo da se radi o ljubavi ili mržnji, nežnosti ili pohlepi. Da, živimo u Mračnim vremenima ponovo, ratovi nas okružuju. ‘Imamo malo vremena da usrećimo žive, a celu večnost da volimo mrtve’, kako piše Sofokle u ‘Antigoni’. Zato slavimo Lepotu, zajedništvo i poštovanje, ovde u Beogradu, i gde god da smo”, naglasio je Rau, umetnički direktor Bečkog festivala (Wiener Festwochen).
Pod sloganom “Lepota (ne)će spasiti svet”, inspirisan citatom Dostojevskog, glavni program 58. Bitefa otvorila je predstava “Mekšanje” Dens on ansambla, u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa.
Plesačice i plesači, svi stariji od 40 godina, pokazali su raskošan talenat koji ne bledi s godinama starosti, već naprotiv, dobija na novoj snazi i lepoti. Mekšanje tela tako je predstavljeno kao njegovo sazrevanje, a publika je višeminutnim aplauzom nagradila suptilno sprovedenu ideju pobune pojedinca kroz razbijanje ograničenja koje postavlja društvo.
Dens on ansambl već je učestvovao na Bitefu kroz saradnju sa koreografom Janom Martensom. Njihov komad “Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima” podelio je ravnopravno Gran pri “Mira Trailović” 56. Bitefa sa predstavom “Solo” Nine Rajić Kranjac. Pored toga, Martens je za taj komad dobio i 44. nagradu Politike za najbolju režiju na Bitefu.
Otvaranju 58. Bitefa prisustvovali su, u ime osnivača, sekretarka za kulturu Beograda Nataša Mihailović Vacić, načelnik Sektora za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture Srbije Mladen Vesković, ambasadorke Nemačke Anke Konrad, Belgije Kati Bugenhaut i Grčke Maria Levanti, ambasador Francuske Pjer Košar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva, savetnica za kulturu ambasade Slovenije Irena Herak, opunomoćena ministarka ambasade Hrvatske u Beogradu Davorka Velecki-Čičak, kao i direktor Gete instituta Kristof Feldhues, ataše za kulturu Francuskog instituta Karolin Sota, bivši umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, reditelji Dino Mustafić, Andraš Urban, Bojan Đorđev... upravnici brojnih pozorišta, zvezde domaćeg glumišta...
Glavni program 58. Bitefa biće nastavljen gostovanjem čuvene francuske pozorišne kompanije Komedi Fransez, koja prvi put u viševekovnoj istoriji nastupa na Bitefu. Predstavu “Hekuba, ne Hekuba” režirao je Tijago Rodrigeš, aktuelni umetnički direktor pozorišnog festivala u Avinjonu. Savremenu interpretaciju mita o Hekubi, u kojoj igraju neka od najvećih imena francuskog pozorišta, publika će moći da pogleda 26. i 27. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Potom je predviđeno dvostruko igranje slovenačke hit predstave “Seksualno vaspitanje: Borbe” 27. i 28. novembra u Bitef teatru. Mlada rediteljka Tjaša Črnigoj sa autorskom ekipom prikazuje borbu za reproduktivna prava u SFRJ kroz lik i delo narodne heroine Vide Tomšić, jedne od najzaslužnijih žena za uvođenje prava i praksi koje su tada bile izuzetno progresivne u odnosu na ostatak sveta.
Vikend na Bitefu obeležiće i domaća produkcija “Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni”, autorski rad Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, koji će se 28. i 29. septembra sa posetiocima galerije Podroom Kulturnog centra Beograda upustiti u pozorišni pretres slučaja transrodne američke aktivistkinje i uzbunjivačice Čelsi Mening.
Hrvatska autorka Jasna Žmak nastaviće liniju predavanja-performansa u originalnom i duhovitom osvrtu na svoju karijeru dramaturškinje, ispitujući teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije. Njenu predstavu “this is my truth, tell me yours” publika će moći da pogleda u Bitef teatru 30. septembra i 1. oktobra.
Bitef se održava do 4. oktobra, a glavni program, koji su selektovali Nikita Milivojević, Tijana Grumić i Ksenija Đurović, čini deset predstava i to iz iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.
Pokrovitelji festivala su Sekretarijat za kulturu Beograda i Ministarstvo kulture Srbije. Generalni sponzor 58. Bitefa je 1664 Blanc, a tradicionalno su podršku pružili i Gete institut, Francuski institut i Delegacija Evropske unije. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, a partneri su i ove godine Generali osiguranje Srbija, Erste Banka i Coca-Cola HBC Srbija.
Festivalski sajt je festival.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala SEEcult.org.
Naslovna fotografija: Jakov Simović
(SEEcult.org)
