Šta da se radi kad demokratija izda radnike

Dugometražni dokumentarno-igrani film “Što da se radi?” reditelja Gorana Devića, koji prati neuspešnu borbu radnika za opstanak hrvatske fabrike vozova “Gredelj”, zainteresovao je i potresao publiku na festivalu “Slobodna zona” u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Dević je u razgovoru posle projekcije istakao da u svetu u kojem živimo ima “velike simpatije za svakoga ko se bori na bilo koji način”.

“Radnici koje sam kroz ovaj film upoznao su konkretni ljudi i, ispostavilo se, vrlo različiti od mojih namaštanih levičarskih ideja i pozicija sa kojih bi trebalo da vode borbu. Većina su nacionalisti i glasaju za desnicu. Ali, ljudima koji su aktivni i koji se bore ne treba tražiti dlaku u jajetu. Ne moraju imati intelektualne karakteristike Slavoja Žižeka i moral Svetog Avgustina, pa da tek onda smeju da se bore”, rekao je 1. novembra Dević.

Prema njegovom mišljenju, najverovatnije bi se isto završilo i da su nastupali sa drugih ideoloških pozicija, jer je neprijatelj protiv koga se bore “glomazan, neuhvatljiv, ne može se svesti na jednu osobu ili jednog vlasnika”.

“Ovo je bila uspešna firma. Apsurd je da je zatvorena. To se najverovatnije desilo u dogovoru naše i evropske političke elite i poslovnih konkurenata”, rekao je Dević, te pomenuo da je Hrvatska, kada je ulazila u EU, morala da se dogovori šta će uraditi sa svojom brodogradnjom i još nekim industrijskim granama i da je slučaj “Gredelja” verovatno bio deo paketa, ali da se to ne može dokazati.

I producent Hrvoje Osvadić izjavio je da se treba boriti, ističući da je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava.

S druge strane, kako je primetio, “naši radnici su pobrkali pojmove”.

“Oni znaju šta traže, ali ne mogu verovati da je to nešto protiv čega su se ranije borili, a sada bi da to ponovo uvedu. To je socijalizam, a oni su za demokratiju. A ona ih je izdala. I sad – što da se radi”, rekao je Osvadić citirajući naslov filma.

Dokumentarni deo filma je sniman od 2012. do 2021. godine. Glavni lik Željko je predsednik sindikata u fabrici vagona “Gredelj” i bori se protiv odluke vlade da tu fabriku odvede u stečaj i bankrot. Usled pritisaka, njegov zamenik Mladen izvršava samoubistvo, što u Željku budi jak osećaj krivice s kojim mora da se nosi dok i dalje zastupa prava i interese radnika.

Film “Što da se radi” je paradigma evropskih postkomunističkih država i predstavlja hroniku života radnika koji su postali gubitnici tranzicije. Dok su aktivno radili na urušavanju komunističkog ustrojstva, mnogi nisu uspeli da se prilagode na tržišna pravila novog poretka.

Voditelj razgovora, selektor takmičarskog programa Horizonti Balkana Ivan Bakrač, podsetio je da Dević već četvrti put učestvuje na “Slobodnoj zoni” i da je poznat po klasičnim opservacijskim dokumentarcima, ali je ocenio da je “Što da se radi?” film drugačije forme.

Dević je ispričao da je prvih pola sata filma snimio dok je istraživao temu za potrebe scenarija za planirani igrani film o sudbini radnika u savremenim okolnostima i nije razmišljao da će taj materijal završiti na velikom platnu.

“Bivajući sa ovim ljudima i prateći šta im se dešava, shvatio sam da se opservacijskom metodom ne može reći sve što bi trebalo o ovoj temi. Nisam želeo da se sve završi onim poznatim kukanjem oko propasti bilo kog preduzeća, čemu smo svedočili zadnjih onoliko godina. Otuda je poslednji deo filma igrana forma”, rekao je Dević.

Na predlog samih radnika, filmska ekipa se vratila u napuštene i već jako oronule hale, gde su nekadašnji radnici pantomimom izveli ceo proizvodni proces i mahanjem ispratili zamišljeni novi voz na put.

Film “Šta da se radi” naišao je na odličan prijem publike proteklog leta na Sarajevo film festivalu, a uskoro mu predstoji premijera u Zagrebu. Dević i Osvadić kažu da im je to najveća trema, jer će na projekciju doći radnici bivše velike firme, koja je mnogima od njih bila kao druga kuća.

Devićev film je među ukupno devet ostvarenja iz regiona u takmičarskom programu Horizonti Balkana 19. Slobodne zone, koji donosi, kako je naveo selektor Ivan Bakrač, lične i univerzalne priče o samopronalaženju vrlo različitih profila i estetika balkanskih autora. Junaci filmova u toj selekciji uglavnom su u potrazi za ličnim, bilo da se suočavaju sa svojom prošlošću, snalaze u trenutnim problemima ili razmišljaju o neizvesnoj budućnosti.

U konkurenciji su i "Tigrica” Andreja Tanasea i "Između revolucija” Vlada Petrija iz Rumunije, "Blagine lekcije” Stefana Komandareva iz Bugarske, "Rana oklevanja” Selmana Nadžara iz Turske, "Sirin” Senada Šahmanovića iz Crne Gore, te "Flašaroši” Nemanje Vojinovića, "Duhovi na mojim leđima” Nikole Stojanovića i "Golgeter” Ivana Stojiljkovića iz Srbije.

Festival angažovanih filmova Slobodna zona otvoren je 31. oktobra u MTS dvorani u Beogradu filmom “Zlo ne postoji” oskarovca Rjusukea Hamagučija, a publika će do 5. novembra imati priliku da pogleda više od 60 ostvarenja koja svedoče o neveseloj današnjici, ali i nude pogled na drugačiji, bolji svet. Osim u Beogradu, festivalski program prikazuje se i u Novom Sadu i Nišu i delom u Kragujevcu.

Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš (pdf)

*Foto: Slobodna zona promo

(SEEcult.org)