Izložbe povodom veka Baleta Narodnog pozorišta
Narodno pozorište u Beogradu obeležava stogodišnjicu baletskog ansambla izložbama u svom muzeju i Muzeju pozorišne umetnosti, koje su podeljene na periode od po 50 godina.
Nakon izložbe “Jedan vek Baleta – prvih pedeset godina” autorke Jelice Stevanović, otvorene 31. maja u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, u Muzeju Narodnog pozorišta otvorena je 1. juna i izložba “Jedan vek Baleta – drugih pedeset godina“ autorke Milene Jauković.
Obe izložbe su deo obeležavanja veka Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a s obzirom na značaj i obimnost teme, postavka nije mogla biti smeštena u jedinstven galerijski prostor.
Baletski kritičar i pedagog, nekadašnja balerina Milena Jauković, istakla je da izložba u NP “prikazuje celokupnu baletsku produkciju u periodu od 1973. do 2023. godine, ukazujući na ona koreografska ostvarenja i scenske postavke koje su imale naročiti uticaj i ostvarile značajan uspeh u vremenu u kome su nastale”.
U tom periodu premijerno je izvedeno 113 premijera - 99 na velikoj i 14 na maloj sceni, što je impozantan podatak, ocenila je Milena Jauković.
Retrospektivni uvid u repertoar pružen je pretežno kroz brojne fotografije, na kojima su najistaknutiji baletski umetnici i članovi ansambla. Izložbeni prostor je obogaćen autentičnim kostimima, scenskom rekvizitom i originalnim skicama idejnih scenografskih rešenja.
Umetnička direktorka Baleta NP i njegova ranija prvakinja Ana Pavlović podsetila je da su povodom značajnog jubileja osmišljene brojne aktivnosti s ciljem da se na dostojan način obeleži taj trenutak.
“Posle veoma zapažene premijere baleta Gusar/ Le Corsaire, kojom smo obeležili kraj jedne epohe, a istovremeno svečano ušli u novu, otvaramo izložbu koja će nas kao vremeplov provesti kroz zlatnu istoriju našeg Baleta. Ovaj svojevrsni artefakt predstavlja svedočanstvo jednog veka koji je iza nas, ali i postavlja temelje za buduću epohu. Dragoceni su momenti koji su sačuvani i mogućnost da zavirimo u vreme u kojem su živeli i stvarali naši najistaknutiji baletski umetnici”, rekla je Ana Pavlović.
U pripremi je nova premijera – “Baletski triptih”, koji predstavlja “omaž prošlom vremenu, ali u novoj viziji savremene koreografije i samim tim spaja vreme kroz dimenziju prošlosti i budućnosti”.
Upravnik NP Svetislav Goncić takođe je pozdravio publiku, a izložbu je otvorio državni sekretar u Ministarstvu kulture Miodrag Ivanović.
Izložbu u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije “Jedan vek Baleta – prvih 50 godina” autorka Jelica Stevanović je podelila na dva segmenta. U prvom se dočarava scenski doživljaj kroz scenografske skice i figure nekih najznačajnijih baletskih umetnika, a drugi je posvećen scenskom životu 18 od preko sto realizovanih baletskih naslova u prvih pola veka.
Prema rečima autorke, odabir nije bio lak, težnja je bila da se prikažu vodeći baletski umetnici i predstave kreirane u što više različitih stilova i žanrova, sa najviše uspeha u zemlji i inostranstvu, najdužim scenskim trajanjem, najboljim kritikama.
Vek postojanja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu obeležen je 19. marta i premijerom predstave “Gusar” (Le Corsaire), u koreografiji Bahrama Juldaševa, romantične avanture sa srećnim krajem, koja je prvi put izvedena pred beogradskom publikom u integralnoj verziji, uz učešće kompletnog baletskog ansambla.
Istorija Baleta NP u Beogradu počela je 19. marta 1923. godine kada su premijerno izvedene prve celovečernje baletske predstave - jednočinke “Šeherezada” i “Silfide” (koreografiju prenela Jelena Poljakova), premijerno su izvedene. U tom prvom periodu na scenu su postavljana dela koja su pripadala klasičnom baletskom nasleđu. Predstave kao što su “Kopelija” (1924), “Labudovo jezero” (1925), “Žizela” (1926), “Uspavana lepotica” (1927), “Don Kihot” (1931)... sa povremenim kraćim pauzama, i danas su sastavni deo redovnog baletskog repertoara. U periodu do Drugog svetskog rata sa uspehom su izvođene i (prenesene) čuvene koreografije Mihaila Fokina “Šeherezada”, “Silfide”, “Polovecke igre”, “Žar ptica”, “Petruška”, “Don Žuan”, “Zlatni petao”; koreografije Leonida Mjasina “Trorogi šešir”, “Ljubav čarobnica”, “Čovek i kob”, te Borisa Romanova “Tamara”, “Balerina i banditi”, “Bolero” i “Frančeska da Rimini” Dejvida Lišina.
Balet Narodnog pozorišta je i u razdoblju posle Drugog svetskog rata imao intenzivan razvoj koji traje i danas.
I dok je između dva rata zasluga za to, podjednako pripadala Margariti Froman i Anatoliju Žukovskom, dotle su posleratni razvoj Baleta i njegovi najznačajniji uspesi vezani za ime i delo Dimitrija Parlića. Značajan koreografski doprinos dali su i Margarita Froman, Pia i Pino Mlakar, Vera Kostić, Mira Sanjina... Njihovu misiju u narednim godinama i decenijama uspešno su nastavili Lidija Pilipenko, Vladimir Logunov, Branko Marković, Žarko Prebil, Krunislav Simić...
(SEEcult.org)