Gospođa Ajnštajn - zamišljeni susret duša Mileve i Alberta
Drama “Gospođa Ajnštajn” Snežane Gnjidić o zamišljenom susretu duša Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, o (zagrobnom) razgovoru i prepirci o suprotstavljenim narativima o njihovoj prošlosti, biće premijerno izvedena 30. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji gošće iz Amerike Karin Rosniček.
“Naša ideja je povezivanje, proširenje komunikacije sa svetom. Karin Rosniček je osnivač i umetnički direktor Teatra iseljenika (Expats Theatre) koji u Vašingtonu predstavlja nove evropske dramske tekstove. Te veze su važne u ovo vreme kada se svet rastače”, izjavio je 27. juna upravnik NP Svetislav Goncić na konferenciji za novinare povodom premijere te predstave, koja je i deo Beogradskog letnjeg festiovala (Belef).
Tema drame “Gospođa Ajnštajn”, koju je Karin Rosniček već režirala u Teatru iseljenika 2020. godine, dugo nas zaokuplja, rekao je Goncić, podsetivši da je Mileva Marić bila “sastavni deo sveta ideja koje su obikovale i društvene procese, teze i odluke početkom 20. veka”.
Ta neobična drama inspirisana pismima pronađenim pre sedam-osam godina na jednom tavanu na Slaviji, rekla je direktorka Drame NP Molina Udovički Fotez.
“Pred nama ja zanimljiv tekst, koji ima uporište u faktima, ali je delo piščeve mašte o tome šta bi bilo kada bi se posle svega njihove duše sastale, šta bi jedno drugome rekli. Predstava je režirana maštovito, a nenametljivo. U prvi plan su stavljeni glumci”, izjavila je Molina Udovički Fotez, izrazivši zadovoljstvo što su u podeli “majstori glume – Dušanka Stojanović Glid i Goran Jevtić”.
Snežana Gnjidić primetila je da, kada pomenemo Milevu Marić, pomislimo na izneverenu, nesrećnu ženu teške sudbine. “To je istina, ali ja sam želela da napišem i nešto drugačije, da pokažem njen duh. Ona je bila duhovita, obrazovana, maštovito se izražavala. U prvim danima ljubavi bila je vesela žena koja je svojim ludostima mogla da prati mladog Ajnštajna”, dodala je.
“Mi ovde smo skloni da osuđujemo Ajnštajna jer nije dovoljno obratio pažnju na nju, na decu, na njen rad. Ali odnos muža i žene je komplikovana stvar. Moramo da sagledamo tu priču iz jednog novog ugla”, rekla je Snežana Gnjidić, koja se u drami bavi složenim odnosom dvoje izuzetnih ljudi, stvaralaca, naučnika i bračnih partnera - roditelja troje dece koji prolaze kroz faze od zaljubljenosti do netrpeljivosti, mržnje, pomirenja i saradnje u večnosti.
Karin Rosniček se obratila na engleskom jeziku, ističući da uživa u svom iskustvu u Beogradu: “Ovaj proces je protekao tako da ne bih mogla da zamislim bolje. Prvo sam mislila da će biti problema zbog jezika, ali pomoglo je to što jako dobro znam ovaj tekst, a glumci su fantastični, tako da je sve teklo glatko”. Ona, inače, radi u malom teatru, a u Narodnom pozorištu, kako je rekla, sve je veliko. “Bilo je divno. Na probama je uvek bilo više ljudi. Puno smo se smejali, ali smo i ozbiljno radili”, rekla je Karin Rosniček.
Predstava “Gospođa Ajnštajn”, kako je napisala u programu, ne pokušava da iznese još neko mišljenje u debati među naučnicima, biografima i feministkinjama o ulozi Mileve Marić u stvaranju Ajnštajnovih teorija, “ne tvrdi da iznosi istorijski tačne biografske podatke o Milevi Marić, niti umanjuje genijalnost Alberta Ajnštajna, već umesto toga nam nudi viđenje ‘šta bi bilo kad bi bilo’, postavljajući dvoje protagonista u limbo prostor zagrobnog života gde ih vidimo kako se svađaju i prepiru oko suprotstavljenih narativa o njihovoj prošlosti”.
“Gotovo kao u nekoj u psihodrami, Albert i Mileva ponovo proživljavaju svoju burnu vezu, svoju saradnju na polju nauke i svoj propali brak, jasno se usredsređujući na prethodno izostavljene delove: na Milevinu borbu kao naučnice u (akademskom) svetu u kojem dominiraju muškarci, njenu ambiciju na naučnom planu osujećenu majčinstvom i na muža koji grabi ka slavi pritom se udaljavajući od nje. Briljantna tehnika ponovnog proživljavanja koje koristi autorka daje glas Milevi i pruža joj priliku da nas provede kroz svoju traumu usled oduzimanja, eksploatacije i viktimizacije – kao i da konačno povrati svoj uticaj. Pođednako je očigledno i zabavno svedočiti da do toga ne može doći bez isterivanja nekih demona osvete s njene strane, i megalomanije i muškog šovinizma sa Albertove strane. To je takođe ono što čini ovu borbu polova u metafizičkom paklu toliko intrigantnom i ono što uzdiže svet Ajnštajnovih u red koji pripada carstvu grčkih bogova”, navela je Karin Rosniček.
Dramaturg predstave Đorđe Kosić izjavio je da se tekst bavi suštinski ljudskim stvarima i odnosima koji su univerzalni.
U programu za predstavu zapisao je da se ta drama bavi “istraživanjem (i dramskim razmaštavanjem) privatnog, intimnog života bračnog para Ajnštajn, čiji se zajednički napori i sukobi implicitno transponuju na širi društveni kontekst njihovog vremena, i ne samo njihovog. Tako primećujemo da se socijalna stvarnost kraja 19. odnosno prve polovine 20. veka, provlači kroz dijaloge Mileve i Alberta, čime nam autorka (uz pomoć očigledno temeljno pripremljene istorijske građe) približava sve one poteškoće sa kojima je jedna naučnica morala da se suoči: od onih formalno institucionalnih, kao što je nemogućnost redovnog višeg školovanja, do onih oličenih u sveprisutnom stavu šire javnosti koje žene a priori postavlja u poziciju majke. U ‘Gospođi Ajnštajn’ (naslovljenoj tako, bez sumnje, u svrhu preispitivanja perspektive koja i danas opstaje, a u kojoj se ova naučnica pre svega u javnom diskursu identifikuje kao funkcija - supruga čuvenog naučnika) ova dvojnost životnih uloga i osobina (naučni rad / majčinstvo, genijalnost / infantilnost) jedna je od glavnih tematskih linija, kroz koje se preispituje položaj žene i muškarca u društvu, priroda ljubavnih odnosa, te njihova neizbežna uzajamna veza”, naveo je Kosić.
Dušanka Stojanović Glid istakla je da su prošli kroz zanimljiv proces rada i da je Karin Rozniček nadahnuta rediteljka.
“Dogodilo se da smo prava ekipa za ovaj emotivno mentalan i metafizički komad. Snežana Gnjidić je u komadu utvrdila taj ženski princip. Mislim i na sudbine Roze Luksemburg, Jelisavete Načić, Isidore Sekulić. Da li je danas lakše biti žena? Ne znam, ali tada je definitivno bilo teško biti pametna žena”, rekla je Dušanka Stojanović Glid, dodajući da je lik u drami pametniji od nje i da je kolegi Jevtiću predlagala da uzmu časove fizike.
Goran Jevtić je konstatovao da je više puta rađena priča o Milevi i Albertu, i to uglavnom kao njena tužna priča.
“Posebnost ove predstave je da je to suštinski priča o tome kako su se to dvoje ljudi voleli. Tu ima jako puno ljubavi, puno nežnosti. Iz toga su crpeli i posebne i opšte teorije, ono što se u njihovom životu dešavalo preneli su na to što će kasnije rasvetliti ovaj svet. Ovo je predstava puna lepog, dobrog, porodičnog, zajedničkog života, koji se kasnije prekine. Ovo je priča jedne ludački moćne ljubavi, dok je trajala”, rekao je Jevtić.
Karin Rosinček je odabrala muziku. Scenografiju je kreirala Jasna Saramandić, kostime Petra Fotez.
Premijera na sceni “Raša Plaović” održava se u okviru 30. Beogradskog letnjeg festivala (Belef), a prva repriza biće 2. jula.
U Narodnom pozorištu, inače, upravo su počele probe predstave “Deca” Milene Marković, dobitnice NIN-ove nagrade za taj potresan roman-poemu. Režiju i muziku predstave radi Irena Dragović.
(SEEcult.org)