Bradić najavio smele zaokrete

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić najavio je “smele zaokrete” u radu ustanova kulture koje su na državnom budžetu i poručio da posle krize ništa neće biti kao ranije, kao i da Ministarstvo može da obezbedi novac za hleb i maslac, ali da za kavijar nema.

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić najavio je “smele zaokrete” u radu ustanova kulture koje su na državnom budžetu i poručio da posle krize ništa neće biti kao ranije, kao i da Ministarstvo može da obezbedi novac za hleb i maslac, ali da za kavijar nema.

U intervjuu za “Politiku”, Bradić je naglasio da će ubuduće biti analizirani, vrednovani i rangirani i rezultati nacionalnih ustanova, na osnovu kojih će biti i nagrađivane one koje doprinose unapređivanju kulturnog života.

“Tako ćemo kreirati objektivniji sistem raspodele budžetskih sredstava gde neće biti unapred zacrtano da neke institucije stalno dobijaju, a neke ne. Zašto bi jedna institucija bila a priori nacionalna? Neka kulturna dobra stavljena su pod zaštitu Uneska zato što su ljudi radili na tome. To važi i za institucije od nacionalnog značaja”, rekao je Bradić, dodajući da će institucija koja izgubi svoju misiju morati da preispita i poslovanje i način organizacije.

Prema njegovim rečima, “to do sada nije rađeno, jer institucije po pravilu nisu dostavljale planove i programe rada, kao ni redovne izveštaje o utrošku sredstava” dobijenih od Ministarstva za svoju delatnost, koja su godinama odlazila na plate, dok je mnogo manji deo išao na ono što je suština rada jedne institucije.

Povodom ostavki direktora Narodnog pozorišta i Beogradske filharmonije, kao i članova UO Narodnog muzeja u Beogradu, Bradić je naglasio da će rukovodeći ljudi u svim institucijama kulture morati da promene “stare navike” koje su se svodile samo na finansijska očekivanja od Ministarstva kulture.

Najavljujući da će uskoro biti raspisani konkursi za upražnjena upravnička mesta, Bradić je rekao da će kandidati, pored biografije, morati da dostave i predlog programa i plan razvoja institucije, dodajući da ne bi valjalo da na upravničko mesto dođe neko bez iskustva.

Prema njegovim rečima, partijska pripadnost ne postoji kao osnov za izbor budućih kadrova.

“U prvom planu nam je sposobnost, a ne podobnost. Sve ćemo sprovoditi kroz liniju konkursa. Dolazili smo u paradoksalnu situaciju da članovima upravnih odbora tumačimo šta su njihove obaveze prema statutu. Ljudi su bili na mestima koja su odlučujuća za funkcionisanje ustanove, ne shvatajući šta je njihov zadatak”, rekao je Bradić.

Ističući racionalizaciju kao najvažniju u svim institucijama, on je rekao i da bi “zaparložene institucije trebalo probuditi”, te da će u Narodnom pozorištu, kojim je i sam rukovodio u kraćem periodu 1999. godine, biti važno kako novi upravnik vidi nacionalni teatar.

“Ne možemo mi u krizi da ponudimo mnogo podsticaja, ali je kriza trenutak da se ljudi zapitaju kako dalje. Trebalo bi da napravimo određene smele zaokrete i da budemo svesni da posle krize ništa neće biti kao ranije. Model Narodnog pozorišta treba da bude živ i dinamičan, a ne prevaziđen”, rekao je Bradić, dodajući da je i sam došao na čelo nacionalngo teatra kada je tamo bio štrajk i kada je trebalo pokrenuti jedan novi proces.

“Napravili smo dinamičnu repertoarsku koncepciju, potpuni zaokret. Radili smo u uslovima bombardovanja; za 77 dana odigrano je više od 100 predstava u nenormalnim uslovima”, rekao je on, dodajući da je obavljena i racionalizacija zaposlenih, pa ih je, posle odlaska određenog broja ljudi u penziju, ostalo 670.

Povodom Narodnog muzeja, čiji su članovi UO podneli ostavke, Bradić je rekao da Ministarstvo ne namerava da sprovodi kadrovske promene, već da se pobrine da stvari u vezi sa rekonstrukcijom konačno krenu sa mrtve tačke.

Nakon što je na jučerašnjoj sednici vlade predočio kolegama izveštaj o rekonstrukciji Narodnog muzeja, Bradić je rekao da će zajedno sa drugim ministarstvima biti preduzeta opsežna analiza radi racionalizacije troškova, a podsetio je i da je rekonstrukcija Narodnog muzeja i pokrenuta na donatorskoj večeri, pa je odmah i ukazano na alternativne načine prikupljanja sredstava.

Ocenjujući da je neophodno revidiranje postojećeg projekta i njegovo prilagođavanje okolnostima, Bradić je kao dobar primer naveo faznu rekonstrukciju Galerije Matice srpske u Novom Sadu, a istakao je i da Narodni muzej treba da bude otvoren, te da se, posle jesenje postavke u Moskvi, planira gostovanje egipatske izložbe faraonskih artefakata, kojom bi se Srbija našla u centru pažnje celog regiona.

Povodom nedovoljne vidljivosti vrednih izdanja na sajmovima knjiga u svetu, Bradić je rekao da treba voditi računa o tome kako će programi predstavljanja biti koncipirani, ali i blagovremeno početi pripreme, a ne da se, kako je naveo, “uoči putovanja setimo da nemamo dovoljno prevedenih knjiga”.

“Mnogi nastupi se dešavaju po principu afiniteta. Ne može se nešto što je prijemčivo za publiku u Nemačkoj, automatski prenositi na publiku u Španiji, na primer. To je druga vrsta javnosti. Postoje autori koje nemačka publika zna - Velikić, Tišma, Kiš, Andrić…. Drugi autori kao što su Radoslav Petković ili Goran Petrović imaju perspektivu u Francuskoj”, rekao je Bradić, napominjući i da uspeh pojedinih posaca nije ni moguć van zemlje, jer publika na određenim prostorima tu vrstu literature ne razume.

Bradić je rekao i da odmah moraju da počnu pripreme za nastup Srbije kao počasnog gosta Sajma knjiga u Lajpcigu 2011. godine, jer to podrazumeva i celovitu promociju zemlje, uključujući i turističku ponudu.

(SEEcult.org)