• Search form

10.03.2022 | 18:17

Martovski festival ponovo u redovnom terminu i obimu

Martovski festival ponovo u redovnom terminu i obimu

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma – Martovski festival prikazaće od 29. marta do 2. aprila u Domu omladine Beograda oko 80 domaćih i stranih filmova u trci za nagrade, a prema najavi organizatora, ugostiće i mnogobrojne umetnike – kao znak povratka “normalnom životu” posle otkazivanja 2020. i dvostrukog izdanja 2021. godine zbog pandemije.

Festival će biti otvoren svetskom premijerom rumunsko-srpske koprodukcije “Dobrudžanska odiseja” Siniše Dragina, rumunskog reditelja srpskog porekla koji je snimio dokumentarac sa scenama igrane rekonstrukcije o jednoj od značajnih bitaka iz Prvog svetskog rata. Na otvaranju 69. Martovskog festivala tradicionalno će biti uručena i nagrada za životno delo, a naknadno će biti poznato ime dobitnika/ce, rečeno je 10. marta na konferenciji za novinare.

Novina 69. Martovskog festivala je to što će u međunarodnoj selekciji biti zastupljeni svi rodovi kratkog metra, a ne samo kratki igrani film kao što je bilo do sada.

Umetnički direktor Dejan Dabić izjavio je da se domaći autori odabranih dokumentarnih filmova bave različitim temama, među kojima pandemija korona virusa nije posebno zastupljena.

“Teme se kreću od ispitivanja seksualnosti, preko problema izbeglica ili ljudi koji su odrastali bez roditeljskog staranja do tema iz Drugog svetskog rata i poslednjih ratova na ovim prostorima, ali i veza roka i mladih. Tu su i portreti reditelja Želimira Žilnika, glumca Zorana Radmilovića, benda Električni orgazam, pismo Patriku Besonu..., rekao je Dabić.

Prema njegovim rečima, bilo je prijavljenih filmova o kovidu, ali neki od njih su više vezani za TV dokumentarizam, a neki nisu dovoljno kvalitetni. U nekim od selektovanih dokumentaraca pandemija se pominje indirektno, nije u fokusu.

Za domaći program prijavljeno je 115 filmova, od kojih je 49 odabrano za domaći takmičarski program. Selekciona komisija odabrala je deset dokumentaraca koji traju do 50 minuta i 12 dokumentarnih filmova dužih od 50 minuta, kao i po devet u kategorijama kratki igrani, animirani i eksperimentalni film i video art.

Na konkurs za međunarodnu selekciju, za koji se plaćala kotizacija, stiglo je 248 prijava. U konkurenciju za nagrade ušlo ih je 28, i to 17 kratkih igranih, šest dokumentarnih, tri animirana i dva eksperimentalna filma.

Prema rečima Dabića, najviše ih je iz Španije, koja je poznata po negovanju kratkog metra, zatim iz Hrvatske, a ima i filmova iz Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine.

“U konkurenciji su neki renomirani autori, filmovi koji su prikazani na velikim festivalima, oni koji su nam se sviđaju, a fokus smo stavili na region”, rekao je Dabić, napominjući da neki filmovi učestvuju po pozivu, što je pravo umetničkog direktora.

Selekcionu komisiju činiliu su rediteljka i producentkinja Dragana Latinović, snimatelj, montažer, reditelj i producent Darko Ković, filmski i TV montažer, autor dokumentarnih i eksperimentalnih filmova Igor M. Toholj i dramaturg i filmski kritičar Ivan Velisavljević.

Gran pri, kao i nagrade za najbolji film po kategorijama i strukovne nagrade (za režiju, scenario, kameru...), dodeliće žiri kojim predsedava hrvatski reditelj i scenarista Lordan Zafranović, a članovi su: profesor dramaturgije kratkog filma Hajnc Hermans iz Nemačke, reditelj, scenarista i producent Milan Nikodijević i filmski i TV reditelj Dragomir Zupanc iz Srbije, te producent i scenarista Đanfilipo Pedote iz Italije, koji će održati master-klas

Biće obeleženo 60 godina umetničkog rada Lordana Zafranovića projekcijom njegovog dokumentarnog filma “Simfonija nebeskog grada”, a omaži će podsetiti na delo nedavno preminulog majstora animiranog filma iz Zagreba Borivoja Dovnikovića Borda, kao i na srpskog reditelja Nikole Stojanovića...

U okviru pratećeg programa, najavljene su i tribine, master-klas predavanja, razgovori sa gostima, promocije knjiga...

Pomoćnik gradonačelnika Beograda i predsednik Odbora Martovskog festivala Andreja Mladenović najavio je gostovanje “velikog broja umetnika” i dodao da to “uliva nadu da se vraćamo normalnom životu”, nakon prošlogodišnjeg dvostrukog festivalskog izdanja, odnosno otkazivanja Martovskog festivala 2020. godine zbog pandemije.

“Martovski festival je jedan od najdugovečnijih u našoj zemlji, a i u Evropi. Ponosni smo što možemo da održavamo tu tradiciju”, rekao je Mladenović i naglasio da je Odbor Martovskog festivala već započeo pripreme za jubilarno, 70. izdanje.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl ocenio je da je dobro što je umetnički direktor i dalje Dejan Dabić, jer “kontinuitet u radu daje dobre rezultate”. “To je važno i zbog konkurencije koju predstavljaju drugi festivali, a sve više i društvene mreže kao platforme na kojima se prikazuju kratki i eksperimentalni filmovi. Želimo da se Martovski festival razvija i da pronalazi put do mlađe publike”, rekao je Karl.

Dupli, 67/68. Martovski festival održan je 2021. godine u aprilu, posle dva odlaganja i otkazivanja 67. izdanja 2020. godine. Otvoren je posthumnim omaž programom kompozitoru Zoranu Simjanoviću, dobitniku nagrade za životno delo koja mu je dodeljena 2020. godine, kada ta manifestacija nije održana zbog pandemije.

Dvostruki Martovski festival završen je dodelom dvostrukih nagrada, pa su Gran pri dobili Stefan Đorđević za film “Poslednja slika o ocu” i Nikola Dragović za “Zaklinjem se”. Nagrade su odvojeno dodeljene i za najbolje filmove 67. i 68. Martovskog festivala po kategorijama, na osnovu odluke žirija kojim je predsedavao reditelj Želimir Žilnik, a duplo su dodeljene i strukovne nagrade.

Ogranizator Martovskog festivala je Dom omladine Beograda, a pokrovitelji su Grad Beograd, koji je i osnivač te manifestacije, te Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Filmski centar Srbije. Prijatelj Martovskog festivala je kompanija Lukoil Srbija, a podržali su ga i Austrijski kulturni forum, DPC, Living Pictures i turističke organizacije Beograda i Srbije.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r