Mirjana Karanović: Možemo biti bolji
Dramska umetnica Mirjana Karanović, dobitnica nagrade “Dobričin prsten” za životno delo, rekla je, primajući to najviše glumačko priznanje u Srbiji, da je imperativ u njenom životu bio da bude bolja, a to je uspela zahvaljujući glumi, kao i likovima koje je tumačila, te partnerima i rediteljima sa kojima je sarađivala.
“Imam planove, drago mi je zbog nagrade za životno delo, ali mislim da treba još da je zaslužim i opravdam, da posle ne kažu – e, gde su njoj dali, vidi kako se upropastila!”, rekla je Mirjana Karanović 19. februara u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, pozdravljena dugim aplauzom kolega i publike posle predstave “Mamu mu jebem ko je prvi počeo” Dejana Dukovskog, u režiji Slobodana Unkovskog.
Ekipa predstave Mamu mu jebem, koji je prvi počeo, foto: Nenad Petrović
Zahvalivši žiriju na čelu sa književnicom i rediteljkom Vidom Ognjenović, Mirjana Karanović je podsetila da se već 40 godina bavi glumom, a prema njenim rečima, taj poziv joj je i pomogao da ostvari san iz detinjstva – da u nečemu bude posebna i dobra.
Iako je, kako je rekla, fizički ličila na oca, iznutra je zapravo kao njena majka, koja je živela na selu i “nije nešto posebno uradila u životu”, ali je u jednom trenutku shvatila da može da bude bolja. “Išle smo u školu i učile smo zajedno”, rekla je Mirjana Karanović, kojoj su nagradu “Dobričin prsten” Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) uručile kolege Predrag Miki Manojlović i Jasna Đuričić, takođe dobitnici “Dobričinog prstena”.
Kao i njena majka, i sama je htela da bude bolja.
“Gluma je to što me je čitavog života držalo, zbog čega danas mogu da kažem i da znam da sam zbog glume postala bolja osoba. I to nije samo gluma - to su svi likovi koje sam odigrala, koji su me nečemu naučili, zamislili, negde vodili, a onda i svi ti ljudi sa kojima sam radila, svi moji partneri, reditelji, koji su testirali moju ljudskost i terali me da preispitujem sebe”, rekla je ona, dodajući da svi imamo i tamu i svetlost, i da nije lako boriti se sa tim i pobeđivati.
Kao jednog od partnera od kojih je dobila nauk, Mirjana Karanović navela je Vojislava Voju Brajovića, predsednika UDUS-a, koji joj je, kao mladoj glumici, bio partner u predstavi “Mrešćenje šarana” u Zvezdara teatru.
Prilikom sedmog izvođenja te predstave, u kojoj se njen lik zaljubljuje u lik koji je igrao Brajović, igrali su scenu u kojoj sede za stolom i gledaju jedno u drugo. Bila je umorna i odradila je scenu, ali joj je Brajović posle predstave prišao i pitao je zašto ga nije stvarno gledala. Rekla mu je da jeste, ali je dobila od njega odgovor da nije to uradila kako treba, jer je nije osetio i posle ni on nije mogao dobro da igra, bio je izgubljen…
“Mene je to tako mlatnulo po glavi da sam se zaklela i stvarno sam to održala do dana današnjeg - da nikada svom partneru neću uskratiti ono što je važno, što je istina. To je nešto za šta se borim na sceni da dam i vama - da budem iskrena na sceni”, rekla je Mirjana Karanović, ističući da je scena njeno mesto i njen magični prostor.
“Ovde sam ja kraljica, a kada izađem dole… nekad budem bez veze... Onda dođem ponovo na scenu i sve to popravim, i budem bolja”, rekla je Mirjana Karanović, čiji je impozantni glumački opus na sceni, kao i na velikim i malim ekranima, uz desetine domaćih i stranih nagrada i priznanja, odavno nadrastao svako prigodno slovo – kako je naveo u obrazloženju žiri.
Mamu mu jebem, koji je prvi počeo, foto: Nenad Petrović
Ono što Mirjanu Karanović izdvaja, kako je istakao žiri, jeste najpre njena neiscrpna raznovrsnost igre, a zatim raskošno izražajno bogatstvo.
“Vazda zaigrana Mirinska smelost kreativnog vršljanja po žanrovima, dramskim vrstama i stilu. I bez uzmaka siloviti autoritet u osvajanju gledališta. Već je njena prva uloga ubedljivo najavila glumicu kojoj se mora verovati. No nije Mirjana Karanović dozvolila da bude markirana i spakovana u jedan te isti žanr i određenu vrstu uloga. Nju je zanimalo široko polje igre čija joj širina dozvoljava da ne reciklira i ponavlja svoja već oprobana i dobro prihvaćena rešenja. Zato je vazda bila prva i uspešna u osvajanju hrabrijih pozorišnih oblika, drugačijeg načina igre, slobodnijih ideja i nepredvidivih ritmova i mešanja dokumentarnog i izmišljenog”, istakao je žiri.
Iskustvo tih različitosti, kako je naveo žiri, učinilo je da zadati likovi u njenoj izvedbi “ne trpe međusobni uticaj, niti im ona nameće svoje obličje, što bi za takav eruptovni dar bio najlakši put. Naprotiv”.
“Za nju je identitet lika koji tumači pravo minsko polje, zato ga ona nikad ne pretrčava rutinski naviknutim koracima, već ga pomno istražuje i proučava, da bi svojom glumačkom imaginacijom i strašću ovladala njime u potpunosti”, istakao je žiri, konstatujući da su njene odigrane uloge daleko od toga da budu blago šatirani autoportreti iste glumice. Naprotiv, to je velika kolona do suprotnosti različitih žena - od nepismene seljanke Petrije do antičke heroine Fedre, od namučene krojačice Sene, do razmetljive, pomodne rodoljubice Zelenićke, od sluđene Živke Ministarke do eruditne esejistkinje Isidore Sekulić, između ostalih.
Prema navodima žirija, inventivni odabir detalja igre kojima se Mirjana Karanović iz lika u lik menja do neprepoznatljivosti, održava njenu glumačku interpretaciju izvan svakog šablona i nepodnošljive lakoće zanata. Iz te najteže pozicije umetnice, ona svojom igrom energično brani pozorište i umetnost predstavljanja od svake zloupotrebe od političke, do propagandne, od kiča i lake zabave do patetične prigodnosti, od amaterskog pojednostavljenja do umišljene filozofske nadmenosti.
Mirjana Karanović svojim delom “dokazuje da gluma nije buka, bekeljenje da nasmeje mrgodne, ni tremolsko uzdisanje da rasplače one koji su tvrda srca, nego je gluma polivalentna umetnost koja može sve. Može, naravno, i da zasmejava i da izmami suze, ali uz Gogoljevu opasku: ‘Čemu se smejete – sebi se smejete’, ili uz Šekspirov stih: ‘Stide, gde ti je rumen’. Tako glumi Mirjana Karanović, otvoreno, nežno kad treba, uzbudljivo, oštro kad mora, uvek slobodno, bez lažne maske, bez veštačkih suza, bez glupave bezbrižnosti, pravo u oči, pravo u srce, s ljubavlju”, istakao je u obrazloženju žiri koji su, uz Vidu Ognjenović, činili i Svetlana Bojković, Nada Šargin, Goran Marković, Boris Isaković, Dragan Bjelogrlić i Vojin Ćetković.
Mirjana Karanović je 32. laureat najvišeg glumačkog priznanja u Srbiji, a u konkurenciji su bili i Saša Torlaković, Radmila Živković, Tihomir Stanić, Gordana Đurđević Dimić, Rade Šerbedžija, Branislav Lečić i Miodrag Krivokapić. Sedmočlani žiri odlučio je o dobitnici 10. decembra 2019. tajnim glasanjem, većinom glasova.
Nagradu “Dobričin prsten” ustanovili su 1980. godine Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Savez dramskih umetnika Srbije, a od 1994. dodeljuje je samostalno UDUS, čuvajući trajnu uspomenu na Dobricu Milutinovića (1880-1956), velikana srpskog glumišta.
Dosadašnji dobitnici su: Ljuba Tadić, Mira Stupica, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Nevenka Urbanova, Rahela Ferari, Branko Pleša, Danilo Bata Stojković, Marija Crnobori, Mata Milošević, Ljiljana Krstić, Petar Kralj, Olivera Marković, Rade Marković, Stevan Šalajić, Mira Banjac, Vlastimir Đuza Stojiljković, Stevo Žigon, Mihailo Miša Janketić, Petar Banićević, Svetlana Ceca Bojković, Borivoje Bora Todorović, Ksenija Jovanović, Predrag Ejdus, Vojislav Voja Brajović, Jelisaveta Seka Sablić, Ružica Sokić, Predrag Miki Manojlović, Jasna Đuričić, Milena Dravić i Nebojša Glogovac.
UDUS od 1994. godine (tada SDUS) samostalno dodeljuje "Dobričin prsten" i naručuje izradu replike zlatnog prstena iz 1939. Izradu kopije prstena od 2016. godine preuzima Zlatara Jokić.
Podršku dodeli nagrade “Dobričin prsten” dali su i ove godine Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda, a organizaciju svečanosti pomoglo je JDP.
(SEEcult.org)
