Asanž optužen za špijunažu
Američke vlasti optužile su osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža za špijunažu zbog objavljivanja tajnih vojnih i diplomatskih podataka, što je u prvim reakcijama njegovih saradnika ocenjeno kao kraj medijskih sloboda u SAD.
Prvobitna optužnica protiv Asanža, koja se odnosila na saradnju sa Čelzi Mening u hakovanju kompjutera Pentagona, proširena je 23. maja sa 17 tačaka koje terete osnivača Vikiliksa za kršenje Zakona o špijunaži, a ukoliko bi na osnovu njih bio osuđen, kako su preneli mediji, mogao bi da dobije 170 godina zatvora.
Nova optužnica detaljno opisuje kako su Asanž i Vikiliks objavili dokumenta koja su dobili od Čelzi Mening, tada vojnog obaveštajnog analitičara. Neki od tih dokumenata objavljeni su i u stranim medijima, poput Gardijana.
Prema prvim analizama, nova optužnica protiv Asanža mogla bi da ima trajne posledice po pravo medija da objavljuju poverljive informacije.
Vikiliks je ocenio na Tviteru da je nova optužnica “kraj novinarstva o nacionalnoj bezbednosti” i Prvog amandmana američkog ustava o slobodi govora.
This is madness. It is the end of national security journalism and the first amendment. https://t.co/wlhsmsenFw
— WikiLeaks (@wikileaks) May 23, 2019
Bivši obaveštajac Nacionalne bezbednosne agencije Edvard Snouden, koji se i sam krije od američkog pravosuđa u Rusiji, konstatovao je da je američko Ministarstvo pravde objavilo rat novinarstvu, a ne Vikiliksu. “Ovde se više ne radi o Džulijanu Asanžu. Ovaj slučaj će odrediti budućnost medija”, naveo je Snouden.
The Department of Justice just declared war––”not on Wikileaks, but on journalism itself. This is no longer about Julian Assange: This case will decide the future of media. https://t.co/a5WHmTCDpg
— Edward Snowden (@Snowden) May 23, 2019
Novinari do sada nisu bili optuživani na osnovu Zakona o špijunaži. Na optužnicu protiv Asanža nije se usuđivala ni administracija Baraka Obame, strahujući da bi mogla da ugrozi medijske slobode. Presednik Donald Tramp je, međutim, od samog dolaska na vlast gnevan na uzbunjivače i medijske organizacije koje objavljuju njihove informacije. Konstantno se na to žali na Tviteru, pozivajući Ministarstvo pravde da spreči takvu praksu. Tramp se čak raspitivao kod FBI može li novinare da strpa u zatvor.
Čelzi Mening je na osnovu Zakona o špijunaži osuđena 2013. godine na 35 godina zatvora zbog krađe poverljivih dokumenata, a puštena je iz vojnog zatvora u maju 2017. godine, na osnovu akta o pomilovanju koji je doneo tada već odlazeći predsednik Obama.
Asanž je u britanskom zatvoru, što ga je ekvadorska ambasada, u kojoj je imao politički azil od juna 2012. godine, predala u aprilu londonskoj policiji. Ubrzo je osuđen na gotovo jednogodišnju kaznu zatvora zbog kršenja uslova kaucije, odnosno sklanjanja u ekvadorsku ambasadu na osnovu političkog azila kako bi izbegao izručenje Švedskoj povodom optužbi dve žene za seksualno zlostavljanje, koje je odlučno odbacio.
Vikiliksova baza obuhvata oko 90.000 izveštaja u vezi sa ratom u Avganistanu, oko 400.000 dokumenata u vezi sa ratom u Iraku, oko 800 dokumenata iz zloglasnog zatvora Gvantanamo, te oko 250.000 dokumenata Stejt dipartmenta.
(SEEcult.org)
