Zahtevi civilnog društva zapadnog Balkana
Predstavnici civilnog društva zapadnog Balkana zatražili su od evropskih i lidera u regionu, okupljenih na Bečkom samitu, da obezbede jačanje regionalne saradnje, slobodu medija izvan uticaja državnih struktura, otvaranje radnih mesta i pružanje jasne razvojne perspektive. Od vlada država zapadnog Balkana očekuje se, takođe, da prihvate civilno društvo kao ravnopravnog partnera u procesu evropskih integracija.
Regionalne mreže i organizacije civilnog društva očekuju od političkih lidera širu podršku za izgradnju poverenja i jačanje regionalne saradnje, saopšteno je posle Foruma civilnog društva održanog 26. avgusta u okviru Bečkog samita posvećenog zapadnom Balkanu. Organizacije civilnog društva prvi put su time postale partner u dijalogu s političkim liderima zemalja regiona i članica EU.
U cilju osnaživanja regionalne saradnje, organizacije civilnog društva istakle su da je neophodno da se i vlade zemalja zapadnog Balkana priključe sličnim inicijativama. Akteri civilnog društva moraju biti uključeni u izradu planova ekonomskog razvoja, ali i u područja regionalne saradnje koja nisu direktno povezana sa tom oblašću delovanja, kao što su energetika ili infrastruktura, jer se na taj način može ubrzati proces integracija i sprovođenja reformi na putu ka EU.
Forum civilnog društva zapadnog Balkana, foto: Marsel Bilode (Erste Fondacija)
Povodom medijskih sloboda, predstavnici civilnog društva zatražili su da javni emiteri i regulatorna tela budu oslobođeni direktnog ili indirektnog uticaja države. Postupak izbora članova odbora javnih emitera mora biti transparentan, nestranački i zasnovan na profesionalnim standardima, a metodi rada tih tela moraju biti jasno definisani. Vlasnička struktura svih medija mora biti trajno dostupna javnosti na jednostavan i transparentan način, a monopoli u medijima i distribuciji medijskih sadržaja se moraju sprečiti.
Zatraženi su i uspešno stvaranje radnih mesta i jasna razvojna perspektiva na zajedničkom tržištu rada.
Zemlje regiona, kako su naveli predstavnici civilnog društva, moraju da razvijaju aktivnu politiku tržišta rada, aktivno uključujući sve činioce kao odgovorne partnere. Umesto razvoja komercijalnih delatnosti, naglasak mora biti na podršci visokoj stopi proizvodnje i proizvodnih delatnosti sa dodatom vrednošću, kao i njihovom uključivanju u lanac snabdevanja unutar EU, uzimajući u obzir ekonomsku strukturu zasnovanu na formama mikro, malih i srednjih preduzeća.
Forum civilnog društva zapadnog Balkana, foto: Marsel Bilode (Erste Fondacija)
Na Forumu je učestvovalo šest odabranih predstavnika civilnog sektora iz zemalja zapadnog Balkana, koji su imali debatu sa šest političkih lidera – premijerima Srbije i Albanije Aleksandrom Vučićem i Edijem Ramom, evropskim komesarom za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanesom Hanom, ministrom spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Igorom Crnadakom i potpredsednikom vlade i ministrom spoljnih poslova Crne Gore Igorom Lukšićem.
U ime civilnog društva učestvovali su: generalni sekretar Evropskog pokreta lokalnog veća Novog Sada Aleksandar Simurdić iz Srbije, direktor Štetiveb platforme za javne politike Instituta za saradnju i razvoj Ardian Hačkaj iz Albanije, koordinatorka Plenuma građana Zenice Meliha Bajramović iz BiH, direktor i izvršni producent BIRN-a i Internjuza sa Kosova Faik Ispahiju, izvršna direktorka Obrazovnog foruma za mlade Dona Kosturanova iz Makedonije i direktor Centra za istraživanja i zamenik direktora MANS-a Dejan Milovac iz Crne Gore.
Na realizaciji iznetih ciljeva i preporuka civilnog društva, koje su rezultat pripremnih radionica održanih ranije u Tirani, Beogradu i Sarajevu, radiće se do narednog samita o zapadnom Balkanu u avgustu 2016.
Bečki samit, čiji su domaćini bili austrijski predsednik Hajnc Fišer, savezni kancelar Verner Fajman i ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, rezultat je niza skupova posvećenih regionu zapadnog Balkana, započetih u Berlinu 2014. godine na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel. Nakon Beča, sesije će biti nastavljene u Parizu 2016. godine.
Forum civilnog društva za zapadni Balkan, organizovan u sklopu Bečkog samita, predstavlja udruženu inicijativu Erste Fondacije, Fondacije Fridrih-Ebert i Instituta Karl Rener, u saradnji sa austrijskim Federalnim ministarstvom za Evropu, integracije i spoljne poslove.
Detaljne preporuke predstavnika civilnog društva nalaze se u PRILOGU
(SEEcult.org)
