Novo ispitivanje klasike
Predstava „Nečista krv“, prema motivima romana Borisava Stankovića, u dramatizaciji Maje Todorović i režiji Milana Neškovića, biće premijerno izvedena 12. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu, koje je najavljuje kao novo čitanje klasika sa fokusom na položaj žene i pitanje slobode u jednoj zatvorenoj sredini.
V.d. upravnica NP Ivana Vujić rekla je da je „Nečista krv“ ponovo na sceni tog teatra posle 44 godine i da je kao veliki poštovalac Stankovića srećna što se u njenom mandatu postavlja ta predstava, a uskoro i opera „Koštana“.
„Novo ispitivanje naše klasike, i to vrhunske, jeste zadatak nacionalnog teatra. To su dela koja pokreću istinita pitanja u nama samima. U ovom slučaju imamo pogled jedne mlade žene (Maje Todorović) na Stankovićevo delo. Dobro je da je to taj pogled, jer se on bavio ženskim likovima i govorio o pitanjima slobode u jednoj zatvorenoj sredini, u palanci u kojoj žesnka sloboda teško dolazi do izražaja“, izjavila je na konferenciji za novinare 8. aprila Ivana Vujić, dodajući da će se NP i ubuduće baviti tom temom žene koja se „otima okovima balkanskog patrijarhalnog sistema“.
Ivana Vujić je istakla da je rad na predstavi „Nečista krv“ bio težak i predan, kao i da je srećna i ponosna zbog odlične glumačke podele „kakvu bi svako pozorište u svetu moglo da poželi“.
Sofku igra Jovana Stojiljković, efendi Mitu - Nebojša Dugalić, Sofkinu majku Todoru - Nataša Ninković, gazda Marka Nenad Jezdić, njegovog sina i Sofkinog muža Tomču – Pavle Jerinić. U ansamblu su i Dušanka Stojanović Glid, Ljiljana Blagojević, Radmila Živković, Tanasije Uzunović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Nikola Vujović, dečak Stefan Kalezić i operski pevači Nebojša Babić i Vladimir Andrić.
Reditelj Milan Nešković izjavio je da je bio „istovremeno napor i zadovoljstvo raditi ne samo Boru Stankovića, nego i raditi u NP u jubilarnoj, 150. sezoni i to sa ovakvim glumačkim gromadama“.
„Smatram da je ’Nečista krv’ u našem književnom diskursu uvek skrajnuta. Pored romana ’Na Drini ćuprija’ (Ive Andrića) i ’Seoba’ (Miloša) Crnjanskog, pored ’Besnila’ (Borislava Pekića), nikada nam nije u prva tri, a vrlo verovatno bi morala da bude. Siguran sam da će i zbog naslova i zbog bravuroznih uloga ova predstava igrati stotinama puta“, rekao je Nešković, ali je odbio da kaže nešto konkretno o samoj predstavi.
„Dođite da vidite. Ali ne dolazite sa predubeđenjem, sa nečim zacrtanim iz istorije književnosti, nego otvorenog srca, da vidite šta smo mi videli u Stankovićevom delu“, poručio je Nešković.
Maja Todorović je izjavila da je ovaj roman „obimno delo i nudi mnogo toga za dramatizaciju“, a da je ona odabrala ono što je aktuelno i što nju interesuje kao pisca.
„Zato je to žena, i to žena koja pokušava da dođe do slobode u društvu koje je patrijarhalno postavljeno. U tom društvu žene ni same nemaju svest o tome šta sve mogu da dosegnu“, rekla je Maja Todorović, napominjući da potiče iz Crne Gore „gde se zna šta žena može, šta ne, gde joj je mesto i šta se od nje očekuje“.
Prema njenim rečima, Sofku je videla i kao priliku da se bavi time dokle smo spremni da pristajemo na stege - zbog mira u kući, zbog tradicije, zbog grobova na groblju, a da tu negde zaboravimo ono što smo mi i šta želimo da radimo u životu.
Ivana Vujić je dodala da je ova adaptacija tragala za pozicijom žene u odnosu na patrijarhalno, ali i merkantilno društvo, bavila se pitanjima: koja je u tom društvu trgovaca cena slobode, da li ljudi uopšte mogu da podnesu oslobođenog čoveka ili moraju da ga zatuku, koliko se prećutkuje svaka vrsta unižavanja slobodnog čoveka zarad tanjira tople čorbe i mirnog hrkanja pod jorganom...
Dramaturškinja predstave Molina Udovički Fotez rekla je da u njoj nema folklornih elemenata niti jezika starog Vranja, već je „Maja izvukla ono što je univerzalno i zbog čega je ovaj, uslovno rečeno lokalni, roman toliko prevođen i imao uspeha i van naše zemlje“.
„Reč je o sudbini jedne žene koja je u žrvnju sila kao što su novac, jer glavni događaj je da je otac prodao ćerku, zatim moral i to onaj koji stvara sredina po sistemu - šta će reći grobovi, šta će reći svet i treće moćne sile, a kod Bore je to eros i u smislu ljubavi i u smislu strasti. Ovde se sve to prelama preko jedne ženske sudbine, ali se jednako odnosi na sve likove u drami. Svi su u žrvnju tih moćnih sila i svako pokušava da na svoj način izađe na kraj sa njima“, objasnila je Molina Udovički Fotez.
Mlada glumica Jovana Stojiljković izjavila je da je zahvalna za ovako divnu i veliku ulogu Sofke i da je uzbuđena pred premijeru.
Nataša Ninković je predstavila Todoru kao „snažnu, ali potčinjenu ženu, ne samo muškarcu u smislu lika oca ili muža, već i sredini i njenim pravilima“.
Nebojša Dugalić je primetio da se „kod Bore Stankovića čovek na jedan opsan način oseća kao kod svoje kuće, oseća se prepoznat, a i kao neko ko prepoznaje i ko se suočava sa svim potencijalima svojih krajnosti“.
„Ova priča jeste napisana u jedno drugačije vreme i u društvu gde se tačno znao poredak stvari. Međutim, ono o čemu Bora piše ja bih nazvao nekom vrstom neprestanog demantovanja svih čovekovih težnji, želja, ambicija – od strane života. Ovo je drama nemogućih izbora, gde ih svi čine. Vidimo talase posledica koje se neprestano umnožavaju, kao kada se baci kamen u vodu i mi ne znamo na kojoj će se obali taj talas zaustaviti. Ovo je priča o beskonačnoj uslojenosti, o istoriji koja neprestano radi u svim tim likovima, o nekim ponornicama koje podrivaju živi pesak u kojem se svi zajedno batrgaju“, rekao je Dugalić.
„Drago mi je da se bavimo tim temema, u ovom vremenu koje je, nažalost, takvim pitanjima nesklono, ali pozorište i služi tome da nametne prava pitanja i da pokuša da bar one koji imaju kapacitet da se srode sa ovakvim pitanjima dovede ovde i da zajedno podelimo Boru Stankovića“, izjavio je Dugalić.
Scenografiju za „Nečistu krv“ kreirala je Vesna Popović, kostime Marina Vukasović Medenica, kompozitorka je Anja Đorđević, koreografkinja Andreja Kulešević.
Prva repriza „Nečiste krvi“ biće 21. aprila.
(SEEcult.org)
