Maradona na početku Kustendorfa
Filmski festival Kustendorf na Mećavniku, čiji je osnivač nagrađivani reditelj Emir Kusturica, počeće 8. januara njegovim dokumentarnim filmom o slavnom argentinskom fudbaleru Dijegu Maradoni, sportskoj legendi, ljubimcu nacije, palom idolu, ali i inspiraciji miliona obožavalaca širom sveta. Maradona neće biti gost drugog po redu Kustendorfa, koji će do 14. januara ugostiti, između ostalih, i čuvenog američkog reditelja Džima Džarmuša (Jim Jarmusch), ali je Kusturica najavio da će učiniti sve da slavnog fudbalera ponovo dovede u Srbiju.
Filmski festival Kustendorf na Mećavniku, čiji je osnivač nagrađivani reditelj Emir Kusturica, počeće 8. januara njegovim dokumentarnim filmom o slavnom argentinskom fudbaleru Dijegu Maradoni, sportskoj legendi, ljubimcu nacije, palom idolu, ali i inspiraciji miliona obožavalaca širom sveta.
Maradona neće biti gost drugog po redu Kustendorfa, koji će do 14. januara ugostiti, između ostalih, i čuvenog američkog reditelja Džima Džarmuša (Jim Jarmusch), ali je Kusturica najavio da će učiniti sve da slavnog fudbalera ponovo dovede u Srbiju.
Maradona i Kusturica predstavili su taj dokumentarac prošle godine u Kanu, kada je imao svetsku premijeru van konkurencije u okviru takmičarskog programa, a slavni fudbaler tada je rekao da Kusturičin film najzad daje pravu sliku o njemu i njegovom životu.
“Ljudi su govorili mnogo, mnogo loših stvari o meni. Naravno da je Emir bio taj koji je uspeo da uđe u moje srce i progovori o tome šta sam preživeo, ne samo u dobrim momentima, već i teškim trenucima mog života”, rekao je Maradona novinarima na 61. Kanskom festivalu.
Slavni fudbaler, koji je doneo Argentini pobedničku titulu na Svetskom prvenstvu 1986. godine i doveo je do finala 1990. godine, pokazuje u filmu i tetovažu sa likom kubanskog lidera Fidela Kastra, a američkog predsednika Džordža Buša naziva “primerom ljudskog đubreta”.
Kusturičin jednoiposatni film prikazuje i sledbenike “Maradonijanske crkve”, koju su osnovali Maradonini vatreni navijači, pevajući njegovo ime prema melodiji “Ave Maria”, podižući verske hramove i slaveći i svoja venčanja u njegovu čast.
Takođe, Kusturica u filmu istražuje i Maradoninu prošlost kao zavisnika od kokaina, njegov odnos sa ćerkama i njegove političke stavove, uključujuć i izjavu da se nikada ne bi rukovao sa princom Čarlsom.
Dok se brazilska fudbalska zvezda Pele ne pojavljuje u filmu, Maradona je svog velikog rivala pohvalio u Kanu, ali je ocenio da je sam ipak bio bolji.
“Obećao sam ćerkama da neću govoriti o Peleu, ali ne mogu… Da nisam uradio sve loše stvari koje sam uradio u životu, Pele nikada ne bi mogao da postane broj dva iza mene, jer je odlazio i krevet u deset, dok sam ja ostajao van do pet ujutro. To je velika razlika među nama”, rekao je tada Maradona, navodeć i i da je divlja prošlost sada definitivno iza njega i da “više ne živi sto milja na sat”.
Maradona se prepustio alkoholu i drogama nakon što se penzionisao 1997. godine, a više puta je bio na rehabilitaciji. Uspeo je da prilično oslabi i oporavi se posle operacije i ugradnje bajpasa u Kolumbiji 2005. i ponovnog boravka u bolnici u Argentini 2007.
U filmu se pojavljuje često i sam Kusturica, gotovo podjednako kao i sam glavni junak.
Pobednički Maradonin gol sa Svetskog prvenstva 1986. godine, proglašen “golom veka”, Kusturica više puta ponavlja uzastopno, pretvarajući ga u animaciju u kojoj Maradona pobeđuje protivnike kao što su Margaret Tačer, Toni Bler i Džordž Buš. Te scene praćene su pritom pank himnom Sex Pistolsa "God Save The Queen".
Za Kusturicu su Maradonini golovi u finalu Svetskog prvenstva 1986. godine, kada je Argentina pobedila Englesku rezultatom 2:1, bili pobeda “trećeg sveta” nad Zapadom.
Film o Maradoni snimao je delom i u Beogradu, sredinom juna 2005. godine, kada ih je primio i tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica, poklonivši slavnom Argentincu dres fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore. Zauzvrat, Koštunica je dobio dres argentinske reprezentacije sa brojem 10, koji je nosio Maradona.
Proslavljeni argentinski fudbaler obišao je i Marakanu, gde je, kako je tada izjavio, "postigao jedan od najlepših golova" u karijeri - 1983. godine kao fudbaler španske Barselone, koja je pred gotovo 100.000 gledalaca na Marakani, savladala Crvenu zvezdu rezultatom 4:2.
Dokumentarac o Maradoni deo je programa “Savremene tendencije” drugog po redu Kustendorfa, na kojem će do 14. januara biti prikazani i kanski pobednici “Gomora” italijanskog reditelja Matea Gornea, “Glad” britanskog reditelja Stiva Mekvina, “Tulpan” kazahstanskog Sergeja Dvorcevoja, “Tri majmuna” turskog reditelja Nurija Bilgea Čejlana, najnoviji film “W” američkog reditelja Olivera Stona o predsedniku Džordžu Bušu, a u samoj završnici i otvaranje Letnjih olimpijskih igara 2008. u Pekingu, u režiji Žang Jimoua.
Kao i prošle godine, Kustendorf je posvećen i budućim filmskim stvaraocima, pa takmičarski program za nagradu Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, obuhvata ostvarenja studenata filmskih škola iz 16 zemalja (Velike Britanije, Gruzije, Egipta, Italije, Japana, Kube, Meksika, Nemačke, Poljske, SAD, Slovačke, Srbije, Češke, Škotske i Španije, Turske).
Žirijem predsedava srpska glumica Anica Dobra, koja živi i radi u Nemačkoj, a članovi su nemački producent Karl Baumgartner i direktor Kinoteke u Bolonji Đanluka Farineli.
“Evergreen” program podsetiće na jedan od najboljih filmova 60-ih godina - “Ja sam Kuba” Mihaila Kalatozova, a prikazave i film “Vreme je stalo” (1982) mađarskog reditelja Petera Gotara, koji će takođe biti među gostima i jedan od voditelja radionice.
Muzički program, svake večeri, nakon projekcija i radionica, obuhvata koncerte grupa Haydamaky iz Ukrajine, Zdob si Zdub iz Moldavije, Natty Bo and the Topcats iz Velike Britanije, La Mano Ajena iz Čilea, Leb i Sol iz Makedonije, kao i Folklornog ansambla “Svetozar Marković”, grupe Vrelo i Emira Kusturice and The No Smoking Orć estra iz Srbije.
Kusturica je izjavio da se na organizovanje tog festivala odlučio s obzirom na vreme u kojem je autorstvo stavljeno na marginu, a autori su u životu sve beznačajniji.
Kusturica će biti i jedan od voditelja radionica, pored Džima Džarmuša, kome je priređen omaž “Retrospektiva velikana”, kao i Sergeja Dvorcevoja, italijanskog scenariste Đanija di Gregorija i reditelja Đanija Amelija, te selektora Kanskog festivala Tjerija Fremona.
I prvi Kustendorf ugostio je niz slavnih reditelja, među kojima su bili Nikita Mihalkov iz Rusije, Kristijan Munđiu iz Rumunije i nemački reditelj i scenarista turskog porekla Fatih Akin,
Organizator međunarodnog filmskog festivala Kustendorf je Rasta Film International, a Kusturica je osnivač, programski selektor i direktor, dok je pokrovitelj Ministarstvo kulture Srbije.
Sajt Kustendorfa je http://www.kustendorf-filmfestival.org
