Kad stvarnost iznenadi i filmske autore
Teme angažovanih filmova odabranih za 14. Slobodnu zonu, koja je u toku u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, predmet su razgovora i debata u pratećim programima tog festivala, pa je tako na Kafi sa autorima 9. novembra bilo reči o problemima savremenog ropstva, motivima vojnika-plaćenika u stranim zemljama, životu ljudi sa posebnim potrebama... Dokumentarni filmovi često otkrivaju publici nepoznate svetove, ali ponekad i sami autori, kako se pokazalo u razgovoru, saznaju tokom snimanja stvari kojih nisu bili svesni kada su započinjali projekat.
U razgovoru sa koselektorima Jelenom Maksimović i Ivanom Bakračem i sa publikom u beogradskom kafeu “Zaokret”, svoje filmove predstavilo je petoro reditelja – dokumentaristi Bernadet-Tuza Riter (Zarobljena), Magdalena Simkov (Okupacija 1968), Anja Kofmel (Švajcarac Kris) i Rok Biček (Porodica), kao i Kristijan Lo, autor igranog filma za mlade “Los Bando”.
Mađarski dokumentarac “Zarobljena” prikazuje sudbinu sredovečne Mariš koja je deset godina bila služavka bez plate, a gazde su joj oduzele i lična dokumenta, ali rediteljka u početku to nije znala. Bernadet-Tuza Riter kaže da je želela da snima Mariš, jer ju je privukla ekspresivnost njenog lica. Mariš je tokom snimanja stekla poverenje u nju i priznala joj svoju situaciju, koje se stidela.
Prema rečima autorke, film je tada promenio smer, a ona lično je kroz dalje istraživanje spoznala razmere savremenog ropstva. Samo u Mađarskoj radi se o hiljadama ljudi, dok u svetu različite oblike ropstva trpi na desetine miliona ljudi, izjavila je ona, izrazivši nadu da film “Zarobljena” može da doprinese da se proširi svest o toj strašnoj činjenici.
Poljska autorka Magdalena Simkov režirala je deo omnibusa “Okupacija 1968” o sećanjima i o današnjim stavovima vojnika iz pet zemalja nekadašnjeg Varšavskog pakta koje su učestvovale u okupaciji Čehoslovačke 1968. Njen film “Pišem tebi, ljubavi moja” razlikuje se po tome što je uključila žene tih vojnika, jer je želela da se osvrne i na civilni aspekt celog događaja.
Mlada rediteljka je priznala da je malo znala o svemu tome, jer je to, kako je rekla, deo istorije kojeg se mnogi u Poljskoj stide. Tokom istraživanja u arhivima i razgovora sa protagonistima došla je do uznemirujuće spoznaje o ponavljanju nekih društvenih i političkih mehanizama.
Pominjući da Varšava danas ima desničarsku vladu, ocenila je da su manipulacija, propaganda, cenzura, ali i dileme oko pojedinačnog otpora, vrlo slične kao i pre pola veka.
Autorka dokumentarno-animiranog filma “Švajcarac Kris” Anja Kofmel istraživala je priču o svom rođaku Krisu, ratnom reporteru koji je poginuo 1992. godine u Hrvatskoj i to u uniformi međunarodne grupe vojnika-plaćenika. Kako je ispričala, u to vreme je imala deset godina i Kris joj je bio uzor kao neko ko putuje po celom svetu, a kada je saznala istinu, zapitala se koji su bili njegovi motivi da postane plaćenik, da radi loše stvari.
Film “Švajcarac Kris” snimljen je u koprodukciji Švajcarske, Hrvatske, Nemačke i Finske, a prema rečima Anje Kofmel, određene instance u Hrvatskoj pokušale su da blokiraju projekat. Ipak, posle premijere u Kanu podržavaju njegovu međunarodnu promociju, mada ga i dalje drže podalje od publike u toj zemlji.
Slovenački reditelj Rok Biček snimao je tokom deset godina porodicu iz svog kraja u kojoj su svi članovi, osim glavnog protagoniste Mateja, osobe sa posebnim potrebama. Matej, međutim, ima problem da uspostavi zdravu vezu, te se njegov odnos sa devojkom, sa kojom je dobio i dete, raspada.
Biček je izjavio da, kada je počinjao film, nije znao šta će biti glavna tema. Vremenom se ispostavilo da je film o tome koliko su porodični odnosi krucijalni za razvoj ličnosti, za sticanje ili nedostatak socijalnih veština.
Norveški reditelj Kristijan Lo, autor roud muvija “Los Bando” o omladinskom rok bendu, skrenuo je pažnju na potrebu da se publici u adolescentskom dobu pruži širi tematski i žanrovski izbor. Kako je rekao, njegov film je o muzici i prijateljstvu. Svo četvoro mladih junaka, koje igraju natrurščici, imaju neke svoje probleme, ali zajedno nekako uspevaju da ih prevaziđu.
Sledeći program Kafa sa autorima najavljen je za 12. novembar, a učestvovaće reditelj filma “Srbenka” Nebojša Slijepčević i producentkinja Vanja Jambrović, protagonista filma “Beskonačni fudbal” Laurentiu Ginghina, producent Siniša Juričić (Švajcarac Kris) i reditelji Ivan Ramljak (Dom boraca) i Goran Dević (Na vodi).
Slobodna zona poziva publiku i na debatni program Kompas (nekadašnji Noćni razgovori), koji uređuje i vodi filozof Ivan Milenković, u cilju artikulisanja značenja i motiva koje nudi angažovani filmski izraz.
Tako će 11. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda fokus biti na filmu “Srbenka” i pitanjima nacionalnog i ostalih identiteta koji pokreće taj dokumentarac Nebojše Slijepčevića, a osim njega, u razgovoru će učestvovati i književnik i novinar Miljenko Jergović, gost-selektor 14. Slobodne zone, te sociološkinja Ivana Spasić, novinar Nemanja Stjepanović i reditelj Zlatko Paković. U diskusiji povodom “Srbenke”, dokumentarca koji prati pripreme i probe za potresnu predstavu “Aleksandra Zec” Olivera Frljića, biće postavljeno pitanje da li je moguće ne pristati na nametnut identitet ili ga možemo sami izabrati.
Program Kompas okreće se 12. novembra ekologiji - nakon besplatne projekcije filma “Crna senka zelene energije”, sledi diskusija sa autorima i gostima “Voda, tri agregatna stanja: ljudsko pravo – špekulacija – krađa”. Autor filma Dragan Gmizić razgovaraće sa aktivistkinjom Ivom Marković i naučnim istraživačem Instituta za noviju istoriju Srbije Marijom Obradović o budućnosti čoveka u trenutku kada se zarad finansijske dobiti manjine ruši ekološka ravnoteža i grade male elektrane koje nanose nepopravljivu štetu prirodi i budućnosti.
Slobodna zona predstavlja od 7. do 12. novembra oko 50 filmova, od kojih oko 40 premijerno u Srbiji.
Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
