Nemački intelektualci protiv rata u Evropi
Grupa od 60 umetnika, intelektualaca, političara i privrednika u Nemačkoj potpisala je peticiju kojom izražavaju bojazan zbog mogućnosti rasplamsavanja rata u Evropi, apelujući na Saveznu vladu i poslanike Bundestaga da budu dorasli svojoj odgovornosti za evropski mir, a na medije da izveštavaju bez predrasuda i ne demonizuju čitave narode.
Potpisnici peticije “Ponovo rat u Evropi? Ne u naše ime!”, među kojima su i filmski režiser Vim Venders, glumci Klaus Maria Brandauer i Hana Šigula, pisci Kristof Hajn i Ingo Šulce, kao i bivši savezni kancelar Gerhard Šreder, bivši ministri i nekadašnji gradonačelnik Berlina Eberhard Dipgen, poručili su da niko ne želi rat, ali da Severna Amerika, Evropska unija i Rusija neizbežno idu ka njemu ako konačno ne zaustave “strašnu spiralu pretnji i kontra-pretnji”.
“Svi Evropljani, uključujući Ruse, nose zajedničku odgovornost za mir i bezbednost. Stranputice se mogu izbeći samo ako se ovaj cilj stalno ima pred očima”, poručeno je u peticiji koja je objavljena 5. decembra u listu Cajt (Zeit), a u prevodu na srpski na sajtu Dojče velea.
Potpisnici apela podsetili su na reči saveznog predsednika Riharda fon Vajczekera od 3. oktobra 1990. godine – Dana nemačkog ujedinjenja, kada je rekao da je završetkom Hladnog rata za narode Evrope počelo temeljno novo poglavlje istorije, čiji je cilj sveevropsko ujedinjenje, koje je moguće dosegnuti, ali i omanuti i opet, “u kontinuitetu sa bolnim istorijskim primerima”, pasti u “nacionalističke protivrečnosti”.
“Do konflikta u Ukrajini mislili smo da smo na pravom putu. Upozorenje Riharda fon Vajczekera je danas, četvrt veka kasnije, aktuelnije nego ikad”, poručili su potpisnici apela, navodeći da konflikt u Ukrajini pokazuje da težnja moći i dominaciji nije prevaziđena, te da se i kod Amerikanaca, Evropljana i Rusa izgubila misao-vodilja da se rat mora trajno prognati iz njihovog odnosa.
“Drugačije se ne može objasniti širenje Zapada na Istok – preteće, iz ugla Rusije – niti Putinova aneksija Krima protivna međunarodnom pravu”, navedeno je u apelu, u kojem se ističe da Nemačka ima posebnu ulogu u očuvanju mira u ovom trenutku velike opasnosti za kontinent.
“Podeljenost Evrope nikada ne bi ni bila prevaziđena bez spremnosti ljudi Rusije na pomirenje, dalekovidosti Mihaila Gorbačova, podrške naših zapadnih saveznika i mudrog postupanja tadašnje Savezne vlade. Omogućavanje nemačkog ujedinjenja je bio veliki i razumom vođen gest sila pobednica. Odluka istorijskih dimenzija. Nakon podele treba da nikne održivi evropski mirovni poredak, bezbednosni red od Vankuvera do Vladivostoka, kao što su svih 35 šefova država i vlada na Konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi dogovorili u Helsinškoj povelji 1990. godine. Na temelju zajednički dogovorenih principa i prvih konkretnih mera trebalo je da se izgradi „zajednička evropska kuća", u kojoj bi sve države iskusile istu bezbednost. Taj cilj posleratne politike do danas nije sproveden. Ljudi u Evropi ponovo moraju da strahuju”, naveli su potpisnici peticije, apelujući na nemačku Saveznu vladu da bude dorasla svojoj odgovornosti za mir u Evropi, na poslanike Bundestaga da budu dorasli ozbiljnosti situacije, a na medije da ispune dužnost da izveštavaju bez predrasuda.
“Potrebna nam je nova politika popuštanja za Evropu. Ona može funkcionisati samo na osnovima iste bezbednosti za sve, i sa jednakim, međusobno uvaženim partnerima. Nemačka vlada ne ide nekim posebnim putem ako u ovoj konfuznoj situaciji i dalje poziva na smirenost i dijalog sa Rusijom. Bezbednosne potrebe Rusa su jednako legitimne i izražene kao i one Nemaca, Poljaka, baltičkih naroda i Ukrajinaca.
Ne smemo da proterujemo Rusiju iz Evrope. To bi bilo neistorijski, nerazumno i opasno za mir. Od Bečkog kongresa 1814. Rusija pripada priznatim silama koje oblikuju Evropu. Svi koji su to pokušali da promene su krvavo propali – poslednja je bila megalomanska Hitlerova Nemačka, koja je 1941. ubilački krenula da potlači i Rusiju.
Apelujemo na poslanike nemačkog Bundestaga, kao na političare sa mandatom naroda, da budu dorasli ozbiljnosti situacije i da pažljivo bdiju nad obavezom Savezne vlade da očuva mir. Onaj ko samo stvara predstave o neprijateljima i barata jednostranim optužbama zapravo dodatno pooštrava napetosti u vremenu u kojem treba slati signale deeskalacije. Uključivanje, a ne isključivanje mora da bude vodilja nemačkih političara.
Apelujemo na medije da ispune svoju dužnost da izveštavaju bez predrasuda bolje nego što su to činili do sada. Autori uvodnika i komentara demonizuju čitave narode, bez odgovarajućeg vrednovanja njihove istorije. Svaki novinar, verziran u spoljnoj politici, razumeće strah Rusa od kada su članice NATO 2008. pozvale Gruziju i Ukrajinu da postanu članice Alijanse. Ne radi se o Putinu. Oni koji upravljaju državama dolaze i odlaze. Radi se o Evropi. Radi se o tome da se kod ljudi ponovo smanji strah od rata. Tome prilično može da doprinese odgovorno izveštavanje, bazirano na solidnom istraživanju”, poručili su potpisnici peticije, među kojima su i glumci Mario Adolf i Filip fon Šultes, režiseri Ahim fon Boris i Andres Fajel, direktor Akademije u penziji Folker Herner, pisci Irina Libman, Ojgen Ruge i Gerhard Volf, pesnici Rajnhard i Hela Mej i Hans-Ekart Vencel, bivši ministri pravde prof. dr Herta Dojbnler-Gmelin i dr Hans-Johen Fogel, bivši ministar privrede dr Diter Šperi, bivši državni sekretar za odbranu prof. dr Valter Šticle, bivši kosmonaut dr Zigmund Jen, bivša dopisnica nemačkog javnog servisa iz Moskve prof. dr Gabriele Krone-Šmalc…
(SEEcult.org)
