Spasavanje evropskog projekta
Sociolog Ulrih Bek, koji je idejom o rizičnom društvu, a kasnije o svetskom rizičnom društvu, obeležio savremenu društvenu teoriju, održaće 13. novembra u Kulturnom centru Beograda predavanje “Kako se može spasiti evropski projekat? Kosmopolitska perspektiva” tokom kojeg će obrazložiti stavove u vezi sa pitanjima procesa evropeizacije, zalažući se za izgradnju kosmopolitske Evrope, koja bi bila posvećena jačanju slobode, demokratije, socijalne sigurnosti i solidarnosti.
Bek istovremeno kritikuje pojedine negativne razvojne tendencije – neoliberalizaciju, egoizam država članica i prevlast tehnokratskih strategija evropeizacije – nazivajući ih deformacijama kosmopolitske Evrope.
U organizaciji Grupe za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) Univerziteta u Beogradu, Regionalne kancelarije Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu i KCB-a, Bek će obrazložiti stav da Evropa zapravo ne postoji i da postoji samo evropeizacija.
Evropa, prema mišljenju Beka, nije fiksno stanje, niti je teritorijalna jedinica, ili država, ili nacija.
“Zapravo, Evropa ne postoji – postoji samo evropeizacija, proces neprestane transformacije ili metamorfoze: proces rastakanja starog i stvaranja nekog novog poretka. O tome se govori u sasvim specifičnom smislu: evropeizacija podrazumeva politiku sporednih efekata. Evropska unija nije zasnovana na logici rata, kao što je to bio slučaj s evropskim državama. Reč je o novoj vrsti političke zajednice, koja je konstruisana zbog rizika od rata, a sada postoji zbog rizika od ekonomskog kolapsa”, smatra Bek, koji će održati predavanje od 15 do 17 sati u galeriji Artget KCB-a, uz moderaciju Gazele Pudar i Srđana Prodanovića.
Uoči predavanja Beka, biće održan i seminar sociološkinje, psihološkinje i filozofkinje Elizabet Bek Gernshajm na temu “Individualizacija, kosmopolitizacija i menjanje porodičnog života” kojim preispituje individualizaciju i kosmopolitizaciju kao skorašnje trendove koji iz temelja menjaju moderno društvo.
Danas se norme i uverenja u pogledu toga šta je ispravno i pogodno kada je reč o ličnim životima pojedinaca umnožavaju i međusobno nadmeću, a prema Elizabet Bek Gernshajm, novi porodični modeli dovode u pitanje stare modele i otvaraju brojna pitanja koja se tiču toga kojem od tih modela treba dati prednost. Posledica toga jeste da pitanje prava i obaveza postaje poprište kontroverzi, jedno pitanje osporenih prava i obaveza.
Ulrih Bek i Elizabet Bek Gernshajm gostuju u Beogradu u trenutku krupnih promena u KCB-u, nakon ukidanja godišnjeg ritma održavanja Oktobarskog salona i smene na čelu tog kulturnog centra odlukama gradskih vlasti koje su izazvale burne reakcije u javnosti.
Grupa za studije angažovanost IFDT-a stoga je saopštila da Bek pokreće pitanja koja se svih i kojima se, posebno sada, mora dati glas u javnosti, zbog čega je i održavanje njegovog predavanja poziv naučnoj zajednici na solidarnost i punu podršku zahtevima zaposlenih u KCB-u, koji su zatražili poništenje gradske odluke o bijenalnom održavanju OS.
“Neophodno je istaći da slučaj KCB-a nije ni izolovana, ni slučajna pojava. Nedavno redefinisanje statusa Oktobarskog salona pod izgovorom mera štednje zapravo predstavlja jednu u nizu odluka kojima se delatnosti poput nauke i kulture tretiraju kao puki trošak, a ne kao javno dobro koje služi boljitku svih građana i ukupnom razvoju države. U uslovima u kojima se za nauku u Srbiji izdvaja veoma skromnih 0.34% bruto nacionalnog dohotka, smatramo da je argument o neophodnosti dodatnog stezanja kaiša u sferama nauke i kulture apsolutno neprihvatljiv. Šta smanjiti kod ionako mizernih izdavanja za ove oblasti, a da se one pritom u potpunosti ne obesmisle? U takvim okolnostima mere štednje postaju i pokriće za deprofesionalizaciju i za udar na autonomiju institucija”, navela je Grupa za studije angažovanosti, izražavajući podršku nastojanjima da se “prekine praksa netransparentnog odlučivanja o izuzetno bitnim kulturnim i naučnim institucijama i aktivnostima, bez učešća stručne i šire javnosti”.
Ulrih Bek predaje sociologiju na Institutu za sociologiju u Minhenu (Institut für Sociologie Ludwig-Maximilians-Universität München), gostujući je profesor na Londonske škole ekonomije i političkih nauka (London School of Economics and Political Science) i Fondacije Maison des Sciences de l’Homme u Parizu
Autor je dvadesetak knjiga, a četiri od njih – Rizično društvo: u susret novoj moderni” (Filip Višnjić, 2001 [1986]), Svetsko rizično društvo: u potrazi za izgubljenom sigurnošću (Akademska knjiga, 2011 [2007]), Kosmopolitska Evropa (Megatrend Univerzitet, 2012 [2004]) i Nemačka Evropa (Megatrend, 2013 [2012]), prevedene su na više od deset svetskih jezika, uključujući i srpski.
Uticajne su i njegove knjige The Normal Chaos of Love (sa Elisabeth Beck-Gernsheim, Polity Press/Blackwell, 1995 [1990]), Ecological Politics in an Age of Risk (Polity Press/Blackwell, 1995 [1988]), The Reinvention of Politics: Rethinking Modernity in the Social Global Order (Polity Press/Blackwell, 1997 [1993]), Democracy without Enemies (Polity Press/Blackwell, 1998 [1995]), What is Globalization? (Polity Press/Blackwell, 2000 [1997]), The Brave New World of Work (Polity Press/Blackwell, 2000 [1999]), Individualization (with E. Beck-Gernsheim, Sage Publications, 2002), Power in the Global Age: A New Global Political Economy (Polity Press, 2005 [2002]), Cosmopolitan Vision (Polity Press, 2006 [2004], Distant Love (sa E. Beck-Gernsheim, Polity Press, 2014 [2011]).
(SEEcult.org)
