Nagrade 9. MakeDoksa
Najboljim filmom devetog Festivala kreativnog dokumentarnog filma MakeDoks u Skoplju proglašen je danski “Daleki lavež pasa” Simona Lerenga Vilmonta o detinjstvu u ratom zahvaćenom delu Ukrajine, a spečijalna priznanja u glavnom programu dodeljena su filmovima “O očevima i sinovima” Talala Derkija i “Muški igrači” Matjaža Ivanišina.
Glavna nagrada “Luk” za najbolji film dodeljena je Vilmontu uz obrazloženje žirija da film “Daleki lavež pasa” predstavlja “ekstreman strah i bezuslovnu ljubav viđen oštrim i nežnim rediteljevim okom”.
“Može se reći da fizički osećamo emocije Olega, 10-godišnjeg dečaka iz Ukrajine, čije je detinjstvo opterećeno nasiljem i rasplamsavanjem rata na frontu u blizini njegove kuće. Prateći svakodnevni život Olega i njegove bake, suočavamo se sa zločinom uništavanja prava na detinjstvo. U vestima nikada nećete naći prenetu ovu stranu priče o ratu”, naveo je žiri, koji su činili Pirjo Honksalo, Vojceh Staron i Marija Čačija.
Specijalna priznanja dodeljena su 23. avgusta, na zatvaranju MakeDoksa, film “O očevima i sinovima” sirijskog reditelja Talala Derkija za “hrabar i snažan portret porodice koja živi u paklu”, te dokumentarcu “Muški igrači” slovenačkog reditelja Matjaža Ivanišinina, rađenog u koprodukciji sa Hrvatskom.
Za najbolju etičku ideju nagrađen je finsko-indijsko-norveški film “Ragu Rai, neuramljen portret” Avane Rai, uz obrazloženje žirija (Pirko Saisio, Jasna Frangovska i Ismet Ramićević) da se taj dokumentarac, u konkurenciji ukupno 15 filmova, izdvojio po fascinantnoj umetničkoj filozofiji, toplinom i humanizmom životne logike glavnog lika - indijskog fotografa Ragua Raija, te besprekornom lepotom vizuelnog jezika. Takođe, filozofska poenta Raija o važnosti slike u celini danas je gotovo zaboravljena kategorija, u vreme parcijalizovanog i brzopoteznog razmišljanja.
Autorka filma Avani Rai lično je primila nagradu, a u razgovoru posle projekcije rekla je da joj je drago što je završila taj projekat, jer mnogi ljudi u Indiji koje zanima vizuelna umetnost poistovećuju njen rad sa radom njenog oca. “Film je odgovor na moju krizu identiteta i pokušaj da zatvorim jedno životno poglavlje i da započnem drugo”, rekla je Avani Rai na zatvaranju MakeDoksa u Kuršumli-anu.
U programskoj selekciji Novi autori, nagrada “Mlad luk” dodeljena je filmu “Familija”, slovenačko-austrijskoj koprodukciji u režiji Roka Bičeka.
Kako je naveo žiri, koji su činili Martička Božilova, Miguel Ribeiro i Nik Vojt, “Familija” je film hrabrog i smelog filmskog jezika i svesnog rediteljskog postupka koji, koristeći filmske alate koji grade kompleksnost, pruža intiman pristup univerzalnoj savremenoj drami.
Nagrada za najbolji kratak dokumentarac “Seckan luk” dodeljena filmu “Ljudi iz Nedođije”, koprodukciji Sirije i Nemačke, koju potpisuje Heba Kaled.
Kako je naveo žiri, koji su činili Ingibjorg Haldorsdotir, Ksavier Marades i Dijana Dabrovska, nagrađeni film nas tera da iskusimo realnost koju često biramo da izbegnemo.
Specijalno priznanje dodeljeno je filmu “Wi-Fi Plaza Kuba” Adrijana Kelterborna, kojim je deveti MakeDoks i otvoren 16. avgusta.
Najboljim studentskim filmom proglašen je rusko-gvatemalski “Film za Karlosa” Renata Boraja Serana, intimno delo koje na jednostavan, jedinstven i duhovit način ukazuje na današnje globalne probleme povezane sa nacionalizmom i ksenofobijom savremenog društva. Žiri, koji su činili Tamara Koteska, Eol Čašku i Vladimir Dimovski, izrazio je nadu da će “mali Karlos prevazići predrasude i postati primer za nove generacije koje se bore za svet oslobođen od njih”.
Renato Borajo Serano izjavio je da mu nagrada MakeDoksa mnogo znači, jer mu je veoma važan i film koji preko njegove lične priče ukazuje na svetski problem ksenofobije i nacionalizma.
U završnici devetog MakeDoxa, u Muzeju savremene umetnosti održana je panel-diskusija o ulozi filma u deinstitucionalizaciji društva, koju je potencirao profesor socijalnog rada Vito Flaker iz Slovenije, uz učešće rediteljke nagrađivanog filma “Pričest” Ane Zamecke iz Poljske i savetnika ministarke za rad i socijalna pitanja Makedonije Dušana Tomića.
Kako je istakao Flaker, institucije bi trebalo da postoje samo da bi omogućile umetnicima da rade, a ne da im govore šta je dobro, a šta nije. Flaker je istakao i da je, što se tiče filmske umetnosti, oko kamere moćan instrument koji lične priče otkriva pred celim društvom.
Na devetom MakeDoksu prikazan je 71 film, a festival je ugostio oko 50 stvaralaca, privukavši rekordan broj publike.
Organizatori MakeDoksa izrazili su u završnici veliku zahvalnost volonterima, kao i svima koji su podržali taj festival.
MakeDoks su podržali ove godine Agencija za film Makedonije, potprogram Media Kreativne Evrope, Nacionalna fondacija za razvoj demokratije iz SAD i Grad Skoplje, a partneri su Petra Pan, Kino Kultura, Omladinski kulturni centar i Kinoteka Makedonije.
*Foto: Tim MakeDoksa
(SEEcult.org)
