Antagonizmi potrošačkog društva
Doktorski umetnički projekat Tanje Bogdanić “Odabrani: Seti se da ne zaboraviš” biće predstavljen od 10. avgusta u Galeriji FLU u Beogradu, a bavi se pitanjem potrošačke kulture koje umetnica u svojoj doktorskoj tezi razmatra zadirući u prošlost - sve do holandskog Zlatnog doba, perioda kada je spoj velikog materijalnog blagostanja i moralnih protestantskih kodova doveo do rađanja specifičnog umetničkog izraza.
Taj period ogledao se u čuvenim mrtvim prirodama, na kojima su se pojavljivali različiti motivi oličeni u vanitas i memento mori poruci, odnosno opomeni na prolaznost života i griži savesti zbog ovozemaljskog uživanja u bogatstvu. Razni predmeti koji se pojavljuju na tim predstavama prepuni su simbolike, asocijativnosti, podsvesnih impulsa, što je još jedna tema koja zaokuplja Tanju Bogdanović, posebno u kontekstu Fromovog pisanja o istom, navela je u tekstu povodom izložbe Senka Latinović.
Tanja Bogdanić izložbom u Galeriji FLU nastavlja svoj već oformljen ikonografski niz, odabirući kao predmet interesovanja produkte industrijske proizvodnje, serijske i anonimne. Povezanost sa objet trouvé estetikom sa početka XX veka ima korene u detinjstvu autorke, kada se kroz igru upoznala sa predmetima poput štipaljki, gume za otpušavanje odvoda i konačno, ovde prikazanih zihernadli. Reč je o neobičnom, podsvesnom izboru atipičnih i nereprezentativnih simbola potrošačke civilizacije koji je veoma različit od onih koji se već stereotipno očekuju u “lepom umetničkom delu”. Oni su umnoženi, poput Vorholovih Brillo kutija ili Campbell's soup konzervi, ali su nebrendirani, ispražnjeni od pop-kulturnog sadržaja i ispunjeni ličnom, emotivnom vezom sa sopstvenom prošlošću. U ovom slučaju, to nisu pank zihernadle, već jednostavna dečja igračka.
Da je izvestan simbolički sloj neminovan, ipak pokazuje reminiscencija na triptih Paola Učela “Bitka kod San Romana” koji je autorka, prema sopstvenim rečima, još kao devojčica primetila u jednoj enciklopediji. Dečja analogija zihernadle i koplja, koji na isti način dominiraju i neprijatno bockaju posmatrača, ostavila je dubok trag u njenom sećanju. Istu scenu pronalazi i u filmu “Ran” Akira Kurosave godinama kasnije, čime se asocijativni lanac produžava i potencijalno će se graditi i dalje.
“Projektujući sećanja na papir, posredstvom crteža, ona ih prikazuje u dimenzijama koje nisu prirodne, pa tako dobijaju pomalo preteći i neprijatan oblik, jer i radi se o predmetima koji u stvarnom životu zaista mogu da nas povrede. S namerom kreirajući neprijateljsku atmosferu, umetnica kroz jednostavan izraz oslikava antagonizme potrošačkog društva koje živimo: hiperprodukciju i osećaj praznine, serijsku proizvodnju i individualnost, luksuz i jednostavnost, svest i podsvest. Razmišljajmo o tome dok se budemo probijali kroz šumu Tanjinih me(n)talnih iglica”, navela je Senka Latinović.
Rođena 1989. godine u Sarajevu, Tanja Bogdanić je 2012. godine završila master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Slobodana Roksandića.
Bila je stipendistkinja je francuske vlade za studijski boravak na Školi lepih umetnosti (Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts de Paris) u Parizu, za akademsku 2010/2011, u klasi profesora Žana Mišela Alberole.
Dobitnica je nagrade “mr Miodrag Janjušević akademski slikar” za najuspeliji rad u oblasti slikarstva završne godine studija na FLU, nagrade za najbolji umetnički rad mladog umetnika predstavljen u okviru Art zone Mikser festivala 2011. godine, kao i nagrade za mlade umetnike Raiffeisen Cluba.
Izlagala je na Međunarodnom sajmu crteža (Internationale dešins du 21e siècle) u Parizu, na Georgian koledžu u Kanadi, kao i u galerijama Zvono i 12 New media Hub, Francuskom institutu u Beogradu i u Galeriji Doma omladine Beograda.
(SEEcult.org)
