Pozorište i obrazovanje
Pozorište i obrazovanje tema je okruglog stola koji 22. septembra u Parobrodu organizuju Bazaart, Cedeum i časopis “Scena” Sterijinog pozorja, koji će tom prilikom predstaviti i poslednji broj. Temat novog broja “Scene” je i povod za okrugli sto, koji je deo programa 15. Bitef Polifonije 48. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala.
Okrugli sto/promocija temata zamišljeni su kao svojevrsni dinamični dijalog umetnika, pedagoga i naučnika koji dugi niz godina posvećeno rade na jačanju i razvijanju odnosa kulture i obrazovanja. Cilj je da se ukaže na značajne mogućnosti koje se otvaraju i novom pozorištu i novoj školi ako se stvore uslovi za međusobnu saradnju i da se razmotri kakve mogućnosti imaju pozorišta, obrazovne institucije i časopis “Scena” da doprinesu razvoju te intersektorske saradnje.
Među učesnicima su najavljeni: Vlado Krušić, Ivana Vujić, Anja Suša, Bojana Škorc, Sunčica Milosavljević, Maja Ristić, Diana Kržanić-Tepavac i Nataša Milović, a razgovor će moderirati Marina Milivojević-Mađarev, urednica “Scene”.
Pripremajući temat o pozorištu i obrazovanju, Marina Milivojević Mađarev pošla je od stava da uskratiti dramu deci znači uskratiti im pravo stečeno po rođenju.
“Kada bi bilo jasno šta drama jeste i od kakvog je značaja za obrazovanje, ovako nešto bilo bi nezamislivo”, naveo je Edvard Bond u pismu svom prijatelјu Gaju Vilijamsu. “Od vrhunskog je značaja da se dramski procesi u životima mladih ne uče i neguju isklјučivo na ulici. To bi vodilo opstanku ne najjačih, već opstanku onih najmanje sposobnih, a to su oni surovi i nasilni. Drama nije zabava – srce drame je beskompromisni vapaj za lјudskošću”, zaklјučuje Bond i dodaje: “Drama je promena, a njena suština je stvaralaštvo. No, stvaralaštvo zahteva slobodu, i zbog toga nema slobode bez drame”.
Temat o pozorištu i obrazovanju počinjemo tekstom psihološkinje Bojane Škorc koji govori o razvojnom potencijalu drame u obrazovnom procesu. Sledi tekst Vesne Đukić o potrebi intersektorske saradnje kulture i obrazovanja kojim se bavi i Strategija obrazovanja 2010-2020. Anja Suša govori o tome kakav je značaj pozorišta za decu i mlade, a kakvo mesto ono realno danas ima na kulturnoj mapi Srbije. Kako deca u vrtiću rastu kroz pozorište, piše Jovan Ljuštanović. Ljubica Belјanski Ristić govori o tome kako su kroz “Škozorište” rasle čitave generacije i kako je ono opstajalo uprkos velikim društvenim preokretima. Sunčica Milosavlјević i Milan Mađarev prezentuju dve studije slučaja inspirativne interakcije pozorišta i obrazovanja. Slobodan Beštić govori o svom glumačkom putu od “Škozorišta” i Teatra Levo, preko FDU, JDP-a i Narodnog pozorišta do Šaušpilhaus teatra u Diseldorfu, o tome kako kvalitetan glumački rad zahteva neprekidno obrazovanje i kako rad u obrazovanju može da oplemeni glumu. Vlado Krušić piše o odnosu teatra i obrazovanja kao
okviru za različitost. Temat se završava pismom Edvarda Bonda, odnosno njegovom rečenicom: “Tržište ne omogućava sve izbore koji su osnova demokratije, to može samo sloboda da učini, a slobode nema bez drame”.
Temat časopisa “Scena” nepredstavlјa samo jednu ideju kako treba urediti odnos pozorišta i obrazovanja. Zamišlјen je kao dinamični dijalog umetnika, pedagoga i naučnika koji dugi niz godina posvećeno rade na jačanju i razvijanju odnosa pozorišta i obrazovanja. Cilј tog temata je da ukaže na značajne mogućnosti koje se otvaraju pozorištu ako napravi korak ka savremenom obrazovanju.
Elektronsko izdanje novog broja “Scene” može se preuzeti OVDE
(SEEcult.org)
