Na 54. Bijenalu i oko njega

Uprkos globalnoj finansijskoj krizi, 54. Bijenale savremene umetnosti u Veneciji najobimnije je do sada, a ogroman publicitet koji izaziva najstarija likovna manifestacija na svetu, sa nekoliko hiljada akreditovanih novinara, kritičara i kustosa, iskoristili su i pojedini državnici, ali i aktivisti različitih profila, kao i predstavnici svetskog džet seta i uticajni kolekcionari, poput francuskog milijardera Fransoa Pinoa (Francois Pinault), koji je priredio novu izložbu u Palati Grasi (Palazzo Grassi), kao i Romana Abramoviča (Abramovich) i njegove devojke Daše Žukove (Dasha Zhukova) iz Rusije, koji su izazvali čežnjive poglede mnogobrojnih turista gigantskom jahtom “Luna”, ali i iznervirali venecijanske vlasti.

Bijenale u 54. izdanju predstavlja rekordnih 89 nacionalnih paviljona - 12 više nego 2009. godine, uz 83 umetnika na centralnoj izložbi "Iluminacije”, kao i četrdesetak pratećih izložbi i drugih događaja, među kojima je i Romski paviljon, koji je u okviru izložbe “Call the Witness” ugostio i čuvenog pisca Salmana Rušdija (Rushdie).

Otvorena je i izložba Pinčuk art centra i istoimene fondacije ukrajinskog milijardera i kolekcionara Viktora Pinčuka (Victor Pinchuk), priređena u Palati Papadopoli povodom 100.000 dolara vredne nagrade za umetnike do 35 godina (The Future Generation Art Prize), te izložba “Ascension” čuvenog umetnika Aniša Kapura (Anish Kapoor) - instalacija sa trakama dima koje se protežu od vrha Crkve sv. Đorđa na istoimenom ostrvcetu. Ta crkva prvi put je ugostila savremenu umetnost.

Anish Kapoor

U okviru pratećeg programa 54. Bijenala, otvorena je i izložba “Venice in Venice” u jednoj od palata nedaleko od Akademije umetnosti, koja predstavlja istoriju kalifornijske umetnosti od 60-ih godina 20. veka do danas.

Nezavisno od Bijenala, ljubitelji belgijskog umetnika Jana Fabrea imaju priliku do polovine oktobra da vide njegovu novu instalaciju sastavljenu od pet skulptura od mermera. Među njima je i skulptura Madone sa mrtvim Isusom, koja je izazvala najveću pažnju.

Fabre

Takođe, do 27. novembra, do kada je otvoreno i Bijenale, u Muzeju Korer na San Marku otvorena je retrospektiva američkog umetnika i filmskog reditelja Džulijana Šnabela (Julian Schnabel), a u Palazzo Fortuny - izložba “TRA Edge of Becoming” sa više od 300 radova umetnika među kojima su i Marina Abramović, Aniš Kapur, Mark Rotko (Rothko), Metju Barni (Matthew Barney)...

Van programa 54. Bijenala veliko interesovanje izazvala je i izložba “The World Belongs to You” Fondacije Fransoa Pinoa u Palati Grasi, čija je kustoskinja Karolin Buržoa (Caroline Bourgeois) odabrala 40 umetnika različitih generacija, praksi i porekla, istražujući njihov odnos prema istoriji, realnosti i sopstvenoj predstavi umetnosti.Joana Vasconcelos

Među njima su Marucio Katelan (Maurizio Cattelan), Marlen Dima (Marlene Dumas), Urs Fišer (Fischer), Nikolas Hlobo (Nicholas), Džef Kuns (Jeff Koons), Takaši Murakami (Takashi), Zigmar Polke (Sigmar Polke), Čarls Rej (Charles Ray), Tomas Šute (Thomas Schutte), Sislej Ćafa (Sislej Xhafa)... Uporedo sa izložbom u Palati Grasi, u prostoru Punta dela Dogana do kraja godine otvorena je i izložba “In Praise of Doubt”, koju takođe organizuje Pinoova fondacija.

Svojevrsna konkurencija Pinou i njegovom sinu sa suprugom, holivudskon zvezdom Salmom Hajek (Hayek), bila je Daša Žukova, koja je mega jahtom “Luna” svog dečka Romana Abramoviča, vlasnika Čelzija i jednog od sve aktivnijih kolekcionara savremene umetnosti, izazvala i burne reakcije vlasti Venecije, uprkos povlašćenom statusu koji je dat njihovom brodu.

Luna

Gradonačelnik Venecije Đorđo Orsoni (Giorgio) izjavio je da su brodovi koji pristižu sve veći i da blokiraju svima pogled na grad sa mora. Pristanište uz Trg svetog Marka postaje parkiralište i zato će vlasti morati da ograniče saobraćaj na tom potezu, rekao je Orsoni italijanskim medijima, dodajući i da razmišlja o novoj taksi za prevelike jahte i brodove, koja je već nazvana u javnosti “porezom za oligarhe”.

Vredna oko 130 miliona evra i dugačka više od sto metara, “Luna” je ipak imala specijalnu ogradu na delu pristaništa kod Đardina, gde je bila ukotvljena do 4. juna i zvaničnog otvaranja 54. Bijenala.

Iako Abramovič nije izlazio, Žukova je odlučila da impresionira kritičare, kolekcionare i dilere, sa kojima sarađuje kao direktorka “Garaže”, centra za savremenu umetnost u Moskvi.

Luna

Na terasi hotela “Bauer”, jednog od najskupljih u Veneciji, priredila je 2. juna žurku i izložbu video radova “Commerical Break”, na kojoj su, prema izveštajima medija, bili i Marina Abramović, Kortni Lav (Courtney Love), udovica frontmena Nirvane Kurta Kobejna (Cobain), zatim modna dizajnerka Frančeska Versaće (Francesca Versace), jedan od direktora Art Bazela Mark Spigler (Marc Spiegler)...

Među zvezdama u Veneciji za vreme vernisaža i narednih dana viđeni su, inače, i Elton Džon (John) i Majkl Stajp (Michael Stipe) iz grupe R.E.M, a svojevrsna zvezda, mada ne prisutna uživo, bila je i problematična holivudska glumica i starleta Lindsi Loan (Lindsay Lohan), koja se pojavila u kratkom filmu pop umetnika Ričarda Filipsa (Richard Phillips), premijerno prikazanim van programa 54. Bijenala.

Uprkos gotovo nepreglednom broju izložbi u Arsenalu i Đardinima, kao i u pojedinim palatama širom grada, oštra konkurencija savremenoj umetnosti za vreme Bijenala u Veneciji i dalje je vizantijska umetnost, odnosno blago pohranjeno u Crkvi svetog Marka, najvećoj venecijanskoj turističkoj atrakciji.

Crkva svetog Marka, prema podacima lokalne turističke organizacije, godišnje privuče oko 20 miliona turista iz celog sveta, koji strpljivo čekaju u redovima i po nekoliko sati kako bi imali priliku da vide blago svojevremeno odneto iz Svete Sofije u Istanbulu, nekadašnjem Carigradu.

Čak i na dan otvaranja 54. Bijenala za najširu javnost, 4. juna, redovi turista ispred Crkve svetog Marka i obližnje Duždeve palate, vekovnog sedišta venecijanskih vladara, nisu se smanjivali.

Gotovo je nemoguće bilo proći i mostićem nedaleko od Trga svetog Marka sa kojeg se najbolje može fotografisati čuveni Most uzdaha, odnosno jedan njegov deo, budući da je ostatak mosta i deo Duždeve palate prekriven ogromnim reklamnim plakatima.

     Most uzdaha

Prolaz ljubiteljima umetnosti, koji jure od izložbe do izložbe duž Grande kanala, žureći da uhvate vaporeto (“autobusi” na vodi koji su, pored čamaca-taksija, jedini javni prevoz u Veneciji), dodatno otežavaju i prodavci lažnih markiranih tašni na Trgu svetog Marka i okolini, koje besomučno nude turistima za ne baš tako niske cene. Neformalnu dozvolu za tu prodaju navodno ima samo grupa crnaca.

Uprkos nepreglednom broju izložbi za vreme Bijenala, ogromne gužve tradicionalno su i oko čuvenog mosta Rialto, još jedne nezaobilazne venecijanske turističke atrakcije.

Rialto

Pijačna atmosfera oko Rialta pretvara se noću u stecište mladih stanovnika Venecije i turista koji znaju gde je dobar provod. Plato sa druge strane kafića poređanih na početku gradske pijace pretvara se noću u žurku na otvorenom, sa mladima u tuđim parkiranim čamcima i neizbežnim čašama punim narandžastog koktela poznatog kao venecijanski špricer.

S obzirom da se preko puta podnožja Rialta, na drugoj obali Grande kanala, nalazi i izraelska palata, 4. juna žurci na otvorenom prisustvovali su i mnogobrojni specijalci koji su motrili na okolinu zbog dolaska predsednika Izraela Šimona Pereza, koji je prethodno otvorio izraelski paviljon. Perez je potom učestvovao na ceremoniji sabata sa liderima jevrejske zajednice u Veneciji.

Osim Pereza, zbog kojeg je i saobraćaj u delu oko Rialta bio otežan, s obzirom na posebne mere bezbednosti i brojne policijske čamce, na 54. Bijenalu pojavili su se i državnici više drugih zemalja.

Tako je uz posebno obezbeđenje, koje pružaju italijanske vlasti, i predsednik Crne Gore Filip Vujanović otvorio izložbu “Obod i bistre vode” u prepunom, a nevelikom prostoru palate “Malipiero”, u prisustvu zvezde svetske umetničke scene Marine Abramović i umetnika Ilije Šoškića, koji već decenijama živi i radi u Italiji, te crnogorskog ministra kulture Branislava Mićunovića.

Otvaranje crnogorskog paviljona

Osim video prezentacije budućeg centra za savremenu umetnost na Cetinju (Marina Abramović Community Center Obod Cetinje), izložba obuhvata i Šoškićev video rad “Zigota” i audio i video instalaciju mlade umetnice Natalije Vujošević.

Srpski paviljon, u kojem je predstavljen beogradski umetnik Dragoljub Raša Todosijević izložbom “Svetlost i tama simbola”, zvanično je otvorio ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković, a prisustvovao je i pokrajinski ministar kulture Milorad Đurić, s obzirom da je organizator izložbe Muzej savremene umetnosti Vojvodine.

Otvaranje Paviljona Srbije

Todosijevićeva izložba, inače, dobila je novoustanovljenu Unicreditovu Venecijansku nagradu, vrednu 150.000 evra, a u užem izboru bile su i izložbe u paviljonima Hrvatske, Turske, Češke i Estonije.

Među državnim liderima na 54. Bijenalu bio je i predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, koji je posetio i nacionalni paviljon sa radovima skulptorke Tamar Kvesitace (Kvesitadze) i izložbu gruzijskog skulptora Andra Vekua u švajcarskom paviljonu, a obećao je veću finansijsku podršku umetnosti.

Otvaranja nacionalnih paviljona, inače, uglavnom su bila praćena koktelima za stručnu javnost. Posebno se po eleganciji istakao francuski paviljon, u kojem je predstavljen angažovani rad 66-godišnjeg Kristijana Boltanskog (Christian), jedan od najzapaženijih na 54. Bijenalu.

Najveću žurku povodom otvaranja paviljona priredili su Austrijanci, okupivši 3. juna nekoliko hiljada ljudi u atraktivnim ciglanim halama sa ogromnim kristalnim lusterima koje pripadaju hotelu “Cipriani” na ostrvcetu Đudeca.

Na austrijsku žurku moglo se ući, inače, samo s pozivnicama, a oni koji ih nisu dobili ranije, strpljivo su čekali u dugačkim redovima ispred paviljona Austrije na Đardinima.

U velelepnom prostoru hala hotela “Cipriani” prethodnog dana priređena je i večera povodom otvaranja američkog paviljona, a među VIP zvanicama bili su i direktori muzeja MoMA (Glenn Lowry), Gugenhajma (Richard Armstrong) i Vitnija (Adam Wienberg), kao i direktorka Performe RozeLi Goldberg (RoseLee), koji su i među najuticajnijim ličnostima na sceni savremene umetnosti u SAD.

Svi paviljoni pripremili su, inače, i bogat materijal za novinare, kustose i kritičare, koji su već oko podneva, šetajući od izložbe do izložbe, ostajali pogureni pod teretom paketa koje uglavnom nisu imali vremena ni da prelistaju.

Najveća pomama, bar među ženskim delom publike za vreme vernisaža, bila je za materijalom australijskog paviljona, koji je upakovan u atraktivne zlatne torbe.

Veliko interesovanje, međutim, izazvale su i crvene torbe sa zahtevom za oslobađanje kineskog umetnika Aija Vejveja (Weiwei) i adresom onlajn peticije koju je moguće potpisati. Vejveju je posvećena i svetlosna instalacija nedaleko od hotela “Cipriani” - "Bye, bye, Ai Weiwei".

Za vreme vernisaža, kao i uoči samog otvaranja 54. Bijenala i svečane dodele nagrada, održano je i nekoliko protesta, akcija i performansa različitih grupa aktivista i umetnika. Između ostalog, na Trgu svetog Marka tražilo se zatvaranje nuklearnih elektrana, povodom nedavnog zemljotresa i ekološke katastrofe u Japanu.

Umetnik Balint Sombati iz Srbije izveo je performans šetajući Bijenalom i noseći na grudima i leđima panoe sa jugoslovenskom zastavom i natpisom "Setite se" na italijanskom i engleskom.

Balint Szombati

Grupa umetnika izvela je 4. juna u parku Đardina, u vreme otvaranja 54. Bijenala, performans "Requiem for Women" Ajris Bros (Iris Brosch), u znak sećanja na milione žena koje su mučene, ućutkivane i ubijane tokom proteklih vekova.

Requiem for Women

Manji incident dogodio se na samoj ceremoniji dodele nagrada 54. Bijenala, koja je održana 4. juna uz specijalno obezbeđenje i ograničen pristup, odnosno podrazumevala je specijalne ulaznice koje nisu imali ni svi novinari, kritičari i druge regularno akreditovane ličnosti. Jedan čovek pokušao je na bini da iskoristi priliku i prišao mikrofonu dok se predsednik Bijenala u Veneciji Paolo Barata (Baratta) pripremao za svečani govor. Obezbeđenje je, međutim, munjevito reagovalo i, uprkos protivljenju i otimanju nesuđenog govornika, praktično ga iznelo sa bine.

Najboljim nacionalnim paviljonom 54. Bijenala proglašen je nemački, u kojem je predstavljen Kristof Šlingenzif (Christoph Schlingensief), svestrani umetnik koji je preminuo u avgustu 2010. godine, dok je Zlatnog lava za najboljeg umetnika na međunarodnoj izložbi “Iluminacije” dobio Kristijan Markli (Christian Marclay) iz SAD, za rad “Sat”.

Marklijev 24-časovni rad “Sat”, inače, prvi i jedini put biće moguće pogledati bez prekida od 7. do 13. juna, s obzirom da traje tri puta duže od radnog vremena Bijenala (od deset do 18 sati). Broj posetilaca koji će moći da odgledaju u celini zvanično najbolji rad 54. Bijenala, ograničen je na 50.

Dobitnici Zlatnog i Srebrnog lava

Srebrnog lava za najboljeg mladog umetnika dobio je Haron Mirca (Haroon Mirza) iz Londona, dok su specijalna priznanja dodeljena litvanijskom paviljonu i švedskoj umetnici Klari Liden.

Zvezde svečane ceremonije na Đardinima bili su i dobitnici Zlatnog lava za životno delo - austrijski umetnik Franc Vest (Franz West) i američka umetnica Elen Stutervant (Elaine Sturtevant), koji su ispraćeni burnim aplauzima mnogobrojnih zvanica.

Predsednik Bijenala Paolo Barata izrazio je zadovoljstvo posetom izložbama tokom vernisaža, a posebnu zahvalnost je izrazio umetničkoj direktorki Biče Kuriger (Bice Curiger), koja je zahvalila pre svega umetnicima, ističući njihovu posvećenost i inspirativnu energiju, a posebno je odala priznanje i žiriju koji je imao, kako je rekla, intenzivan i naporan posao.

Žiri 54. Bijenala činili su umetnik Hasan Kan (Hassan Khan) iz Egipta (predsednik), kritičarka i kustoskinja Kristin Masel (Christine) iz Francuske, direktorka Muzeja moderne i savremene umetnosti u Bolcanu Leticija Ragalja (Letizia Ragaglia) iz Italije, kustoskinja i kritičarka Kerol Jingua Lu (Yinghua) iz Kine i kultni američki filmski reditelj, pisac, umetnik i kolekcionar Džon Voters (John Waters).

Bijenale je otvoreno do 27. novembra.

*Foto: Vesna Milosavljević - SEEcult.org & Savo Popović

(SEEcult.org)