Pozorište i industrija
Sterijino pozorje u Novom Sadu svečano je otvoreno 26. maja besedom reditelja Nebojše Bradića o važnosti institucionalnog pozorišta u vremenu komercijalizacije kulture i bujanja industrije zabave pod diktatom tržišta kapitala.
Četiri decenije nakon prvog učešća na Sterijinom pozorju, Bradić se na otvaranju 63. izdanja tog festivala u Srpskom narodnom pozorištu prisetio razgovora od pre desetak godina sa jednim vlasnikom brodvejskih pozorišta, koji je planirao plasman svog mjuzikla u Kini i sve vreme koristio izraz “idustrija”.
“Ja sam insistirao na terminu ‘pozorište’. Za mog sagovornika bilo je važno da li će turneja mjuzikla 42. ulica u Kini biti profitabilna, odnosno da tamo postoji publika koja će plaćati ekonomsku cenu ulaznice, kao što to čini na Brodveju i Vest Endu. Za mene je pozorište oduvek nudilo mogućnosti ostvarivanja međuljudskih veza, angažovanja emocija, stvaranja potencijala za učenje i istraživanje onih vrednosti bez kojih ljudi ne mogu živeti zajedno. Pukotinu koja se pojavila između sveta kapitala i sveta kulture nismo prevazišli do kraja našeg dugog razgovora”, naveo je Bradić, dodajući da se trudio da se suprotstavi “pojeftinjenju” pozorišnog iskustva koje nudi komercijalni teatar, ali da je vremenom uviđao koliko je “industrija” ušla u svaku pukotinu društva, tako da je razlika “pozorišta” i “industrije” postala sve neizvesnija.
Švajcarska, NPRS
Konstatujući da je “industrija” uspela da stvori drugačije gledalačke potrebe i navike, te da je pozorište u tom procesu izgubilo čednost, a mnoge i važnost, Bradić je naveo da je komercijalno pozorište nekada bilo strogo odvojeno od institucionalnog, ali da je ta granica vremenom postala manje oštra i omogućila je obostrani uticaj. To konstatuje, kako je dodao, i teatrolog Dragan Klaić u knjizi “Početi iznova” u kojoj navodi da su uzlet komercijalnog pozorišta i njegov rastući profesionalizam doneli značajne rezultate za nekomercijalnu scenu.
“Bez obzira na to što se u obezbeđivanju zabave oslanja na potrošnju, tržišne trendove i ekonomske parametre, ‘industriji’ je potrebno jako institucionalno pozorište, jer ono je njegova istraživačka i razvojna laboratorija. ‘Industrija’ ne bi mogla da ostvaruje profit bez izvrsnosti, talenta, estetskih inovacija i svih onih profesija koje se razvijaju i neguju u institucionalnom pozorištu”, ocenio je Bradić, podsećajući i na reči reditelja Branka Gavele koji je 1956. godine, posle dodele prvih Sterijinih nagrada, rekao da je svestan da su neki nagrađeni zbog onoga što su bili, neki zbog onoga što su danas, neki zbog onoga što će sutra biti.
“Bila je to velika mudrost jednog iskusnog pozorišnog radnika i velikog umetnika. Pozorište, iako pati od brojnih slabosti, pruža mogućnost da u njemu profitiramo od najfinijeg ljudskog iskustva prošlosti i najboljeg u kreativnosti današnjice. Zadatak Sterijinog pozorja bio je i ostao isti: da otkriva ono što je bilo značajno juče, ono što je značajno danas i ono što će biti značajno sutra”, poručio je Bradić uoči predstave “Švajcarska” Petra Mihajlovića, u režiji Milana Neškovića i izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.
To je prva od devet predstava u takmičarskom programu nacionalne drame 63. Sterijinog pozorja, u selekciji Boška Milina, u kojoj dominiraju mladi dramski autori.
Pozorje traje do 3. juna, kada će u čast nagrađenih biti izvedena predstava “Ulica usamljenih automobila” Narodnog pozorišta Niš i samog festivala, u režiji Đurđe Tešić, a prema tekstu Zorana Pešića Sigme.
Sterijino pozorje je 2017. godine završeno zvižducima upućenim žiriju na čelu sa Predragom Mikijem Manojlovićem zbog odluke bez presedana da dodeli samo Sterijinu nagradu “svim učesnicima” tog festivala i specijalnu nagradu publici. Ovacije je dobio Kokan Mladenović, čija je predstava “Na Drini Ćuprija” osvojila nagrade kritike, publike i redakcije “Dnevnika”.
Mladenović na 63. Pozorju učestvuje predstavom “Jami distrikt” Bitef teatra, Centra za kulturu Tivat, festivala Maszk iz Segedina i Think Tank studija iz Novog Sada, prema tekstu Milene Bogdavac.
Festivalski sajt je pozorje.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
