Studija Pola Šredera o transcendentnom stilu
Knjiga “Transcendentni stil na filmu: Ozu, Breson, Drajer” Pola Šredera, u izdanju Niškog kulturnog centra (NKC) i Jugoslovenske kinoteke, daje analizu filmskog stila trojice autora, a to su “najjapanskiji” reditelj Jasuđiro Ozu, veliki francuski reditelj Robert Breson i čuveni danski reditelj Karl Teodor Drajer.
To značajno izdanje, u originalu objavljeno 1972. godine, priredili su Srđan Savić, Igor Toholj i Aleksandar Erdeljanović, a prevodioci su Nemanja Babić i Slobodanka Glišić.
Reč je o jednoj od najtežih filmskih knjiga koja obuhvata i istoriju, religiju, filozofiju i druge oblasti, rekao je na promociji 19. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci upravnik njenog Arhiva Aleksandar Erdeljanović, ističući da je Pol Šreder, reditelj velikih filmova američke kinematografije (Plava kragna, Ljudi mačke, Američki žigolo, U podzemlju seksa, Mišima…) i izuzetan scenarista (Taksista, Razjareni bik…), takođe i sjajan intelektualac.
Erdeljanović je rekao da se u Americi pojavilo novo izdanje, sa dužim uvodom u kojem Šreder analizira i opus Andreja Tarkovskog, Tea Angelopulosa i Bele Tara, te da se nada da će NKC i Kinoteka moći i to da objave.
V.d. direktora NKC-a Srđan Savić rekao je da je Šrederova “ozbiljna studija nastala kada je teorija autora u Americi bila na vrhuncima. Šreder ide tim tragom, ali je i samosvojan. Pokušao je da film sagleda u širem kontekstu svih drugih umetnosti, da u analizi primeni neke modele iz istorije umetnosti”.
Napominjući da je tom knjigom otvorena nova biblioteka Panteon NKC-a, u kojoj će biti objavljivane značajne studije iz pera značajnih kritičara, teoretičara i istoričara filma, Savić je naveo da se među prvima nametnula Šrederova knjiga.
“Ako se biraju uticajne knjige koje tokom godina nisu izgubile na značaju i kvalitetu, onda nije bilo dileme da objavimo ovu studiju iz pera čoveka koji je debitovao kao filmski kritičar, a potom postao perjanica Novog Holivuda”, rekao je Savić.
Filmovi transcendentnog stila, kako je dodao, deluju kao hladni realizam, ali pronalaze pulsiranje svetog u običnom, svakodnevnom životu.
Savić je citirao Šredera da je “tipični predstavnik transcendentnog filma kada su u pitanju dalekoistočne kinematogafije i utemeljenje u zen budizam Jasuđiro Ozu, da je tipični predstavnik zapadne kinematografije i utemeljitelj transcendentnog stila kada je u pitaneju utemeljenje u hrišćanstvu Breson, dok Drajer usvaja neke elemente transcendentnog stila, ali ih kombinuje sa nekim drugim stilovima i stoga je on neka vrsta granične figure”.
Nemanja Babić je izjavio da je još kao student Fakulteta dramskih umetnosti početkom 2000-ih naišao na deo iz Šrederove knjige o Bresonu u prevodu Slobodanke Glišić.
“Pročitao sam ga u dahu. Šreder je uspeo da opiše sve ono neizrecivo što doživimo dok gledamo film, a što teško može da se prenese rečima. Odmah sam poželeo da pročitam celu knjigu, probijao sam se kroz izdanje na engleskom uz pomoć rečnika. Taj sadržaj je težak i na maternjem jeziku. Tek 2011. godine pristupio sam prevođenju”, rekao je Babić, koji je preveo poglavlja o Ozuu i Drajeru, kao i uvod i zaključak.
“Bez obzira što naša knjiga izlazi tako dugo posle originala, ona je i dalje veoma značajna. Šreder opisuje kako se sa oskudnim sredstvima može napraviti vrhunsko umetničko delo. I danas ima autora koji rade u tom stilu. Među njima je svakako Džim Džarmuš”, izjavio je Babić.
Prema njegovim rečima, Šreder analizira filmove koji “prikazuju iskustvo transcendencije i koji kroz to iskustvo govore o onome onostranom, a u uvodu piše da između religije i estetike nema velike razlike, da su to dva puta koja se uzajamno sreću u beskonačnosti”.
Urednik filmskog programa NKC-a Dejan Dabić izjavio je da je učinjen veliki izdavački napor da ta knjiga dobije i srpsko izdanje, a ideja za to je, inače, potekla od Igora Toholja.
“Iako je original izašao davno, dragoceno je što je sada imamo i na srpskom jeziku. Priča o transcendentnom filmu je donekle i priča o religioznosti. Nije slučajno što je Šreder protestant, vaspitavan u strogom kalvinističkom duhu. Reč je o saznanjima koja prevazilaze granice empirijskog iskustva. Neke stvari moraju da budu saznate na način koji nije racionalan”, rekao je Dabić.
Dabić je dodao da nije, međutim, u pitanju ilustracija religioznih osećanja.
“Svaki prizor može delovati transcedentno zahvaljujući stvaralačkom postupku. Transcedentni stil na filmu je nastao iz želje da se transcendentno izrazi u umetnosti i na osnovu prirode medija”, zaključio je Dabić.
(SEEcult.org)
