• Search form

18.04.2018 | 23:46

Katarina Velika, carica

Katarina Velika, carica

Galerija Klovićevi dvori u Zagrebu priredila je izložbu “Katarina Velika, carica svih Rusa” sa delima iz Državnog muzeja Ermitaž u Sankt Peterburgu, koja govori o jednoj od najmoćnijih žena u istoriji, carici Katarini II (1729-1796).

Koncipirana posebno za izložbene prostore Galerije Klovićevi dvori, izložba daje presek kroz jedinstveno razdoblje ruske istorije prikazujući caričine osobne predmete, predmete iz svakodnevnog života i vladanja, te umetnička dela koje je prikupljala kao strastvena kolekcionarka i time utemeljila jednu od najvećih i najvažnijih zbirki na svetu.

Organizovana povodom obeležavanja 50-godišnjice prijateljstva St. Peterburga i Zagreba, izložba predstavlja i prikaz Muzeja Ermitaž i St. Peterburga u vreme Katarine II, a potom kroz nekoliko zanimljivih tema priča priču o samoj carici.

Na dva galerijska nivoa izloženo je više od hiljadu eksponata sa zanimljivostima o Katarininom životu, te dolasku u Rusiju i na presto, kao i o njenim precima, carskoj porodici i dvoru, njenoj velikoj ulozi u obrazovanju i prosvetiteljstvu, spoljnoj politici i ratovima koje je vodila… Publika pre svega, kako je navela Galerija Klovićevi dvori, može da oseti caričinu strast za umetnošću koja ju je dovela do otkupa mnogih zbirki i osnivanja Ermitaža.

Osim veličanstvenim carskim portretima i delima slikarstva evropskih škola, izložba obiluje skulpturom, grafikama, odevnim predmetima carice i ostalih pripadnika dvora, predmetima primenjene umetnosti (staklo, keramika, servisi, srebro, zlato), medaljama, oružjem, nameštajem i dragocenostima.

Prema navodima Vjačeslava Fedorova u tekstu u katalogu, Katarinin autoritet u očima savremenika bio je veliki, uprkos tome što su se u njenom životu na čudan način isprepletale vrline i mane njenog doba. Često je sa užitkom pisala o sebi u autobiografskim beleškama i pismima svojim mnogobrojnim korespondentima.

Sophie Auguste Friederike von Anhalt-Zerbst (1729-1796), princeza male nemačke kneževine, posve je neočekivano postala ruska carica i najmoćnija evropska vladarka. Katarina II nije imala nikakvih prava na ruski presto, ali je upravljala golemim Ruskim carstvom 34 godine (1762-1796) i samo je Petar Veliki vladao duže - 43 godine (1682-1725). Katarinina vladavina može se nazvati vremenom slave i moći Rusije i sjaja ruskog dvora. Kao i Petar I, carica je još za života dobila nadimak Velika. Tako ju je u svojim pismima zvao i Volter.

Opisi savremenika i ocene kasnijih istraživača života ruske carice su protivurečni. Postoje mnogi memoari u kojima se govori o Katarini II. U njima ponekad, kako je naveo Fodorov, izgleda neverovatnijom od laži. Obožavali su je i nazivali boginjom, ali i mrzeli, bojali je se, pa joj se čak i rugali. Volter ju je nazivao “najsjajnijom zvezdom Severa”, francuski veleposlanik grof De Ségur naglašavao je njene izvanredne sposobnosti, vrhunski um, dostojanstvenost i srdačnost, a austrijski diplomata, knez De Ligne, pisao je o veličini njenog genija. Istovremeno, Francuz Corberon piše: “Katarina je fenomenalna glumica! Ona je svetica: nežna, ponosna, veličanstvena, ljubazna, ali je u duši verna sebi i sledi isključivo lični interes, koristeći se bilo kojim sredstvima da to postigne”. Diderot, koga su na ruskom dvoru srdačno primili, nakon susreta s Katarinom II u Peterburgu, pisao je: “Ima dušu Bruta, a srce Kleopatre”. Veliki ruski pesnik Aleksandar Puškin, koji je početkom 19. veka istraživao Katarinino doba, nazvao ju je Tartuffeom u suknji i sa krunom.

Po veličanstvenosti zamisli i grandioznosti ostvarenog, Katarina se može uporediti jedino s Petrom Velikim, čijom se direktnom naslednicom i nastavljačicom njegovih dela ona i smatra.

Spoljna politika postala je najsjajnija strana njene vladavine, a u tom pogledu sledila je doktrinu Petra I od tri tačke: osiguranje izlaza na Crno more, širenje prema zapadu i pripojenje zapadnoslovenskih država Rusiji, te zaštita severnih područja i Peterburga. Upravo je Katarina uspela da pobedi u svim smerovima i reši zadatke koje je Petar I postavio početkom 18. veka.

Čvrsta i dosledna Katarinina unutrašnja politika donela je sjajne rezultate. Uprkos unutrašnjim potresima, poput seljačke bune na čelu s Pugačevim, 34 godine Katarinine vladavine obeležila je unutrašnja stabilnost. Stabilnost nije, međutim, značila stagnaciju, jer je Katarina bila “najuspješniji ruski reformator”.

Katarinini interesi bili su vrlo raznoliki. Istinski se smatrala sledbenicom francuskih prosvetitelja i veliku je pažnju poklanjala razvoju umetnosti, nauke i kulture. Bila je pokroviteljka arhitekata, vajara, pesnika, pisaca, naučnika… Autoritarna vlast davala joj je mogućnost da se koristi raznim oblicima umetnosti kojima je slavila i utvrđivala svoju vlast. Već na samom početku svoje vladavine, 1762. godine, Katarina II odredila je svoj program: “Gradim, gradiću, nagovarati druge da grade, podržavaću nauku, pokrenuću predstave…”

Katarinina ljubav prema knjigama i svakodnevni književni rad pomogli su stvaranju velike lične biblioteke koja je brojala oko 40.000 knjiga ruskih i stranih autora.

Skupljanje kameja bila je caričina posebna strast, koju je zvala “kamejska bolest”. Druga ljubav bila joj je arhitektura, koju je volela i razumela, jer je imala odličan ukus. Pomno je pratila rad savremenih evropskih arhitekata, skupljala je arhitektonsku grafiku i crteže, knjige i albume o arhitekturi. Najznamenitije evropske arhitekte slali su u Rusiju albume sa svojim radovima, a mnogi su bili pozivani u Peterburg. Gradnja je zahtevala mnogo vremena. I to je upoređivala s bolešću i često je ponavljala: “Što više gradim, to više želim”.

Katarina je pomno pratila i rad obrazovnih ustanova i posebnu ulogu u razvoju nacionalne kulture dodelila je Akademiji nauka i Akademiji umetnosti. Važan deo njenog rada bilo je i sakupljanje umetnina i stvaranje ličnog muzeja - Ermitaža.

U šaljivom epitafu, koji je sama sebi napisala uoči 50. rođendana, piše: “Ovde leži Katarina Druga, rođena u Stetinu 21. aprila 1729. godine. Došla je u Rusiju 1744. kako bi se udala za Petra III. Sa četrnaest je godina imala nameru da se svidi svom mužu, Elizabeti i narodu. Ništa nije propuštala da u tomu i uspe. Tokom 18 godina dosade i samoće nevoljno je pročitala puno knjiga. Postavši caricom, želela je dobro i trudila se dati svojim podanicima sreću, slobodu i vlasništvo. Lako je opraštala i nikoga nije mrzila. Štedljiva, srdačna, prirodno vesela, s republikanskom dušom i srcem punim dobrote, imala je mnogo prijatelja. Posao je vodila lako, volela je umetnost i da se druži ljudima”.

Koncept izložbe rezultat je saradnje stručnjaka Muzeja Ermitaž i Galerije Klovićevi dvori - kustoskinja Natalije Bakhtareve, Ive Sudec Andreis i Danijele Marković.

Izložba će biti otvorena do 29. jula.

(SEEcult.org)

  • 03.02.2024 | 10:00

    UGM, Strossmayerjeva ulica 6, Maribor

    SPEKTER. 70 let Zbirke UGM - razstava (2.2.2024.-3.12.2025.)

    http://www.ugm.si

    21.02.2024 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, Maistrova 3, Ljubljana

    KAKO NAPREJ? - izbor del iz zbirke Arteast 2000+ in nacionalnih zbirk Moderne galerije ter posebni projekti - razstava (20.2.2024.-20.2.2025.)

    Marina Abramović

    Jurij Avakumov

    Manca Bajec

    Maja Bajević

    Walter De Maria

    Vlasta Delimar

    György Galántai

    Alla Georgieva

    Igor Grubić

    Dejan Habicht

    Jusuf Hadžifejzović

    Boštjan Hladnik

    Jenny Holzer

    Sanja Iveković

    Zofia Kulik

    Vladimir Kuprijanov

    Siniša Labrović

    Katalin Ladik

    Natalia LL

    David Maljković

    Vlado Martek

    Goranka Matić

    Slavko Matković

    Nonument Group (Martin Bricelj Baraga, Nika Grabar, Miloš Kosec, Neja Tomšič)

    Novi kolektivizem

    OHO (Iztok Geister - Plamen, Matjaž Hanžek, Naško Križnar, Milenko Matanović, David Nez, Marko Pogačnik, Andraž Šalamun)

    Dan Perjovschi

    Darinka Pop Mitić

    Tone Stojko

    Bálint Szombathy

    Škart

    Jane Štravs

    Slaven Tolj

    Milica Tomić

    Konstantin Zvezdočotov

    Življenja spomenikov

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3889/kako-naprej-izbor-del-iz-zbirke-arteast-20...

    11.04.2024 | 10:00

    Mestni muzej Ljubljana, Gosposka 15, Ljubljana

    OD KORZETA DO ŽAKETA - Oblačilni videz Ljubljančanov, 1850-1950 - razstava (10.4.2024.-23.2.2025.)

    https://mgml.si/sl/mestni-muzej

    19.04.2024 | 10:00

    RITAM FRANCUSKE KULTURE 2024 (18.4.-8.12.2024.)

    PROGRAM

    http://www.institutfrancais.rs

    24.05.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    OZVEZDJA MNOGOTERIH ŽELJA: OB VZHODNEM OBZORJU - razstava (23.5.-24.11.2024.)

    Ala Younis

    Alia Farid

    Basim Magdy

    Essa Grayeb

    Free Palestine Poster Project

    KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović)

    Larry Achiampong

    Mona Rouhana Benyamin

    Nika Autor

    Laboratorij zbirke umetnosti neuvrščenih držav (Omar Bsoul, Kareem Dabbah, Inji Efflatoun, Mamdouh Kashlan, Choukri Mesli, Khudhair Shakirji)

    kustosinji: Bojana Piškur (Moderna galerija) in Angelina Radaković (The Mosaic Rooms)

    organizacija: Moderna galerija, The Mosaic Rooms London

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3931/ozvezdja-mnogoterih-zelja-ob-vzhodnem-obzo...

    22.06.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    10. TRIENALE SODOBNE UMETNOSTI - U3: PROTI TOKU ČASA (21.6.-17.11.2024.)

    Nika Autor

    Jaka Babnik

    Nataša Berk

    Viktor Bernik

    Maxime Berthou &  Mark Požlep

    Martin Bricelj Baraga

    Jasmina Cibic

    Ana Čavić

    Lana Čmajčanin

    DNLM

    Aleksandra Domanović

    name:

    Vadim Fishkin

    Jošt Franko

    Tomaž Furlan

    Ištvan Išt Huzjan

    Sanela Jahić

    Staš Kleindienst

    Andrea Knezović

    Polonca Lovšin

    The Nonument Group

    Gala Alica

    Marjetica Potrč

    Tobias Putrih

    Tjaša Rener

    Peter Rauch

    Maruša Sagadin

    Duba Sambolec

    Luka Savić

    Maja Smrekar

    Robertina Šebjanič

    Andrej Škufca

    Igor Štromajer

    Apolonija Šušteršič

    Ulay

    Tao G. Vrhovec Sambolec

    Matej Andraž Vogrinčič

    Nana Wolke

    Neja Zorzut

    Kustos: Tevž Logar

    https://www.mg-lj.si/si

    12.07.2024 | 10:00

    Mednarodni grafični likovni center, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ADRIANA MARAŽ (1931-2015): RETROSPEKTIVA - razstava (11.7.-10.11.2024.)

    kustosinji razstave: mag. Breda Škrjanec in dr. Nadja Zgonik

    oblikovanje razstave: Mina Fina

    http://www.mglc-lj.si

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Trg Srpskih Junaka 2, Banja Luka

    NEW ERA: UMJETNIČKI DISKURSI O DRUŠTVENIM I KLIMATSKIM PROMJENAMA - grupna intermedijska izložba (5.9.-5.11.2024.)

    Igor Bošnjak

    Isidora Branković

    Jovan Došenović

    Dejan Marković

    Marija Marković

    Danilo Milovanović DNLM

    Bojan Mrđenović

    Helena Tahir

    Nikola Tomić

    Adrien Ujhazi

    Umjetnička grupa diSTRUKTURA

    Umjetnička grupa PLATEAURESIDUE

    Kustosi izložbe: Mladen Banjac (MSURS), Miha Colner (GBJ), dr Sanja Kojić Mladenov (MSUV)

    organizacija: Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Galerija Božidar Jakac - Muzej moderne i savremene umjetnosti iz Kostanjevice na Krki

    http://msurs.net

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    Ciklus izložbi: Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU

    MAGIČNOST DREVNOG - VENIJA VUČINIĆ TURINSKI (1934, Kolašin) - izložba (5.9.-23.11.2024.)

    autorka: dr Rajka Bošković

    https://www.msub.org.rs

    11.09.2024 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    MISTERIJ MAJSTORA FORTEZZE - EUROPSKA BAŠTINA ŠIBENSKOGA GRAVERA - izložba (10.9.-10.11.2024.)

    Autorice izložbe: Marina Lambaša, Flora Turner Vučetić

    Organizacija izložbe: Galerija Klovićevi dvori i Muzej grada Šibenika

    Kustosice izložbe: Jasmina Bavoljak, Marina Lambaša

    Likovni postav izložbe: Dinko Uglešić

    https://gkd.hr

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.