Dobitnici nagrade Ivo Andrić Bora Đorđević i Ju Hua

Andrićev institut u “Andrićgradu” u Višegradu, čiji je direktor filmski reditelj Emir Kusturica, dodelio je nagradu “Ivo Andrić” za najbolju knjigu objavljenu u Srbiji i Republici Srpskoj rok muzičaru Bori Đorđeviću za knjigu poezije "Pusto ostrvo", u izdanju kuće "Arte" iz Beograda, dok je nagradu za životno delo “Ivo Andrić” dobio kineski pisac Ju Hua, čija je tri romana objavila beogradska Geopoetika.

Odluku o nagradama doneo je žiri koji su činili Kusturica (predsednik), prof. dr Jovan Delić sa Filološkog fakulteta u Beogradu i novinar i publicista Muharem Bazdulj, a kako je rekao predsednik Upravnog odbora Andrićevog instituta, pesnik i akademik Matija Bećković 24. januara na konferenciji za novinare u Beogradu, reč je o krupnom prevratničkom događaju.

“Pošto je reč o rokenrol zvezdi, trebalo bi o Bori Đorđeviću da govorim neobavezno. To je nemoguće sve kada bi i hteo da tako nešto učinim. Đorđević ima veliki dar. Čačak je dao mnogo velikih pesnika i Bora Đorđević se pojavio u svetu pesnika, kada niko nije želeo ni da čita ni da sluša poeziju ako nije komponovana i pevana. Tu je Bora Đorđević isprednjačio”, ocenio je Bećković, poredeći Đorđevića sa Bobom Dilanom, koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 2016.

“Bora Đorđević se na engleskom kaže Bob Dilan, a Bob Dilan na srpskom Bora Čorba”, rekao je Bećković, prenela je RTS.

Ističući da je Đorđević napisao nekoliko pesama koje pripadaju antologiji srpske poezije, Bećković je kao primer naveo pesmu ''Pogledaj dom svoj anđele'' koja je, kako je rekao, postala himna mlađih generacija.

Da Đorđević nije ništa drugo ispevao, ta pesma bi, kako je rekao Bećković, bila “dovoljna da mu obezbedi mesto u vrhovima srpskog pesništva”.

Žiri je naveo u obrazloženju da je Đorđević na nivou rime u stanju da iznenadi čitaoca, rimujući nešto što pre njega niko nije, čime podseća na Duška Trifunovića.

Kao malo ko, Đorđević zna da iskoristi tuđu sintagmu, tuđi naslov, frazu… i da od nje napravi pesmu koja će se od tada asocijativno vezati i za njega, ako ne i najpre za njega, naveo je žiri za frontmena Roblje čorbe.

Bazdulj je rekao da su odluke žirija ove godine išle u pravcu izvesnog proširivanja granica za dodelu nagrada, a Đorđevića je uporedio sa bivšom Jugoslavijom koja je 80-ih bila između Istoka i Zapada, kao što je on bio između književnosti i rokenrola.

“Književnost ima univerzalni temelj i naš iskorak prema kineskoj književnosti je nešto za šta nam je presedan dao sam Ivo Andrić. On je svoj 64. rođendan dočekao u Kini kao član delegacije jugoslovenske književnosti. On je tamo video u jednoj privatnoj biblioteci knjige koje su i njemu mnogo značile u studetskim danima. Našao je knjigu Laze Lazarevića. To je za Andrića bio najbolji odsjaj jedne kulture", rekao je Bazdulj i istakao da je Ju Hua istovremeno i kineski i svetski pisac u smislu u kojem je Gete govorio o svetskoj književnosti.

Ju Hua ima u Srbiji tri objavljena romana u prevodu Zorana Skrobanovića - "Živeti", "Zapisi o prodavcu krvi" i "Sedmi dan".

Kusturica je rekao da je Odeljenje za književnost Andrićevog instituta odredilo svoju budućnost kroz internacionalizaciju nagrade “Ivo Andrić”, a to je učinjeno ne samo zbog toga što je Andrić jedan od najprevođenihih pisaca, već i zato što nagrade danas “mogu da opstaju jedino ako se nagrađuju pisci iz različitih govornih područija".

Kusturica je najavio da će žiri i ubuduće uvažavati pisce “sa različitih meridijana, ali i one koji pišu, a stižu recimo iz rokenrola”.

Delić je naveo iz obrazloženja žirija rekao da Hua, iako dolazi sa Dalekog Istoka i piše o dalekoj zemlji i njenim ljudima, stvara univerzalnu prozu koja se prima i doživljava kao prisna i bliska.

Nagrade “Ivo Andrić” dodeljuju se treći put, a biće svečano uručene 27. januara u Andrićevom institutu.

Raniji dobitnici nagrade za životno delo su Matija Bećković i Dušan Kovačević, a Veliku nagradu “Ivo Andrić” dobili su Vladimir Kecmanović i ruski pisac Zahar Prilepin.

Andrićev institut otvoren je 28. juna 2013. godine u prisustvu zvaničnika Srbije i RS čije vlade i finansiraju rad te institucije.

Zadužbina Ive Andrića u Beogradu dodeljuje, inače, Andrićevu nagradu od 1975. godine, prema testamentarnoj volji nobelovca Ive Andrića.

Prvi dobitnik bio je Dragoslav Mihailović za "Petrijin venac", a među laureatima su i Milisav Savić, Aleksandar Tišma, Mirko Kovač, Svetlana Velmar Janković, David Albahari, Danilo Kiš, Filip David, Radoslav Petković, Živojin Pavlović, Vida Ognjenović, Pavle Ugrinov, Radovan Beli Marković, Aleksandar Gatalica, Milorad Pavić, Mihajlo Pantić, Milovan Marčetić, Uglješa Šajtinac, Vule Žurić, Jelena Lengold...

Odlukom žirija nagrada za 2010. godinu nije dodeljena, uz obrazloženje da nijedna zbirka pripovedaka nije zaslužila to priznanje.

*Foto: Medija centar

(SEEcult.org)