Kulturni centri dostupni svima
Kakvu ulogu danas imaju kulturni centri i šta za znače za lokalne zajednice tema je tribine koja će 14. novembra biti održana u prostoru Kleine house u Subotici, kao prvi od tri javna razgovora o samoorganizovanju u novim prostorima kulture, koje Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) organizuje kao uvod u konferenciju na tu temu koja je najavljena za kraj novembra u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu.
Učesnici razgovora "Kulturni centri dostupni svima", koji NKSS organizuje sa subotičkim Gifestom, pokušaće da odgovore na pitanje da li je inicijalna forma kulturnih centara prevaziđena i kako se vidi u kontekstu savremenog stvaralaštva, potreba publike i samoorganizovanja.
Osnivani sa progresivnom idejom decentralizacije kulture, kulturni centri danas su često na margini kulturnog života i pitanje je i da li uopšte ispunjavaju osnovnu funkciju. Zamišljeni kao mesta edukacije, razvoja publike, susreta lokalnih produkcija, razmene i upoznavanja, poslednjih nekoliko godina često su udaljeni od svoje publike. Time postaju sale kojima se menja namena ili se retko koriste, u većini slučajeva zaviseći od agilnosti pojedinaca. Isto tako, u nedostatku jasne programske politike, kulturni centri postaju sve lakša meta stranačke politike. Prvobitno napravljeni kako bi kultura, a posebno savremeno stvaralaštvo i amaterizam bili dostupniji svima, sada se zatvaraju, često bez pokušaja modelske rekonstrukcije, već samo pod izgovorom ekonomske uštede. S druge strane, potreba za stvaralačkim prostorima kulture postoji, što u sve većem broju slučajeva rezultira pokretanjem samoorganizovanih kulturnih i društvenih centara koji ne nastaju kao dodatni, već kao isključivo alternatvni prostori savremenih umetničkih praksi.
Da li je danas moguće govoriti o povezivanju dva sektora i u kojim oblicima? Šta su sličnosti i razlike i da li ih je potrebno prevazilaziti? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici razgovora - Lana Gunjić ispred Asocijacije NKSS, viši kustos Gradskog muzeja u Subotici Viktorija Simon Vuletić, aktivista i radnik u kulturi Andrija Stojanović i Dejan Vujinović iz Etnofesta, te Virdžinija Đeković (NKSS) kao moderatorka.
Kao primer će poslužiti Magacin u Kraljevića Marka u Beogradu, koji funkcioniše kao kulturni centar dostupan svima, na osnovu modela uspostavljanja dobre prakse korišćenja prostora u cilju kreiranja jedinstvenog mesta za nezavisnu kulturnu scenu.
Kroz prezentaciju tog modela i razgovor o lokalnim iskustvima, učesnici će pokušati da ustanove u kojim odnosima stoje javne ustanove kulture prema takvim prostorima i zašto je njihovo povezivanje, saradnja i razmena važna za kulturni suživot zajednice kao odraz kvaliteta, a ne nužno suparništva.
U cilju osnaživanja lokalnih samoorganizovanih prostora i kreiranja regionalne mreže koja bi služila razmeni znanja, iskustava i resursa ovi razgovori su uvod u konferenciju “Prostori kulture: (samo)organizovanje i (naše) mogućnosti”, koja će biti održana 24. i 25. novembra u Magacinu u Kraljevića Marka, kao pokušaj za strukturisanje inicijative i pokretanje zajedničkog prostora za delovanje i javno zagovaranje na tom polju.
(SEEcult.org)
