Skulpture i reljefi Bogdanovića
Galerija 212 u Beogradu, u znak sećanja na vajara, istoričara umetnosti i teoretičara vizuelne kulture Kostu Bogdanovića (1930-2012), organizuje od 14. novembra izložbu dela radova iz njegovog bogatog opusa, u izboru istoričara umetnosti Marka Bogdanovića.
Izložba skulptura i reljefa nastalih u periodu od 1960. do 2012. godine pruža uvid u put umetničkog razvoja Bogdanovića kroz odnos prema omiljenom materijalu – drvetu, u potrazi za kategorijama lepo i uzvišeno u skulpturalnoj formi.
Radovi na izložbi predstavljaju pet decenija umetničkog razvoja Bogdanovića, kao i odnos tog umetnika prema materijalu. Traganje za sopstvenim izrazom, kako je istakao Marko Bogdanović, počelo je još u ranim radovima, dok je originalnost izraza čitljiva u formama zrelog perioda stvaralaštva Koste Bogdanovića, autora jedinstvene estetike i umetničkog izraza, koji je celokupnim delovanjem značajno obeležio umetničku scenu u Srbiji tokom XX i početka XXI veka.
Drvo je postalo medijum kroz koji progovaraju davno zaboravljena ljudska iskustva i principi, kao i teme preuzete iz istorije umetnosti, čiji nazivi - poput Vizanteme, Forma islamika, Forma japanika ili Forma arhitektonika, označavaju cikluse inspirisane umetnošću određenih civilizacija ili samom
arhitekturom.
Odnos prema plavoj boji, koja je u Bogdanovićevom sistemu neraskidivo povezana sa odrednicama “tiho” i “uzvišeno”, proizilazi iz vizantijskog estetskog principa, naveo je Marko Bogdanović u tekstu za katalog.
Bez naziva, drvo, boja, 39,5 x 28 x 4
Kosta Bogdanović (1930, Osijek kod Sarajeva - 2012, Beograd) diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1962, na Odeljenju za istoriju umetnosti, a vajarstvo je učio u ateljeu Sretena Stojanovića u Beogradu od 1958. do 1961.
Radio je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od 1967. do 1994. kao kustos, muzejski savetnik i direktor (1985-1987). U MSUB-u je 1974. godine osnovao Centar za vizuelnu kulturu i informacije.
Bio je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, na Akademiji umetnosti u Banjaluci, kao i na postdiplomskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, te na doktorskim studijama pri Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Ustanovio je predmet Vizuelna kultura, koji je prvi put uveo na Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu 1982. Postavio je i temelje predmeta Teorija vizuelne kulture, koji je prvi put uveden na postdiplomskim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu 1992.
Izlagao je na više od 40 samostalnih i nekoliko stotina grupnih izložbi u zemlji i inostanstvu, a realizovao je i mnogobrojne skulpture u javnom prostoru (Šabac, Split, Zenica, Kikinda, Apatin, Beograd…).
Dobitnik je mnogih domaćih i internacionalnih nagrada, među kojima su: Srebrna plaketa i specijalna diploma grada Varšave i Udruženja likovnih umetnika Poljske (Varšava, 1968); Zlatni beočug (Beograd, 1974); Politikina nagrada (Beograd, 1993), Nagrada ULUPUDS-a za životno delo (Beograd, 1998); Nagrada grada Beograda za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije za 2009. godinu (Beograd , 2010); Gran pri na 11. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature u Gornje Milanovcu 2012.
Dela mu se nalaze u značajnim muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Bogdanović je bio i autor više od deset knjiga iz oblasti vizuelne kulture, istorije i teorije umetnosti.
Bio je član Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA), Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).
Izložba u Galeriji 212 biće otvorena do 28. novembra, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
*Na vrhu: Portet M.F, 1964, drvena piljevina, lepak za drvo, boja, 25x30x18
(SEEcult.org)
