• Search form

16.07.2017 | 20:42

Recept uspeha hrvatskog filma

Recept uspeha hrvatskog filma

Dobra organizacija i mnogo talenta zaslužni su za uspehe koje poslednjih godina postiže hrvatski film, izjavio je Mario Kozina iz Hrvatskog audiovizuelnog centra (HAVC), najavljujući program Hrvatska u fokusu na 24. Festivalu evropskog filma Palić.

“Recept za taj uspeh je verovatno pokušaj dobro organizovane kinematografije koja funkcioniše kroz redovnu objavu konkursa, strane produkcije i koprodukcije koje se snimaju kod nas, ali i velika količina talenta koja je prisutna trenutno na hrvatskoj filmskoj sceni”, rekao je Kozina 16. jula na konferenciji za novinare na Paliću.  

“Čini mi se da je program Hrvatska u fokusu, koji smo napravili u saradnji sa selektorom FEF-a Petrom Mitrićem, dosta dobar pokazatelj svega onoga što se dešava na toj strani talenata. Imamo Nevija Marasovića (film Goran) koji je jedan od najzanimljivijih reditelja mlađe generacije, uvek žanrovski vrlo specifičan, puno snima, a ni jedan mu film nije sličan. Sa jedne strane uzor mu je holivudski žanrovski film, a sa druge svi ti filmovi imaju nešto vrlo lično i vrlo lokalno”, rekao je Kozina, navodeći na potpuno drugom spektru autore kao što je Pavao Marinković (Ministarstvo ljubavi), koji će biti i gost FEF-a, a koji nastavlja tradiciju brešanovske groteskne komedije-drame kroz koju se bavi socijalnim pitanjima.

Kozina je izrazio posebno zadovoljstvo što će na FEF Palić prikazati i dva, prema njegovom mišljenju, možda i najbolja hrvatska filma iz prošle i ove godine – “Ne gledaj mi u pijatHane Jušić, debitantski film mlade rediteljke koja se bavi porodičnom dinamikom, patrijarhatom i stanjem društva uopšte, te u takmičarskom programu film Igora BezinovićaKratki izlet” koji je “vrlo zanimljiv i vrlo moderan križanac dokumentarnog i igranog”.

“Taj film je zapravo alegorija života, ciljeva koje stvaramo nekad i na slučajan način, i razloga zbog kojih od njih odustajemo”, rekao je Kozina.

Kozina je pomenuo i 'Ustav Republike Hrvatske' Rajka Grlića, autora dobro poznatog i publici u Srbiji, koji je jedan od reditelja koji su obeležili kinematografiju regiona 70-ih i 80-ih godina.

“Ovaj film možda odudara od onoga što se trenutno snima u Hrvatskoj, rekao bih da ima neke klasične osobine zbog kojih smo svi voleli da gledamo Grlićeve filmove već decenijama - to dobro oko za društvene probleme, ironijski način na koji im pristupa i zaista sjajan rad sa glumcima. U glavnoj ulozi je (srpski glumac) Nebojša Glogovac, a po mom mišljenju radi se o jednoj od najboljih njegovih uloga i to u karijeri kojoj dobrih uloga ne manjka”, rekao je Kozina.

Na pitanje kako lokalna publika prima te filmove, Kozina je naveo da je “Ustav Republike Hrvatske” privukao oko 50.000 gledalaca.

“To je u našim uslovima vrlo dobar rezultat”, rekao je Kozina, napominjući da holivudski blokbasteri, franšize o super junacima privuku između 120.000 i 150.000.

“Tu i tamo dogodi se da i neki hrvatski film dođe do tih brojeva. Poslednji put se to dogodilo sa ‘Šegrtom Hlapićem’ ili sa ‘Svećenikovom djecomVinka Brešana, a zadnjih nekoliko najuspešnijih filmova kod publike bili su sa oko 50.000 gledalaca i ‘ZG 80’, takođe koprodukcija sa Srbijom, kao i ‘Vatreno krštenjeLjiljana Vidića, koji se na ironičan i groteskan način pozabavio ili razračunao sa mitologijom koja na ovim prostorima vlada od Drugog svetskog rata do danas”, rekao je Kozina.

Prema njegovim rečima, publika mnogo bolje reaguje na komedije i na filmove reditelja koji već jesu brend sam za sebe, među koje Grlić svakako spada, ali dobro prima i filmove kao što je film Hane Jušić ili nedavno dokumentarac “Gazda”, koji se bavi Ivicom Todorićem i kompanijom “Agrokor”.

Gazda” je u nezavisnoj bioskopskoj mreži skupio 12.000 gledalaca, što je, prema rečima Kozine, poprilično veliki uspeh za dokumentarni film.

Inače, godišnji budžet u Hrvatskoj za produkciju je 40-50 miliona kuna (5,3 do 6,7 miliona evra).

Upitan zašto je za recept za uspeh na osnovu hrvatskog iskustva upotrebio reč “pokušaj”, Kozina je rekao da, kada se stvari gledaju iznutra, onda se najpre obraća pažnja na ono za šta znate da se moglo uraditi bolje.

“U proteklih pet godina svestan sam da smo napravili jako puno toga i sa sistemom proizvodnje i podsticaja što lokalnog, što u saradnji sa susedima iz regije, imajući u vidu i mogućnosti koje to otvara za fond Eurimaž i slično. Međutim, imali smo i jednu malu krizu, za koju se nadamo da će se uskoro rešiti. Zato sam rekao pokušaj, kao stvar skromnosti i u nadi da će se svi ti detalji, štucavice i povremene gripe što pre rešiti”, dodao je Kozina.

Što se tiče odnosa esnafa prema HAVC-u, Kozina je rekao da “autori nikada nisu okrenuli leđa HAVC-u”.

“Filmska scena je većim delom kroz celu ovu krizu, u 90 odsto ne samo reditelja, nego i producenata, glumaca, scenarista i svih ostalih filmskih radnika, bila uz  HAVC. Bilo im je stalo da se ta institucija održi. Bili su uz HAVC kao sistem. Mi imamo tu tendenciju, mislim u regiji uopšte, da se jedna institucija veže uz jednu osobu, ali radi se zapravo o čitavom sistemu koji je (smenjeni direktor) Hrvoje Hribar naravno pomogao graditi, ali malo toga bi bilo moguće da nije imao saradnju i podršku iz cele zajendioce. Činjenica je da se najviše rezultata uvek postigne kroz tu sinergiju i zajednički rad svih ljudi koji aktivno deluju na sceni. Tako da ono za šta su se ljudi bili zauzeli - to je bilo da institucija nastavi da funkcioniše. Sada imamo novog ravnatelja. Pored toga, radi se na izmenama audio-vizuelnog zakona. Zapravo je sada status quo dok ne vidimo kakav će biti nacrt zakona. Dotle se trudimo da radimo na način kao i do sada, a već su krenula snimanja po novom konkursu, kako debitanata, tako i reditelja klasika”, rekao je Kozina.

Kozina je komentarisao i manjinske koprodukcije koje se u Hrvatskoj “shvataju kao deo nacionalne kinematografije”.

“Sjajan primer za to je ‘Ustav Republike Hrvatske’ koji na najbolji način pokazuje šta se može postići kada se razmene regionalni talenti, kao u saradnji Grlića, Glogovca, Ksenije Marinković. S druge strane, to jesu i teme – u ovom filmu ili u ‘Dijaninoj listi’ koju sprema Dana Budisavljević. ‘Ustav’ se bavi dijagnozom nekih patologija u savremenom hrvatskom društvu, ali to je i stanje koje se kroz određene kozmetičke prepravke može primeniti na sve države u regiji. ‘Dijanina lista’ je zanimljiva, jer se bavi istorijskom temom koja je vrlo bitna i za Srbiju i za Hrvatsku. Autorka joj pristupa na vrlo kreativan način, to je dugometražni film, ali ukršta igranu i dokumentarnu formu. Snimanje bi trebalo da počne krajem ove godine”, rekao je Kozina.

Kozina je dodao da su koprodukcije važne u smislu proizvodnje i razmene talenata, ali i kasnije - u promociji, kada se ulaže zajednički trud da bi na što bolji način bile predstavljene kako lokalnoj i regionalnoj publici, tako i izvan granica jugoistočne Evrope.

Program Hrvatska u fokusu na 24. FEF Palić nudi osam ostvarenja novije produkcije iz te susedne zemlje, dok je u konkurenciji za glavne nagrade “Kratki izletIgora Bezinovića - gotovo istovremeno sa premijerom na 64. Pulskom filmskom festivalu. U drugom palićkom takmičarskom programu Paralele i sudari učestvuje film “Ne gledaj mi u pijat” mlade rediteljke i scenaristkinje Hane Jušić, dobitnik Beogradskog pobednika na ovogodišnjem 45. Festu u Beogradu, koji je takođe u Puli u trci za glavne nagrade.

Kratki izlet”, hibrid dokumentarca i fikcije, prati Stolu, mladića u kasnim dvadesetim koji se tokom leta u Istri provodi po festivalima. Jednog dana sreće poznanika Roka, koji njega i nekolicinu drugih poznanika nagovara da mu se pridruže u potrazi za obližnjim samostanom sa srednjovekovnim freskama. Kada im se pokvari autobus, a oni se na putu izgube, njihov kratki izlet prerašće u alegorijsko putovanje u nepoznato.

Program Hrvatska u fokusu otvorio je 16. jula u Art bioskopu “Aleksandar Lifka” u Subotici film “Ustav Republike Hrvatske”, koji je pobedio na 40. Međunarodnom filmskom festivalu u Montrealu 2016. i potom sa uspehom prikazivan u redovnoj bioskopskoj distribuciji u regionu, a biće prikazan i u nacionalnom programu u Puli. U selekciji Hrvatska u fokusu je i komedija “Ministarstvo ljubavi” Pava Marinkovića, čiji je glavni lik nezaposleni biolog Krešo, posrnulog samopouzdanja i u bračnoj krizi, koji je zadužen za hvatanje udovica u prestupu. Država je odlučila da stane na kraj udovicama hrvatskih branitelja koje žive u vanbračnim zajednicama, a primaju penzije pokojnih muževa. Stvari se dodatno zakomplikuju kada se Krešo zaljubi u jednu od njih…

Publika 24. Palića videće i dokumentarac “Dum Spiro Spero”, prvi film poznatog novinara i pisca Pera Kvesića (67), nekadašnjeg glavnog urednika “Poleta”. Suočen sa ozbiljnom bolešću, Kvesić je snimio ispovedni dokumentarac za koji potpisuje režiju, scenario, kameru, ali i muziku, odnosno u filmu svira drombulje. Preplićući scene iz svoje svakodnevice, misli o knjigama i o smrti, autor priča o gubljenju snage i snazi da se s tim gubitkom nosi.

Igrani film “Goran” reditelja Nevija Marasovića, takođe jednog od kandidata za nagrade u Puli, kombinuje elemente klasične drame i skandinavskog trilera. Glavni junak Goran samo želi da vozi svoj taksi i pazi na svoju slepu suprugu. Međutim, ljudi koji su mu bliski imaju sopstvene planove i snove koji prete da ugroze njegov opušteni način života. U idiličnoj inscenaciji snežnog Gorskog Kotara ispoljiće se i ukrstiti vatrene naravi lokalaca.

Iz aktuelne produkcije hrvatskih kratkih filmova selektor Petar Mitrić odabrao je četiri zanimljiva ostvarenja. To su “Ježeva kućica Eve Cvijanović, “PlanemoVeljka Popovića, “KokošUne Gunjak i “PiknikJure Pavlovića, dobitnika Evropske filmske nagrade za najbolji kratki film.

Uprkos kriznom budžetu, zbog kojeg su organizatori upozorili na neodrživost takve situacije, 24. FEF Palić prikazuje do 21. jula oko 80 filmova – nagrađivanih ostvarenja i festivalskih hitova, bisera istočnoevropskih kinematografija, izbor nove mađarske produkcije, upozoravajućih ekoloških dokumentaraca…

Festival je otvoren 15. jula pobedničkim filmom 67. Berlinala – mađarskom ljubavnom pričom “Na telu i duši” rediteljke Ildiko Enjedi, koji je prikazan van konkurencije, a predstavila ga je glavna glumica Aleksandra Borbelj.

Zvezda na otvaranju bio je istaknuti srpski glumac Slavko Štimac, kome je uručena nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu.

Nagradu “Lifka” dobiće tokom 24. FEF Palić i engleski scenarista Kritofer Hampton, dok je dobitnik nagrade Underground Spirit ove godine francuski animator, reditelj i vizuelni umetnik Bertran Mandiko.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu Jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Kratki izlet
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r