Počelo snimanje filma o NATO bombardovanju
Snimanje debitanskog filma holandskog reditelja Marinusa Groothofa “Nebo iznad nas”, koji prati živote troje običnih ljudi različitih generacija tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, počelo je na nekoliko lokacija u Beogradu.
Među lokacijama snimanja su Tehnološko-metalurški fakultet, Dom kulture Studenski grad, Radio-televizija Srbije na Košutnjaku, Ulica Tadeuša Košćuškog, park u Zemunu, kao i više lokacija u centru grada...
Prema rečima reditelja Groothofa, koji je i autor scenarija, produkcioni tim je uspeo da obezbedi lokacije koje je bilo gotovo nemoguće dobiti.
Reditelj Marinus Groothof
Film “Nebo iznad nas” govori o tome kako se obični ljudi, u ovom slučaju troje Beograđana čije se sudbine prepliću, snalaze kada su uhvaćeni u zamku nasilne i apsurdne situacije kakva je rat, odnosno bombardovanje Beograda i Srbije. Film se ne bavi političkim kontekstom bombardovanja, već je u prvom planu život glavnih junaka i njihovi odnosi u toj specifičnoj situaciji, a centralno mesto zauzima bombardovanje zgrade RTS-a.
Ana (35) je energična glumica Malog pozorišta “Duško Radović” koja je fokusirana na održavanje status quo situacije u svom životu. Verna je dečku, dugogodišnjoj prijateljici i pozorištu koje voli. Međutim, kada njen dečko Marko ode iz Beograda, a njena prijateljica izda principe po kojima su obe živele, na njenom oklopu se pojavljuju prve pukotine... Sloba (46), tehničar u RTS-u, izgradio je život od pažljivo postavljenih planova, obaveza i strategija. Cene ga i poštuju zbog sposobnosti da životu gleda pravo u oči i da nastavi dalje. Ništa ga ne može izbaciti iz koloseka, čak ni vesti da će zgradu RTS-a možda bombardovati. Nakon što je poslao ženu i sina u Crnu Goru, posao tehničara u RTS-u je od vitalnog značaja da bi ih izdžavao... Što se tiče Bojana (18), takođe zaposlenog u RTS-u, on je našao utočište u noćnom životu Beograda sa svojim pilulama, muzikom i odanošću hedonističkoj slobodi koja nema nikakve veze sa nacionalizom koji je mnoge inficirao. I dalje živi divlje, anarhistički i neodgovorno. I upravo to kakav je zaista spasiće njegov život...
Nada Šargin, Hristina Popović i Tihomir Stanić
Glavne uloge igraju Nada Šargin (Ana), Boris Isaković (Sloba), Nikola Rakočević (Bojan), Hristina Popović (Mila), Tihomir Stanić, Miloš Timotijević, Boda Ninković, Mladen Sovilj...
Nada Šargin je povodom svoje uloge izjavila da je reč o temi straha i borbe sa njim. “Ana se na svoj način bori sa svojim strahom od smrti, vezivanja... Mislim da se boji da ne izgubi sebe, a kroz film će ustvari sazresti i shvatiti da ne može da bude sama u nošenju sa sobom, svojim problemima i uopšte svetom... Mila se boji da ne izgubi posao, Zoran poziciju, Violeta i ostali život... Ignorišući suštinu i popuštajući gluposti, a sve zbog straha od nečega i nekoga na kraju neki likovi ipak shvataju da imaju u suštini samo jedni druge i da je to ono čega se čvrsto treba držati.... bliskog čoveka”, navela je Nada Šargin.
Nikola Rakočević je izjavio da mu je pre svega bilo drago da se neko ko nije iz Srbije bavi nekim ovdašnjim temama, što ga je i inspirisalo da se priključi ekipi filma.
Boris Isaković
“Još jedna tema iz naše ne tako davne prošlosti koja govori o ludilu u kome smo bili sve vreme tokom te ne tako davne prošlosti i o apsurdu i jednom zločinu tj bombardovanju naše zemlje, a posebno u ovom filmu o bombardovanju televizijske stanice u kojoj su ljudi koji su u njoj radili žrtvovani iz nekog potpuno nepoznatog razloga”, rekao je Boris Isaković, koji igra čoveka koji je realizator programa u RTS-u, a ima dilemu da li da ostaje na radnom mestu i da se ponaša kao da se ništa ne dešava ili da pobegne.
Scenografkinja je Jelena Sopić, kostimografkinja Dragica Laušević, a direktor fotografije Ruben Impens.
Film se realizuje u produkciji LEV Pictures iz Holandije, a srpski koproducent i ujedno izvršni producent je ArtandPopcorn iz Beograda. Koproducent iz Belgije je Benoit Roland (kompanija Entre Chien et Loup).
U bombardovanju RTS-a, inače, 23. aprila 1999. godine, poginulo je 16 radnika te medijske kuće. Rođaci i prijatelji podigli su im u Tašmajdanskom parku spomenik “Zašto?”, a bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je na 10 godina zatvora zbog nepoštovanja naređenja tadašnje savezne vlade da izmesti ljude i tehniku. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012.
(SEEcult.org)
