Uklanjanje kulturnih mina

Kosovski dramski pisac Jeton Neziraj priča o svom radu na temama poput nacionalizma u umetnosti, odnosa Kosova i Srbije, povezanosti religije i terorizma i otkriva da se njegova nova predstava bavi mogućnošću da Vels proglasi nezavisnost.

Piše: Nemanja Čabrić, BIRN

Kosovski pozorišni pisac Jeton Neziraj veruje da pripada malobrojnim umetnicima u svojoj domovini koje država ne kontroliše i koji su zbog toga slobodni da prenesu duboke humanističke poruke i pomoću umetnosti probude u ljudima „osećanje prema drugom“. Za njega, ovo predstavlja polaznu tačku ka pomirenju.

Neziraj, autor više od 15 pozorišnih komada, od kojih su noviji većinom političke komedije ili tragikomedije, kaže da je lek za rane regiona u deviktimizaciji ljudi, njihovom suočavanju sa patnjom drugih, kao i podsećanju da „nacionalni“ bol ne postoji, i da „bol ostaje individualan“.

Postmodernim pozorišnim komadima čija se radnja okreće oko centralnih motiva, poput odnosa Kosova i Srbije, političkog uticaja na umetnost, veze između religije i terorizma i migracije mladih ljudi u Evropi, Neziraj izaziva javno mišljenje i suočava društvo sa tabuima i predrasudama.

Takav pristup imao je u „Patriotskom hipermarketu“ koji je pisao sa Milenom Bogavac, predstavi koja poziva na iskrenu komunikaciju između Kosova i Srbije, zatim predstavom „Let iznad pozorišta Kosova“, koja prikazuje politički uticaj na umetnost u danima koji su prethodili nezavisnosti Kosova proglašenoj 2008. godine, kao i u predstavi „Rušenje Ajfelovog tornja“, koja se bavi terorizmom kao posledicom globalnih političkih i verskih sukoba.
Njegove predstave su tokom proteklih godina gostovale širom regiona, kao i internacionalnim scenama.

U intervjuu za Balkan Insajt, osnivač nezavisne pozorišne komanije Qendra Multimedia otkriva da njegova misija dobija internacionalnu dimenziju jer trenutno radi na predstavi o mogućoj nezavisnosti Velsa koja će biti prikazana sledeće sezone u Narodnom pozorištu Velsa.

Balkanizacija Britanije

Neziraj kaže da poziv da napiše ovaj komad stiže u trenutku kada se nezavisnost Velsa čini verovatnijom nego ikada i da će sagledati tu situaciju iz perspektive autora koji dolazi sa Kosova, zemlje koja je svoju nezavisnost proglasila relativno nedavno.

„Za mene, kao autora sa Balkana, bavljenje ovom temom je atraktivno ali i puno izazova, zato što Vels nije Kosovo, Engleska nije Srbija, kao što Velika Britanija nije bivša Jugoslavija“, kaže on.

Neziraj podseća da je bivša Jugoslavija bila država zasnovana na ideološkim premisama „jednakosti naroda i narodnosti“, dodajući da ta ravnopravnost nikada nije primenjena na Kosovu. Kaže da se tokom istraživanja za novi komad upoznao sa različitim stavovima o tome da li Vels treba da se otcepi, od kojih je većina za njega očekivana.

„Naravno da neki favorizuju potpunu nezavisnost, dok su drugi skloniji većoj nezavisnosti u okviru Velike Britanije, a treći koji čine najveću grupu ostaju pri stavu da je trenutno političko stanje funkcionalno i da nema potrebe za promenom“, navodi Neziraj.

Neziraj zapaža da oni koji podržavaju nezavisnost uglavnom koriste klasične argumente da naglase geografske, istorijske lingvističke i kulturne razlike ali je zapazio i političke i ekonomske argumente za promenom.

U međuvremenu, Neziraj kaže da njegova pozorišna kompanija takođe priprema kosovsku verziju predstave „Rušenje Ajfelovog tornja“, koja će u Prištini biti izvedena u međunarodnoj koprodukciji umetnika sa Kosova iz Italije, Francuske, Velike Britanije i Srbije.

Predstava koju je napisao 2010. godine, a već sledeće je izvedena u Gerald W. Lynch teatru u Njujorku, kao i na sarajevskom festivalu MESS, bavi se jednim od najznačajnijih pitanja modernog sveta – terorizmom koji se pojavljuje kao posledica globalnih političkih i verskih konflikata.

Sukob je prikazan kroz priču o Evropljaninu koga kidnapuju dvojica Islamskih terorista insistirajući na uklanjanju burki sa lica muslimanskih žena u Parizu.

„Trudim se da suprotstavim kulturne podele, nesporazume, verski fanatizam, nasilje i druga pitanja koja dele orijent i oksident“, kaže Neziraj, objašnjavajući da predstava pokušava da pokrene diskusiju o suštinskom pitanju, a to je „poznavanje i razumevanje traume drugog“.

Druga predstava "Per Gint na Kosovu", koprodukcija Qendra Multimedia i Gradskog teatra Visbadena, koja se bavi migracijama ljudi u Evropi, nakon premijere u Prištini i ostatku regiona, u aprilu 2014. biće izvedena u Visbadenu.

Priča govori o dečaku sa Kosova koji je proveo gotovo 20 godina života u Nemačkoj i Švedskoj, boraveći tamo i ilegalno i legalno. Prepuna avanture i šokantne drame, ova priča nudi dublji uvid u stvarnost evropskih migracija kao i u sudbinu hiljada mladih ljudi u Evropi koji se često okreću kriminalu da bi preživeli.

Kič nacionalizma

Neziraj kaže da Kosovo deli sa drugim zemljama regiona zajednički problem politički kontrolisane umetnosti koja služi za ostvarivanje nacionalističkih ciljeva. Uloga umetnika je da „učini ozbiljan napor da prenese poruke van postojećih predrasuda, mržnje, bola, patnje i političkih barijera koje izazivaju rat i konflikti“, kaže on.

Ipak, kako je i sam iskusio, oni nisu uvek slobodni da tako postupaju zato što na Kosovu, kao i širom regiona postoji drastična kontrola kulture, koja se manifestuje kako u javnim, tako i u nezavisnim institucijama koje u potpunosti zavise od državnih budžeta.

„Pretvarajući umetnike u klijente, Ministarstvo kulture Kosova se razvija u uspešno sredstvo kulturnog 'ućutkavanja' i 'omamljivanja'...infiltrirajući u naše kulturno okruženje čitav sloj poltrona koji su voljni da prodaju dušu đavolu“, kaže Neziraj.

Poredeći politički uticaj na umetnost na Kosovu sa drugim zemljama regiona, Neziraj ukazuje na najavu da će kontroverzni srpski filmski reditelj Emir Kusturica otvoriti Sterijino pozorje u Novom Sadu 25. maja.

Dajući podršku odluci Selme Spahić, pozorišne rediteljke iz Bosne i Hercegovine koja je povukla svoju predstavu sa takmičarskog programa festivala, Neziraj kaže da je poziv upućen Kusturici znak da se pozorište upotrebljava kao sredstvo za osnaživanje srpskog nacionalizma.

„To je najprirodnije što je Selma mogla da uradi“, kaže on komentarišući ovu njenu odluku. „Apsurdno je i na neki način zapanjujuće videti da u Srbiji postoje umetničke institucije koje su pod uticajem kič nacionalističkih ideja“, ocenjuje Neziraj.

„Tužno je videti da pozorište još nije slobodno od duhova prošlosti koji ga koriste za osnaživanje nacionalizma“, kaže Neziraj.

Protiv vetra

Politički i društveni angažman oko osetljivih pitanja doneo je Neziraju poštovanje pozorišnih krugova i publike u regionu i širom sveta. Međutim, to nije izmenilo negativan stav medija, kritičara i vlasti na Kosovu prema njemu i njegovom radu.

Prema rečima Neziraja, smenjen je sa mesta direktora Narodnog pozorišta Kosova 2011. zbog kontroverznog kulturnog aktivizma i uverenja da „albanske predstave niskog kvaliteta ne treba da budu na repertoaru samo zato što su albanske“.

Događaj koji je konačno doveo do toga da bude smenjen bio je poziv beogradskog Ateljea 212 upućen Narodnom pozorištu Kosova da prikaže predstavu „Cifti Martin“ (Par Martinovih).

Prema rečima Neziraja, kosovska vlada je takođe pokušala da zaustavi prikazivanje predstave „Let iznad pozorišta Kosova“ koju je napisao 2010, zato što je Ministarstvo kulture „umislilo“ da je antinacionalna – pre nego što je bilo ko od njih pogledao.

Podseća da glavna ideja predstave nije bila da preispituje Kosovsku nezavisnost, nego da upita kakvu nezavisnost je Kosovo steklo.

„Ovo je jedna vrlo klasična priča o cenzuri. Kada nemaju umetničkih ili drugih relevantnih argumenata, onda prelaze na argumentaciju na relaciji nacionalno-antinacionalno“, kaže Neziraj.

„Nalazim da je vrlo primitivno i opasno posmatrati umetnički proizvod kroz ovu prizmu“, dodaje Neziraj.
Njega ne vode populističke ideje i koncepti i nije ga briga „šta bi prosečni birokrata iz ministarstva kulture ili vlade“ mogao da kaže o njegovom radu.

„Vrlo dobro razumem ulogu koju imam kao umetnik“, zaključuje Neziraj.

„Živim na Kosovu i tamo dajem svoj doprinos, ali bih dao isti takav doprinos da živim u Sarajevu, Mostaru ili Beču“, navodi Neziraj.

„Posao kojim se bavimo ja i još nekoliko ljudi podseća na posao koji demineri obavljaju posle rata. Metaforički, mi i jesmo 'demineri' koji se trude da odstrane mine koje su ratovi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu za sobom ostavili“, dodaje Neziraj.