Nada u hajku na pozorište
Svetski dan pozorišta biće obeležen 27. marta na pozornicima širom planete, a tradicionalnu poruku uputio je italijanski dramski pisac Dario Fo, koji se osvrnuo na problem finansijske krize koja je oduzela glumcima i prostor za igru i publiku, pa jedino rešenje vidi u nadi da će vlastodršci organizovati protiv pozorišnih umetnika veliku hajku koja bi iznedrila onda jedno novo pozorište.
Nekada davno, vlast je svoju netrpeljivost prema glumcima rešavala tako što bi ih proterala iz zemlje. Glumci i ansambli danas, nošeni krizom, imaju poteškoće da pronađu pozorišni prostor i publiku. Vlastodršcima, dakle, nije više problem da kontrolišu one koji se izražavaju kroz ironiju i sarkazam, budući da glumci nemaju ni prostor za igru, ni publiku kojoj bi se obraćali, naveo je u poruci Fo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1997.
Fo je podsetio da su, suprotno današnjici, moćnici u renesansnoj Italiji morali i te kako da se potrude da zauzdaju glumce-komedijante koji su uživali veliku popularnost brojne publike.
“Veliki pogrom komedije del arte dogodio se upravo u veku protivreformacije koja je naredila ukidanje svih pozorišnih prostora, posebno u Rimu, gde su glumci optuživani za vređanje Svetog grada. Papa Inoćentije XII, pod snažnim pritiskom najreakcionarnijeg dela građanstva i najviših predstavnika sveštenstva, naredio je 1697. ukidanje Tordinona pozorišta, koje je, po mišljenju moralista, postavilo najveći broj opscenih predstava.
U vreme protivreformacije, kardinal Karlo Boromeo, koji je delovao na severu Italije, posvetio se iskupljenju ‘milanske dece’, načinivši jasnu razliku između umetnosti, kao najveće snage duhovnog uzdizanja, i pozorišta, kao manifestacije taštine i profanosti. U pismu koje upućuje svojim sunarodnicima – navodim ga po sećanju – izrazio se manje-više ovako: ‘U nastojanju da iskorenimo kukolj, mi smo se, poslavši na lomaču dela bestidnog sadržaja, pobrinuli da ga iskorenimo i iz ljudskog sećanja, te da, zajedno sa njim, prognamo i one koji su ta dela stvarali. Međutim, dok smo mi spavali, đavo je očigledno lukavo delao. Jer, koliko se više usađuje u dušu ono što oči vide od onoga što se može pročitati u takvim knjigama! Koliko glasno izgovorena reč, praćena odgovarajućim gestom, više ranjava umove mladića i devojaka od mrtvog slova na papiru! Zato iz naših gradova moramo hitno da proteramo komedijante, kao što to činimo sa nepoželjnim dušama’”, naveo je Fo.
Prema njegovom mišljenju, jedino rešenje za krizu stoga jeste nada da će se protiv pozorišnih umetnika, a pre svega protiv mladih koji žele da prigrle umetnost pozorišta, organizovati velika hajka: i da će jedan novi naraštaj glumaca, iz ovako nametnutih okolnosti, izvući nezamislivu dobrobit za jedno novo pozorište.
Fo je poznat po dramskom radu u kojem koristi metode renesansne komedije del arte, popularne među radničkom klasom. Njegovo delo obeleženo je kritikom organizovanog kriminala, političke korupcije, političkih ubistava, većine doktrina Katoličke crkve i sukoba na Bliskom Istoku.
Svetski dan pozorišta, 27. mart, ustanovio je 1961. godine Međunarodni pozorišni institut (ITI).
Na taj dan pozorišta širom sveta organizuju razne manifestacije, uz obavezno čitanje poruke koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Prošle godine tradicionalnu poruku za jubilarni, 50. praznik pozorišne umetnosti uputio je američi glumac, producent, dramski pisac i reditelj Džon Malkovič (John Malkovich), pozivajući na promišljanje pitanja šta danas znači biti čovek i kako živimo.
(SEEcult.org)
