Home Belgrade
Radovi grupe umetnika iz Srbije, Grčke, Italije, Austrije i Crne Gore, koji učestvuju na predstojećem 18. Bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM) u Albaniji, premijerno su predstavljeni 18. aprila na izložbi “Home Belgrade” u Kući kralja Petra I u Beogradu, čija je kustoskinja Maja Ćirić, koja je i kustos vizuelnog programa 18. BJCEM-a na temu “Dom” (Home).
Na pre-bijenalu “Home Belgrade” predstavljeni su radovi Nikolasa Vamvouklisa iz Grčke, Lidije Delić iz Srbije, Daniele Coste, Martina Errichiella i Filippa Menichettija iz Italije, te Zare Pfeifer iz Austrije i Siniše Radulovića iz Crne Gore.
Ideja vodilja bijenala Mediterranea 18 je Dom, prema koncepciji umetničkog direktora Drijanta Zenelija, pa će umetnici u aktuelnom trenutku migrantske krize problematizovati ili pokušati da odgovore na pitanje od kojih sve elemenata se kreira ono što zovemo “dom”. Kao mogući odgovor, ponuđena su četiri elementa: Istorija – koja arhivira veliki broj pojedinačnih priča, upamćenih ili zaboravljenih; San – kao projekat kuće i ljudsko pravo na slobodan izbor; Sukob – kao način deljenja doma sa poželjni i nepoželjnim ”drugima” i Neuspeh – kao unutrašnji otpor, koji se transformiše na putu u potrazi za domom iz snova.
Prema rečima kustoskinje Maje Ćirić, autentična karakteristika Mediterana manifestuje se kroz njegovu sposobnost da reaktivira osećanja pripadanja i bliskosti, čak i kod onih koji sa njim ne mogu direktno da se povežu, a ta svojstvena odlika da se suprotstavi egzistencijalnoj ravnodušnosti daje mu snagu i na globalnom nivou. Preklapanjem fizičkog i digitalnog, umetnici odabrani za 18. BJCEM potvrđuju “Mediteran u nama” dok istovremeno transformišu tradiciju u nove simbole i anticipiraju budućnost, navela je Maja Ćirić u tekstu povodom izložbe “Home Belgrade”, koja uglavnom obuhvata video radove.
Grčki umetnik Nicolas Vamvouklis učestvuje na izložbi “Home Belgrade” video radom “And it feels like home II”, inspirisan odlukom berlinskog zoološkog vrta da krajem 2016. godine, nakon što su prvi slučajevi H5N8 virusa potvrđeni u Nemačkoj, smesti ptice u zatvoren prostor radi predostrožnosti. Taj potez se podudario sa uobičajenom sezonskom relokacijom ptica u njihove zimske volijere. Baveći se pitanjima migracije, porodičnog života i raseljavanja, Vamvouklis ispituje paralele između ljudskih i životinjskih zajednica kroz kohabitaciju jata flamingosa. Video ističe dinamiku dominacije, represije i isključivanja, aludirajući na Vamvouklisov rodni Lezbos, koji je popularna destinacija za posmatranje migratornih vrsta ptica, ali i ključna tačka humanitarne krize u Evropi.
Video rad italijanskog umetnika Daniele Coste “Mrtav prostor” počinje od naučno-medicinske definicije “mrtvog prostora” (dead space), koji je objašnjen kao zapremina vazduha u sprovodnom sistemu, koja ne učestvuje u alveolarno-kapilarnoj razmeni, ali je uvek prisutna i neophodna za održavanje balansa u respiratornom sistemu. Termin “mrtav prostor” podseća na razliku koju je uočio francuski psihijatar Eugène Minkowski: “prostor za život” (living space) interpretiran je kao prostor u kojem se subjekat ili generalno živo biće kreće; značajno mesto, organizovano oko vitalnih interesa tog živog entiteta; dok je s druge strane “mrtav prostor” - apstraktan prostor gde su radnje od interesa i značaja gotovo ukinute, prostor koji postoji tamo gde više nema života koji ga oblikuje.
Stoga je ideja bila da se sa opservacione tačke gledišta ispita doživljaj prostora iz pozicije senegalskog dečaka Papisa, koji je stigao u Italiju 2007. godine i bio primoran da se devet godina krije, zahvaljujući haotičnoj birokratiji. Papis je, nakon što je iz Pariza stigao avionom, izveo razne poteze ne bi li od Milana, preko Treviza, stigao do Venecije, gde se finalno i smestio u Lidu. Nakon što je 2016. godine dobio šestomesečnu radnu dozvolu, pronašao je posao spasioca u odmaralištu “Bagni Alberoni”, na venecijanskom Lidu. Njegov prostor je, kako kaže, povezan sa svakodnevnim životom budući da za sebe nema dugoročnu viziju - za njega sve ima trajanje od samo jednog dana. Njegova vezanost za zemlju je ključna - Papis je iznajmio parcelu nekoliko metara od mora, na kojoj uzgaja povrće i na taj način beži od dnevnog posla. Na prostor u kojem živi neminovno utiču neophodne dozvole koje emigranti moraju da imaju.
Crnogorski umetnik Siniša Radulović u video radu “Indivisible and inseparable” propituje pojam domovine i vezanih problematika prisutnih u onim društvima i državama koje unutar geopolitičkog okruženja definišemo kao post-tranzicione zemlje. Tokom godina “večni progres ka savezima i alijansama postao je ništa drugo do populistički trend”, fenomen koji dominira nad svim onim pitanjima i problemima čije rešavanje zapravo znači osetan progres društva sa ciljem da istakne i akcentira te sistemske greške. Video nastaje kao kombinacija elemente recikliranih “generičkih političkih govora” nacionalnih mitologija “trivija i profanisane statistike” kako bi se kroz interfejs i kompleksnu strukturu isprepletanih snimaka stvorila hibridna i paradoksalna reprezentacija samonametnute vizije doma.
Umetnica Lidija Delić iz Srbije predstavila je deo rada “Jadransko more” u kojem je pažnja usmerena na promišljanje stanja entropije i nepovratnosti vremena istraživanjem situacije uronjenosti u repetativni prizor morskih talasa. Uprizoreni trenutak je zapravo povezan sa neodređenim osećajem gubitka - nostalgičnom čežnjom za domom koji više ne postoji ili nikada nije ni postojao ili tugom za minulim vremenom. Sam termin nostalgija ukazuje na prošlost, ali takođe predstavlja i vid romanse sa sopstvenim fantazijama i željama.
Umetnica Zara Pfeifer iz Beča predstavlja rad “Draga utopijo” (Dear Utopia/Du, meine konkrete Utopie) koji je foto-dokumentacija dugotrajnog istraživanja arhitektonskog pejzaža poleratnog projekta Alt-Erlaa i portret njegovih stanovnika i zajednice. Serija analognih fotografija u koloru i audio zapisi otvaraju novu perspektivu kulture življenja i dokolice unutar tih zgrada. Rad je prvenstveno fokusiran na 32 kluba smeštena u zajedničkim prostorijama u samom centru zgrada, odsečenim od dnevnog svetla. To su, između ostalog, pozorišni klub, bridž klub, klub za pravljenje modela. Zatvoreni bazeni i igrališta su takođe smešteni ovde. Početak interesovanja umetnice i umetničko putovanje kroz stambeni projekat Alt-Erlaa započet je njenim uključivanjem u foto i video klub. Postepeno, postala je sve više integrisana u svakodnevni život stambenog naselja i upoznala i stanovnike tih zgrada, koji se sa ponosom identifikuju sa arhitekturom u kojoj žive.
Rukovodeći se maksimalnim principom sreće (Maximum-Happiness-Principle), Harry Glück, velikan socijalne austrijske arhitekture i idejni tvorac Alt-Erlaa, smatrao je da je za 10.000 stanovnika tog naselja sreća zagarantovana ako uspe da obezbedi osnovne biološke potrebe, poput blizine prirode i vode, sporta i društvenih aktivnosti, kao i dobrog pogleda.
Na izložbi učestvuju i italijanski umetnici Filippo Menichetti i Martin Errichiello, suosnivači internacionalne mreže umetnika PanAut kolektiv, koji žive i rade u Napulju.
Menichetti je rođen 1986. u Firenci, a diplomirao je 2009. psihologiju na Univerzitetu La Sapienza u Rimu, nakon čega je odlučio da se u potpunosti posveti fotografiji. Proveo je godinu nakon studija putujući kroz SAD, Evropu i Aziju da bi po povratku u Italiju upisao master foto-novinarstva i reportaže na Scuola Romana di Fotografia u Rimu. Tu je prvi put pristupio velikim formatima i realizovao projekat Ostia (2010) na temu urbanih pejzaža, baveći se prvenstveno interakcijom čoveka i njegove okoline. Sarađivao je s dokumentarnim fotografom Giuseppe Mocca na projektu A Third Landscape?, koji predstavlja istraživanje napuštene skijaške infrastrukture u severnoj Italiji.
Errichiello, rođen u Napulju 1987. godine, u potrazi je za ličnim istraživanjem vizuelnog jezika kroz različite medije. Fotografiju i vizuelne komunikacije završio je 2010. na fakultetu CFP “Bauer” u Milanu, a od tada promoviše samostalno objavljene editorijalne projekte. Sarađivao je sa multimedijalnim studijima kao nezavisni režiser i producirao nekoliko projekata, instalacija i knjigu. Između otalog, realizovao je dokumentarac “Archipelagoes” za koji je dobio više nagrada.
Učesnici izložbe "Home Belgrade" deo su grupe od više od 50 umetnika odabranih za vizuelni program 18. BJCEM-a, na kojem će od 4. do 9. maja u Tirani i Draču učestvovati ukupno više od 230 umetnika iz 23 zemlje. Osim u oblasti vizuelne umetnosti, učesnici će se predstaviti i u sferi primenjene umetnosti, književnosti, filma, performansa i muzičkog stvaralaštva.
Izložba Home Belgrade biće otvorena do 27. aprila, a realizovana je u saradnji sa organizacijom Strategie Art.
Tehničku podršku pružio je Vladimir Mačar, a asistentkinja kustoskinje Maja Ćirić je Teodora Jeremić.
(SEEcult.org)
