• Search form

30.01.2009 | 16:05

Pištalo: Tesla i Beograd besmrtni

Književnik Vladimir Pištalo, dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman 2008. godine - za delo “Tesla, portret među maskama”, izjavio je danas da se teško odvojio od tog rukopisa, te da mu je život u Srbiji i Americi pomogao da opiše prvu fazu Teslinog života, koja nije poznata Amerikancima, kao i američku, koja nije dovoljno poznata na ovim prostorima.

Zahvaljujući na značajnom priznanju, na svečanoj ceremoniji u Skupštini grada, Pištalo je podsetio da se Ivo Andrić žalio da mu je, kada u šetnji kroz šumu podigne neki štap, posle dva sata žao da ga ostavi.

Pištalo: Tesla i Beograd besmrtni

Književnik Vladimir Pištalo, dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman 2008. godine - za delo “Tesla, portret među maskama”, izjavio je danas da se teško odvojio od tog rukopisa, te da mu je život u Srbiji i Americi pomogao da opiše prvu fazu Teslinog života, koja nije poznata Amerikancima, kao i američku, koja nije dovoljno poznata na ovim prostorima.

Zahvaljujući na značajnom priznanju, na svečanoj ceremoniji u Skupštini grada, Pištalo je podsetio da se Ivo Andrić žalio da mu je, kada u šetnji kroz šumu podigne neki štap, posle dva sata žao da ga ostavi.

“Mnogo je teže rastati se od knjige. Roman koji je danas nagrađen bio je moj svakodnevni drug zadnjih šest godina. Pre toga smo se družili povremeno. Gde god da sam išao, od Habronea u Bocuani do Havane na Kubi, sa sobom sam nosio Teslu. U Beogradu, u Vusteru, njemu su posvećene moje misli”, rekao je Pištalo.

Provodeći četiri meseca godišnje u Srbiji i osam u Americi, Pištalo je rekao i da se, živeći u dva sveta i govoreći dva jezika, često osećao kao da stoji u dva čamca, ali mu je to pomoglo i da opiše prvu fazu teslinog života.

Predajući u Americi i pišući na maternjem jeziku, Pištalo je rekao da je radio posao svakodnevnog prevođenja - ne samo jednih reči u druge, već prevođenja običaja, pretpostavki i istorijskih iskustava u druge običaje, pretpostavke i iskustva.

“U toj situaciji postavljao sam sebi neka pitanja: Da li je moguće živeti na dva mesta? U današnje vreme, posredstvom elektronskih veza, svet se smanjio, a kontinenti približili. Pratim sve što se ovde dešava. Znam televizijske serije. Zapisujem pesme i grafite sa zidova. Svakodnevno sam u kontaktu sa beogradskim prijateljima, a ponekad ih viđam više nego što se oni viđaju međusobno”, rekao je Pištalo, dodajući da, međutim, u njegovom slučaju nije moguće i da piše na dva jezika.

Pištalo je rekao i da su njegov poslednji i pretposlednji roman posvećeni dvema ključnim simbolima ove sredine - gradu Beogradu i Nikoli Tesli.

Prema njegovim rečima, tog kolektivnog i individualnog junaka ujedinjuje besmrtnost.

Pištalo je rekao i da nastavlja da piše o Beogradu, koji nastavlja da ga inspiriše, a zahvaljujući žiriju što je njegovom romanu obezbedio “dostojanstven ram i osvetljeno postolje”, dodao je da mu je, kKao svakom piscu, drago što je naišao na odobravanje “profesionalnih čitalaca”, ali da konačan sud ostavlja “običnim čitaocima”.

Roman “Tesla, portret među maskama” integralno je izdanje trilogije, čiji je prvi deo 2006. godine objavljen kao zasebna knjiga “Tesla, Mladost”. Druga i treća knjiga, “Amerika” i “Novi vek”, sada su prvi put objavljene.

Rođen 1960. godine, Pištalo je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pripovedača.

Među njegova najpoznatija ostvarenja spadaju poetske proze “Slikovnica”, “Manifesti”, “Noći”, “Kraj Veka”, zbirke priča “Vitraž u sećanju”, “Priče iz celog sveta” i roman “Milenijum u Beogradu”.

Autor je i dve neobične literarno - biografske knjige “Aleksandride” - bajkovite povesti o životu Aleksandra Makedonskog, i novele “Korto Malteze”.

Živi u Americi, gde predaje svetsku i američku istoriju na univerzitetu u Vusteru (Masačusec).

Pištalo 30. januara gostuje u Domu kulture Studentski grad u Beogradu, a 31. januara u Pozorištu mladih u Novom Sadu, u organizaciji novosadskog Kulturnog centra.

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r