Učesnici 57. Bijenala u Veneciji
Umetnička direktorka 57. Bijenala umetnosti u Veneciji Kristin Masel pozvala je 120 umetnika iz oko 50 zemalja da učestvuju na centralnoj izložbi “Viva Arte Viva”, među kojima su i nagrađivani autori i neke od zvezda svetske scene, kao što su Kiki Smit, Olafur Eliason, Anri Sala i Džon Voters, ali i oko sto umetnika koji prvi put učestvuju, iako su i mnogi izlagali u prestižnim galerijama i muzejima, a među njima je i aktuelni albanski premijer Edi Rama.
Na centralnoj postavci, koja će biti održana uporedo sa izložbama u 85 nacionalnih paviljona, biće predstavljena i grupa OHO i Marko Pogačnik iz Slovenije, pokojni Mladen Stilinović iz Hrvatske, te umetnik mlađe generacije Petrit Halilaj, koji je 2013. predstavljao Kosovo prilikom debija na Bijenalu.
Među umetnicima pozvanim na centralnu izložbu je i francuski umetnik alžirskog porekla Kader Atia, dobitnik nagrade “Marsel Dišan” 2016. godine, zatim Filipe Pareno, čiji je rad trenutno izložen u Tejt Modern, holandski konceptualni umetnik Bas Jan Ader, koji se vodi kao nestao još od 1975. godine, te austrijski umetnik Franc Vest (1947-2012), dobitnik Zlatnog lava za životno delo na 54. Bijenalu u Veneciji 2011.
Na Bijenale se vraća i američki filmski autor i vizuelni umetnik Džon Voters, koji je 2011. godine bio član međunarodnog žirija.
Džon Voters i Miroljub Mima Marjanović, glavni urednik portala SEEcult.org na 54. Bijenalu 2011. Foto: Vesna Milosavljević - SEEcult.org
Prvi put na Bijenalu umetnosti učestvovaće 103 umetnika, a među njima je i Edi Rama, bivši gradonačelnik Tirane, nekadašnji albanski ministar kulture i profesor na Akademiji umetnosti, koji je od 2013. predsednik Vlade Albanije. Rama je nedavno imao samostalnu izložbu u Merion Gudman galeriji u Njujorku, a izlagao je ranije i u Minhenu, Montrealu, Istanbulu, kao i u Parizu, gde je svojevremeno i živeo i započeo dugogodišnju saradnju sa Anrijem Salom.
Među pozvanim umetnicima je i više mlađih zvezda, kao što je američka umetnica Rejčel Rouz, koja se proslavila 2015. godine video radom “Everything and More” na Vitni bijenalu, kao i njujorška umetnica Daun Kasper, koja je par godina ranije skrenula pažnju tromesečnim performansom “This Could be Something if I Let It”, tokom kojeg je živela i radila u galerijskom prostoru – “nomadskom studiju”.
Pozvana je i poljska umetnica Agnješka Polska, koja živi i radi u Berlinu, a iako je izlagala širom Evrope, još se nije predstavlja u Veneciji. Učestvovala je, između ostalog, i na nedavnoj izložbi “Dogodilo se sutra” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Izložba “Viva Arte Viva”, kako je najavila Kristin Masel, biće i fokusirana upravo na ulogu umetnika i položaj umetnosti u savremenom društvu, na koje skreće pažnju i samim nazivom kao svojevrsnim povikom - izrazom strasti prema umetnosti i umetničkom pozivu. Umesto određene teme, izložba “Viva Arte Viva” ponudiće rute koje odražvaju radove pozvanih umetnika i njihov kontekst, a to “putovanje”, kako je navela Kristin Masel, podrazumeva devet poglavlja, počev od dva uvodna u centralnom paviljonu, pa preko ostalih sedam u protoru Arsenala i Đardina. Svako poglavlje predstavlja svojevrsni trans-paviljon, s obzirom na različita porekla umetnika, što je svojevrsni kontrapunkt istorijskoj organizaciji Bijenala u vidu nacionalnih paviljona, čiji broj ne prestaje da raste od kraja 90-ih.
Umetnici na centralnoj izložbi poreklom su iz Holandije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, Portugala, Pakistana, Italije, Nigerije, SAD, Francuske, Indije, Nemačke, Velike Britanije, Monaka, Brazila, Libana, Albanije, Švajcarske, Argentine, Mađarske, Irske, Čilea, Danske, Rusije, Kine, Meksika, Poljske, Spanije, Saudijske Arabije, Japana, Filipina, Australije, Rumunije, Gvatemale, Kube, Kanade, Maroka, Vijetnama…
Izložba “Viva Arte Viva” želi da istakne mlade umetnike, kao i da ponovo otkrije one koji su prerano preminuli ili su ostali nedovoljno poznati javnosti, uprkos važnosti njihovog dela, navela je Kristin Masel, glavna kustoskinja za savremenu umetnost u Centru “Žorž Pompidu” u Parizu, koja je bila kustoskinja francuskog paviljona na 55. Bijenalu u Veneciji 2013. godine, kada je učestvovao Anri Sala. Na Bijenalu u Veneciji je učestvovala i 2007. godine, kao kustoskinja belgijskog paviljona (Eric Duyckaerts).
Među nacionalnim učesnicima na 57. Bijenalu, kojih će biti 85, prvi put je ostrvska zemlja Antigva i Barbuda, zatim Kiribati, Nigerija i Kazahstan.
Ponovo će na Bijenalu biti i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, za razliku od 2015. godine, kada je Bosna i Hercegovina pauzirala.
Srbija, koja se predstavlja u nekadašnjem jugoslovenskom paviljonu, učestvuje projektom “Enklava – Slikarstvo, posledica ovakvog života” kustosa Nikole Šuice, sa slikama Vladislava Šćepanovića, Dragana Zdravkovića i Milene Dragićević, koja živi i radi u Londonu.
Hrvatsku predstavljaju Marko Marković i Tina Gverović projektom “Horizont očekivanja”, čija je kustoskinja Branka Benčić.
Bosna i Hercegovina učestvuje projektom “Univerzitet katastrofe” Radenka Milaka, u organizaciji Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske iz Banjaluke, čija je direktorka Sara Vujković i komesarka izložbe u nacionalnom paviljonu. MSURS, koji je organizovao i 2013. godine nastup BiH na Bijenalu - kada se predstavio Mladen Miljanović, svečano će predstaviti projekat planiran za 57. Bijenale 10. februara, na svoj dan.
Kosovo predstavlja Sislej Džafa, koji živi i radi u Njujorku, a kustos projekta “Lost and Found” je Arta Agani.
Makedoniju će predstavljati Tome Adzievski projektom “Crveni karneval”, čiji je kustos Branislav Sarkanjac, dok će u ime Crne Gore učestvovati Ivana Radovanović i Adin Rastoder projektom “Čovjek – Uomo Human”, čiji je kustos Žana Filipović, a organizator Centar za savremenu umetnost Crne Gore.
Sloveniju će predstavljati Nika Autor projektom “Newsreel 63”, čiji je kustos Andreja Hribernik, a organizator Moderna galerija (komesar Zdenka Badovinac).
Bijenale će svečano biti otvoreno 13. maja, uz dodelu nagrada, a vernisaž je od 10. do 12. maja.
Na poslednjem, 56. Bijenalu umetnosti 2015. godine, najboljim paviljonom proglašen je jermenski sa izložbom umetnika iz dijaspore, koja je bila posvećena 100-godišnjici genocida nad Jermenima. Specijalno priznanje dodeljeno je američkom paviljonu za izložbu Džoan Džonas (Joan Jonas), pionirke performansa i video umetnosti.
Zlatnog lava za najboljeg umetnika na centralnoj izložbi “Sve budućnosti sveta” dobila je takođe poznata američka konceptualna umetnica Edrijen Pajper (Adrien Piper), a Srebrnog lava za mladog umetnika Im Heung-Sun (Heung-Soon) iz Južne Koreje.
*Foto: SEEcult
(SEEcult.org)
