Slika u pokretu
Festival snimateljskih ostvarenja „Slika u pokretu“ svečano je počeo 25. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, a otvorio ga je ugledni britanski snimatelj Najdžel Volters, osnivač i prvi predsednik Međunarodne asocijacije snimatelja Imago, koji je čestitao predsedniku Srpske asocijacije snimatelja (SAS) Predragu Bambiću na pokretanju tog festivala.
Ističući da se SAS potvrdila kao jedna od najboljih među više od 50 članica Imaga, Volters je istakao da je cilj te asocijacije, koja je osnovana kao evropska, a vremenom je prerastao u svetsku, oduvek bio unapređenje statusa snimatelja, stvaranje prijateljstva, razumevanja i saradnje među udruženjima snimatelja iz različitih zemalja.
Volters je podsetio da je u tom duhu pre nekoliko godina Imago započeo konferenciju balkanskih snimatelja (koja se održava tokom Festivala filmske kamere u Bitolju), a ocenio je da se taj projekat ispostavio kao veliki uspeh.
Predsednik SAS-a Predrag Bambić istakao je da se snimatelji izražavaju slikom, a da se u vreme kada su tehnološke promene izuzetno dinamične otvara čitav spektar različitih estetika, koje su prisutne i u srpskoj kinematografiji.
„Često su konfuzne, ima lutanja, ali bez obzira na to - zaslužuju prezentaciju, razmatranje i valorizaciju“, rekao je Bambić povodom pokretanja tog specijalizovanog festivala.
Mnogobrojne okupljene snimatelje i publiku pozdravio je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, koji je izrazio zadovoljstvo zbog toga što se prvo izdanje festivala „Slika u pokretu“ održava u Kinoteci, instituciji koja čuva na milione metara filmske trake. Ono najuočljivije na njima, kako je dodao, upravo su zabeležene slike koje su snimatelji širom sveta i širom Jugoslavije i Srbije snimali.
„To je ono što nam više od jednog veka pruža mogućnost da se prisetimo kako je nekada to izgledalo, a i da uživamo u novim filmovima. Pored toga, Jugoslovenska kinoteka čuva kao najvredniji predmet u svojoj kolekciji jednu od prvih kamera braće Limijer, tako da je ovo najbolje mesto na kojem ovakav festival može da počne“, rekao je Vujović.
Direktor festivala „Slika u pokretu“ Miloš Spasojević rekao je da je taj festival važan jer otkriva profesiju filmskog snimatelja, koja je „često skrivena, a bez koje ne bi postojala jedna od velikih umetnosti savremenog sveta – film“.
„Nesumnjivo je da je jezik pokretnih slika, kojim mi tečno govorimo, univerzalni jezik. Naša poetika komunicira direktno, bez prevoda. U tome je draž snimateljske profesije“, istakao je Spasojević i najavio, pored takmičarskog programa, i master klasove na kojima će svi zainteresovani moći da čuju o tajnama, problemima, veštinama i tehnikama, kako je rekao, filmadžijskog umetničkog zanata.
Selektor Miodrag Miša Milošević izjavio je da mu je bila čast, ali i teška uloga da, birajući filmove, na neki način presuđuje svojim kolegama.
Ocenivši da su vi filmovi u principu „jako dobri, zahvaljujući tehničkoj bazi, dobrim snimateljima i entuzijazmu u ovim teškim vremenima“, Milosević je rekao da mu je „najvažniji kriterijum bio da li je neki film vizuelna celina“.
„To često zavisi i od uslova u kojima se radi. Da bi snimatelj imao dobru situaciju za rad mora i da mu se posreći, a mislim da se kod filmova koje sam izabrao to desilo“, rekao je Milošević, ističući da su u selekciji i dve žene snimatelji i da je divno što to više nije samo muška profesija.
Na otvaranju festivala predstavljeni su se i članovi žirija: direktor fotografije Timo Heinanen iz Finske, Goran Mećava (Hrvatska) i Milorad Glušica (Srbija), koji će dodeliti dve nagrade - za najbolji snimateljski rad i za inovativnost u vizuelnom pristupu filmskoj fotografiji.
SAS je svoju nagradu za ukupan doprinos estetici filmske fotografije dodelio Radoslavu Vladiću, eminentnom direktoru fotografije, profesoru kamere i velikom umetniku koji je svojim dugogodišnjim radom dao značajan doprinos filmskoj slici u srpskoj kinematografiji.
Vladić nije mogao da prisustvuje ceremoniji otvaranja festivala „Slike u pokretu“, ali je poslao snimak u kojem je izrazio zahvalnost na nagradi koja mu je posebno značajna jer dolazi od kolega. Takođe, istakao je važnost novoosnovanog festivala, uz nadu da će postati tradicionalan.
„Mi koji se bavimo slikom znamo da ona svojom likovnom strukturom može snažno da utiče na psihološki doživljaj gledaoca i može da formira njegova određena stanja i raspoloženja. U svom dosadašnjem radu uvek su me privlačili uticaji tih magičnih sila koje potiču iz slike“, poručio je Vladić.
Nakon svečanog otvaranja prikazan je dugometražni dokumentarni film „Titlovi nisu potrebni“ (2009) o Laslu Kovaču i Vilmošu Žigmondu, direktorima fotografije iz Mađarske koji su ostavili neizbrisiv trag u američkoj kinematografiji. Reditelj Džejms Kresantis imao je priliku da u Los Anđelesu vidi promo materijal SAS-a i na osnovu toga dao je svoj film besplatno za prikazivanje na prvom festivalu „Slika u pokretu“.
Do 29. oktobra traje takmičarski program sa osam srpskih igranih filmova snimljenih u proteklih godinu dana.
U maloj sali biće prikazani: „Otadžbina“ (snimatelj Miladin Čolaković), „Procep“ (Dimitrije Joković), „Amanet“ (Igor Marović), „Igra u tami“ (Miloš Kodemo), „Vlažnost“ (Maja Radošević), „Paluba ispod Terazija“ (Predrag Bambić), „Dnevnik mašinovođe“ (Dušan Joksimović) i „Otvorena“ (Ivana Rajić).
Ulaz je slobodan, kao i za tri master klasa u multimedijalnoj sali Kinoteke koja će od 26. do 28. oktobra držati Timo Heinanen, Najdžel Volters i i Milorad Glušica.
(SEEcult.org)