(Pre)uzmite novi Manek!
Novi broj magazina nezavisne kulture Manek, u izdanju Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), posvećen je pitanju javnih prostora za kulturu kao jednom od ključnih problema sa kojima se suočavaju vaninstitucionalni akteri savremene kulture i umetnosti u Srbiji, ali i u regionu, pronalazeći različite načine da obezbede uslove za rad i prezentaciju programa koji čine veliki deo ukupne kulturne ponude.
Četvrti broj Maneka, čija je promocija održana 18. januara u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, piše o tome ko i kako raspolaže javnom svojinom i zašto su neophodne izmene pravnog okvira, šta radi Ministarstvo prostora, ko su beskućnici srpske kulture i kako se dovijaju za prostore za rad, šta je sa bioskopom Zvezda, da li su moguće alternativne rezidencije i šta nude privatni prostori za umetnost.
Uz pregled situacije u vezi s prostorom za nezavisnu kulturu u Hrvatskoj, novi Manek na više od sto strana otkriva i kako je sprečena privatizacija legendarnog prizrenskog bioskopa Ljumbardi, kako je pokrenut kulturni centar u Nikšiću, zašto je uopšte potreban civilni sektor u kulturi i koliko nezavisna scena, uprkos kritičkom diskursu, zapravo održava sistem koji kritikuje, te kako prevazići pojedinačne interese i biti spreman na kompromis zarad opšteg dobra u društvu koje ga zapravo ne prepoznaje.
Temom prostora za kulturu, novi Manek daje specifičan osvrt na 2015. godinu u kojoj su nastavljeni višedecenijski problemi nezavisne kulture ne samo u vezi sa fizičkim prostorom za delovanje, već i u pogledu njenog mesta u kulturnoj politici i državnim i lokalnim budžetima. Protekla godina obeležena je i početkom izgradnje megalomanskog projekta “Beograd na vodi”, koji deo javnosti doživljava kao školski primer uzurpacije javnog prostora zarad sticanja privatnog profita. Ujedno, to je i deveta godina u kojoj prostor za savremenu umetnost u Beogradu ostaje bitno sužen zbog novog odlaganja završetka rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti, i u kojoj prvi put nije bilo prostora za Oktobarski salon. Ipak, 2015. je bila i godina u kojoj je, između ostalog, sprečeno zatvaranje Magacina u Kraljevića Marka i započeto njegovo funkcionisanje kao resurs centra nezavisne scene. Iako je novi model Magacina još pod znakom pitanja zbog pravno neregulisanog statusa tog alternativnog prostora za kulturu, koje traje već više od osam godina, njegova odbrana svakako se potvrdila kao efikasan model udruživanja i javnog delovanja nezavisne scene.
Fotografija na naslovnoj strani: New City, 2013. Dušica Dražić
Javni prostor, koji je u fokusu novog Maneka, najvidljiviji je resurs koje jedna zajednica ima i na čijem se primeru upravljanja kao javnom svojinom ogledaju i pitanja pravičnosti u društvu, demokratičnosti u odlučivanju o različitim alternativama budućnosti zajednice i razumevanje koncepta opšteg dobra, navodi Jelena Pajović Van Reenen u tekstu “Ko i kako raspolaže javnom svojinom” u kojem daje pregled analize pravnog okvira za raspolaganje javnom svojinom na primeru ustupanja prostora u javnom vlasništvu organizacijama civilnog društva. Udruženjima u kulturi preporučuje da, umesto pokušaja da u postojećem nepovoljnom pravnom okviru traže rešenje za zadovoljenje potreba za prostorom, zajedničkim naporima zastupaju njegove izmene koje bi konačno omogućile pravično, transparentno i odgovorno upravljanje javnom svojinom.
“U Srbiji danas mora biti glasno izrečeno da javna svojina nije privatna svojina nosilaca vlasti, da javni interes ne sme biti izostavljen iz upravljanja javnom svojinom, kao i da nosioci javnog interesa u savremenoj državi nisu samo državni organi, već i udruženi građani koji se bave kulturom, informisanjem, obrazovanjem, naukom, zaštitom životne sredine, programima socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, kao i drugim programima od javnog interesa”, navela je Jelena Pajović Van Reenen, čiju je analizu pravnog okvira za raspolaganje javnom svojinom objavio kolektiv Ministarstvo prostora koji je proteklih godina učestvovao u iniciranju i otvaranju više prostora u Beogradu (Inex-film, Magacin i Novi bioskop Zvezda…).
U svim tim prostorima, kako u intervjuu za Manek pojašnjavaju Dobrica Veselinović i Radomir Lazović, Ministarstvo prostora nastojalo je da napravi nove društvene odnose koji će na svom primeru osporiti postojeći društveni sistem – novim načinima upravljanja i donošenja odluka, vlasništva i podele rada.
Tema prostora, uz budžetsku problematiku, nezavisne medije i borbu protiv ukidanja socijalnih prava, pruža mogućnost i za dalje objedinjavanje nezavisne kulturne scene, ali i za profilisanje novog levo orijentisanog fronta, smatra Ministarstvo prostora, koje veruje i da treba krenuti od rešavanja tzv. manjih stvari, te postupno odmotavati velike teme i time adresirati probleme u društvu, jer su ljudi “umorni i razočarani od velikih tema koje nisu donele mnogo boljitka, kao što su demokratizacija, lustracija, antikorupcija…”
Kao ilustracija vratolomne i neizvesne borbe za prostor za rad civilnog sektora u kulturi, u novom Maneku je poslužio istorijat i nov model Magacina u Kraljevića Marka, kao i izbor uspešnih i neuspešnih inicijativa iz istorije i današnjice nezavisne scene (Inex film, Dah teatar, Plavo pozorište - Beograd, OKC Svetlost - Smederevo, Šok zadruga, CK13 – Novi Sad, Forca – Požega…). U nedostaku sistemskog rešenja problema, kako je navedeno u tekstu “Beskućnici srpske kulture”, nije čudno što je među tim pokušajima bilo i snalaženja po principu “pronađi rupu u zakonu”, kupovine čitave kuće za rad kulturnog centra, pa i rešavanja problema bespravne gradnje opštinskog prostora kako bi bio ustupljen nezavisnoj sceni. Raznolike poduhvate osnivanja alternativnih centara kulture objedinjuje pritom problem održivosti, koji organizacije sa nezavisne scene takođe pokušavaju da reše na različite, manje-više uspešne načine. Podjednako važno pitanje modela upravljanja jednim kulturnim/društvenim centrom, koji po pravilu okuplja mnoštvo različitih organizacija, tek treba stoga da dođe u pravom smislu na dnevni red.
Osim burnog istorijata i novog modela za korišćenje Magacina u Kraljevića Marka, koji je NKSS definisala kroz javnu raspravu i ponudila gradskim vlastima i Domu omladine Beograda kao formalnom vlasniku - kao osnovu za novi oblik partnerske saradnje, Manek sadrži i pogled sa strane na problematiku Magacina, koji je bio i jedan od predmeta analize prve Letnje škole kreativne ekonomije, realizovane u saradnji sa Univezitetom iz Pensilvanije i profesorom Donovanom Rypkemom.
Manek podseća i na slučaj Novog bioskopa Zvezda, čija je okupacija krajem 2014. brzopotezno proglašena “kulturnim događajem godine”, ali je ubrzo i zaboravljena, dok je pravna situacija ostala nepromenjena i godinu dana kasnije. Kakva se borba do sada vodila unutar Zvezde i šta je njen najveći kapital – piše u novom Maneku jedan od aktera okupacije, Ivan Velisavljević. Novo ročište u vezi sa slučajem Zvezde zakazano je za februar, kada bi mogla da bude pokrenuta prodaja tog prostora radi isplate nagomilanih dugova radnicima i malim akcionarima privatizovanog “Beograd filma”.
Novi Manek piše i o privatnim prostorima za kulturu i umetnost na primeru Muzeja Macura, ITS-Z1 umetnika Dragana Ilića, Matrijaršije i Ciglane, kao i o alternativnim rezidencijalnim centrima – pokretnim kolonijama, koje razvija ZMUC u partnerstvu sa organizacijama iz Crne Gore i Albanije.
Kakva je situacija nezavisne scene u najmlađoj članici Evropske unije – susednoj Hrvatskoj, u kojoj se sve više protežira razvoj kulturnog turizma i kreativnih industrija, pokazuje tekst Davora Miškovića iz udruženja Drugo more, koji se i kritički osvrće na ulogu nezavisne kulturne scene, postavljajući pitanje da li je njen rad – ma koliko bio kritički prema vrednostima neoliberalizma i kapitalizma i nedavne prošlosti, te otvoren za različite tipove saradnje, i dalje zapravo u funkciji održanja sistema prema koje je kritika usmerena.
Samokritički pogled na nezavisnu scenu u Srbiji i njen položaj u kontekstu širih društvenih odnosa pruža u novom Maneku tekst o dijaloškoj platformi “Sređivanje dvorišta” koju je pokrenula Asocijacija NKSS, postavljajući pitanje kako prevazići pojedinačne interese i biti spreman na kompromis zarad opšteg dobra i to u društvu koje ga zapravo ne prepoznaje.
Promocija novog broja Maneka održana je 18. januara u Magacinu u Kraljevića Marka uporedo sa otvaranjem izložbe fotografskog kolektiva Kamerades “(Re)Animacija kulture”, a oba događaja deo su pratećeg programa pete redovne Skupštine regionalne platforme za kulturu Kooperativa, koja odlučuje o prvim projektima koji će biti podržani u okviru pilot ciklusa programske razmene i saradnje u regionu.
Štampano izdanje novog broja Maneka moguće je besplatno preuzeti u Magacinu i drugim prostorima organizacija nezavisne kulturne scene u Beogradu, a uskoro i u drugim gradovima u Srbiji i u regionu.
Elektronsku verziju Maneka (pdf) moguće je preuzeti sa sajta NKSS, na kojem se nalaze i raniji brojevi tog časopisa koji pripremaju i uređuju sami akteri nezavisne kulturne scene, a objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Fonda za otvoreno društvo Srbija i Hajnrih Bel fondacije.
(SEEcult.org)
