Kritika urbane obnove Prištine

Planu da se Priština ukrasi nizom trgova suprotstavljaju se umetnički krugovi, dok su građani mnogo manje skeptični.

Piše: Arber Selmani

Nedostatak glavnog trga u Prištini često zbunjuje strance koji se pitaju gde se zapravo nalazi „centar“. Planom obnove koji je nastao sa ciljem da se ovaj problem reši, predlaže se povezivanje nekoliko starih trgova i prepoznatljivih zgrada, što bi unapredilo životno okruženje stanovnika grada.

Trgovi Zahir Pajaziti, Ibrahim Rugova i Adem Jašari (ime koje će uskoro biti dodeljeno jednom od trgova) dobiće prepravke vredne nekoliko miliona evra, a povezivaće ih centralna osa Prištine.

Ipak, neke arhitekte i umetnici pitaju se kakvu će razliku napraviti ove promene u gradu koji je obeležilo dugogodišnje komunističko planiranje, a kasnije i nekontrolisan razvoj.

Dogovor o trgovima

Iako je dogovor sa dve građevinske firme opština Priština potpisala prošle godine, rad na rekonstrukciji trgova Zahir Pajaziti i Ibrahim Rugova otpočeo je tek prošlog meseca, dok odluka o izvođaču radova na trgu Adema Jašarija još nije saopštena javnosti.

Prvi put se o projektima diskutovalo 2008. godine, ali sve do 2010. opština nije imala budžet za izradu planova, kada je odvojila 1,6 miliona evra za ceo posao, od čega je milion evra trebalo da stigne od donacija.

Samo godinu dana kasnije, predviđeni troškovi su se pretvorili u 4,4 miliona samo za Trg Ibrahima Rugove, i dodatnih 4,6 miliona za Trg Zahira Pajazitija.

U februaru ove godine, opština, zajedno sa arhitektama iz „Smart projekta“ (Smart Project) izašla je u javnost sa planovima za Trg Ibrahima Rugove koji se prostire na 13,000 kvadratnih metara, što je približno jednako površini dva fudbalska terena.

U okviru plana će biti podignuta statua albanskog vojnog heroja Skenderbega, kao i nova skulptura vođe kosovske nezavisnosti Igbrahima Rugove. Tri fontane će biti izgrađene, od kojih će najveća biti ispred Narodnog pozorišta.

Radovi na starom hotelu „Union“, koji je 2009. bio teško oštećen u požaru, takođe su otpočeli.

Beneton, koji je 2007. godine otkupio tu zgradu za 3,2 miliona evra zajedno sa kosovskom firmom QMI investiraće 10 miliona evra da se očuva njena arhitektonska vrednost.

Radovi na trgu Zahir Pajaziti, koji zauzima oko 15.000 kvadratnih metara, će otpočeti uskoro.

Projekat sadrži tri manja dela trga: prvi, u blizini spomenika Zahiru Pajazitiju do palog heroja Kosovske oslobodilačke armije; drugi deo uključuje dvoranu u blizini Hotela Grand, a treći deo obuhvata prostor oko ulice Luan Haradinaj.

U ova tri dela nalaziće se fontane, igrališta za decu i tezge za prodavce knjiga, koji ih sada prodaju na stočićima na rasklapanje. Prema planu, 25-30% biće prekriveno zelenilom. Biće izgrađeni i javni toaleti.

Uskoro će početi i rekonstrukcija Trga Adema Jašarija na kome se trenutno momentu nalazi jugoslovenski spomenik bratstva i jedinstva. Predlozi za ovaj trg uključuju i izgradnju podzemnog parkinga i postavljanje spomenika herojima Kosovske oslobodilačke armije.

„Četiri firme su aplicirale i u toku je proces za izbor izvođača radova“, kaže Muhamed Gaši iz opštine, koji je istu izjavu dao i u avgustu 2011.

On kaže da skulptura Bratstva i jedinstva nema „ni kulturnu ni istorijsku vrednost“.

Gaši se izvinjava za sva odlaganja, ali kaže da će se čekanje isplatiti.

„Znam da je za ceo proces potrebno puno vremena, ali je srećna okolnost u tome što je rekonstrukcija Trga Ibrahima Rugove otpočela, i što će radovi na Trgu Zahira Pajazitija otpočeti za nekoliko dana“, kaže on.

„Pokušavamo da napravimo nešto što postoji u drugim gradovima u susedstvu i iako je bilo sumnji u poslovanje opštine i angažovanih kompanija na kraju ćemo imati lep deo grada. „Prištini je ovo trebalo godinama unazad, i nova generacija će uživati u ovim prednostima“, nastavio je.

Bez konsultacija

Neke od nevladinih organizacija sumnjaju u to.

Inicijativa za napredak - INPO, koja prati rad javne uprave, kaže da je kašnjenje od četiri godine za tako važan projekat neobjašnjivo.

„Neprihvatljivo je da se 8 miliona evra investira u izgradnju dva trga bez ikakve vizije i plana“, kaže istraživač Edmir Sejdiu. On kaže da je najbolje rešenje da se spoje sva tri projekta, da se ujednače razmere objekata i da se dobije što bolji dizajn.

INPO beleži da za četiri godine tokom kojih se diskutovalo o projektu, opština nije nijednom uključila javnost i njene potrebe.

Sadrui Rambaja, predstavnik pokreta Vetevendosje (Samoopredeljenje) u opštinskom savetu u međuvremenu sumnja u raspoređivanje državnih para.

„Predstavnici uprave Prištine se igraju sa javnim ličnostima koje su predstavljene na trgovima“, požalio se Rambaja. „Često kritikujemo projekat, ali od nas ništa ne zavisi“.

Arhitektama svejedno

Arbnor Murati, poznati kosovski arhitekta koji radi za švajcarsku firmu kaže da su sadašnji planovi gubljenje vremena.

On kaže da dok mnogi evropski gradovi ne mogu da postignu značajne promene zbog zahteva da se nasleđe zaštiti, Priština nema takav problem. „Priština ima ono što drugi gradovi nemaju“, rekao je. „Ovaj prostor može da se povećava dok drugi gradovi ne mogu da dozvole da ponovo počnu da grade prostore koji bi mogli da pretrpe velike promene“.

Opština je oformila grupu arhitekata koji se bave sudbinom trgova, ali po rečima sagovornika bliskog ovom procesu, grupa je raspuštena. Planovi da se u Prištinu dovedu eksperti iz Londona da pomognu sa dizajnom, takođe su propali.

Sali Šoši, direktor kancelarije Kulturnog nasleđa bez granica, žali se da opština tokom sprovođenja ovog procesa nije davala dovoljno informacija.

„Mora da postoji interakcija među ovim trgovima, koju ja ne vidim“, rekao je Šoši i dodao da je procesom morala da bude predviđena diskusija između „interesnih grupa, umetnika, arhitekata i građana“.

Fisnik Ismaili, autor spomenika „New Born“ (Novorođenče), verovatno najpoznatijeg spomenika u Prištini, kaže da je u vreme njegovih roditelja postojala tradicija večernjeg šetanja korzoom, i da se to mora obnoviti.

Novi trgovi biće smešteni sa obe strane sadašnje pešačke zone, otvarajući mogućnost korzoa, ali Ismaili kaže da je potrebno više objekata da bi to funkcionisalo.

„Devedesetih su se stvari promenile, jer su kafići, klubovi i barovi postali sastajališta za mlade, a bulevari nisu uspeli da stvore zabavnu ponudu za urbanu omladinu“, rekao je Ismaili.

„Verujem da bi bulevari trebalo da budu mnogo zabavniji i interaktivniji. Na primer, lep bulevar bi trebalo da ima kafe barove sa puno stolica u baštama u koje bi ljudi mogli da svrate na piće ili da se sastanu sa prijateljima... Voleo bih da vidim jednu malu zonu za skejtbordove, sa malim košarkaškim terenom gde bi sportisti mogli da igraju, što bi i prolaznicima bilo zabavno“, dodao je.

Beskorisni lavirinti

Jeton Neziraj, bivši umetnički direktor Narodnog pozorišta Kosova, kaže da je Priština postala ružan cementni grad, bez topline.

„Pre svega, nema dovoljno trgova, parkova i drugih prostora“, rekao je. „Užasava me što je svaki ćošak Prištine prodat građevinskim kompanijama i, koliko sam upoznat, novi izgled trgova će stvoriti beskorisne lavirinte“.

Pisac Gezim Aliu takođe nema poverenja u sposobnost opštine da civilizuje grad izgradnjom trgova.

„Trg nije samo prostor kroz koji se prolazi. To je živo okruženje, sa kulturom i umetnošću. Priština nema takve trgove. Ono što se naziva trgovima, u stvari su ugrožena područja, okružena zgradama i bukom saobraćaja“, rekao je.

„Nedostatak konceptualne umetnosti je vidljiv u aktuelnim planovima“, dodao je Aliu.

Filmski režiser Bekim Lumi takođe misli da je Priština daleko od odbacivanja svog komunističkog nasleđa. „Onako kako je građena u vremenu komunizma, Priština ne stvara priliku za urbani razvoj“.

„Lokacije koje nazivamo trgovima ne podsećaju na njih. Trgovi koji će se graditi nemaju adekvatne planove niti arhitektonsku analizu, tako da će ponovo doživeti neuspeh“, rekao je.

Podrška na ulici

Ali, dok su umetnički krugovi puni negodovanja, obični ljudi na ulici su mnogo manje skeptični.

Ismail Avdiu, stanovnik Prištine, kaže da su novi trgovi sigurni znaci promene.

„Mi građani se stalno žalimo, ali retko vidimo dobru stranu stvari“, rekao je, nadgledajući gradilište gde će trgovi jednoga dana osvanuti.

„Ovi trgovi će imati parkove gde će se deca igrati, i ja mislim da je to važno“, dodao je.

Njegov prijatelj Abdurahman Madžuni se slaže.

„Čekali smo godinama da bi sada dobili ove trgove“, rekao je. „Po onome što vidim na bilbordima, urbanistički plan izgleda dobro, i predviđa prostor za decu i prodavce knjiga“.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.