• Search form

09.07.2009 | 09:14

Zvezde Glavne bine Exita

Popularna engleska pevačica Lili Alen (Lily Allen), poznata po provokativnim tekstovima pesama, zvezde hip hopa Roots Manuva i indi roka Arctic Monkeys, koji otvaraju 9. jula Exit festival u Novom Sadu, te velški bend Menik Strit Pričers (Manic Street Preachers), američki metal bend KoRn, legendarna “kraljica panka” Peti Smit (Patti Smith), nemački pioniri elektronske muzike Kraftverk (Kraftwerk), američki muzičar Mobi (Moby), jedan najuspešnijih engleskih bendova Mednes i popularni engleski elektronski bend Prodidži (Prodigy), zvezde su Glavne bine na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Zvezde Glavne bine Exita

Popularna engleska pevačica Lili Alen (Lily Allen), poznata po provokativnim tekstovima pesama, zvezde hip hopa Roots Manuva i indi roka Arctic Monkeys, koji otvaraju 9. jula Exit festival u Novom Sadu, te velški bend Menik Strit Pričers (Manic Street Preachers), američki metal bend KoRn, legendarna “kraljica panka” Peti Smit (Patti Smith), nemački pioniri elektronske muzike Kraftverk (Kraftwerk), američki muzičar Mobi (Moby), jedan najuspešnijih engleskih bendova Mednes i popularni engleski elektronski bend Prodidži (Prodigy), zvezde su Glavne bine na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Lili Alen, koja nastupa odmah posle otvaranja Glavne bine nastupom beogradske grupe Darkvud Dab (Darkwood Dub), gostovala je nedavno i na T-Mobile INmusic festivalu u Zagrebu, a predstaviće i novi album “It’s Not Me, It’s You”, obavljen početkom februara, sa hit singlovima “The Fear” i “Not Fair”.

Lili Alen je ponovo sama napisala sve stihove, ali je ovaj put pisala i muziku, u čemu joj je pomagao producent Greg Kurstin sa kojim sarađuje još od debi albuma “Allright, Still” iz 2006. godine.

Posebnu kontroverzu popularne pevačice izazvala je pesma “F**k You”, čiji je naslov posvetila bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu.

Lili Alen tvrdi, međutim, da stihovi te pesme generalno ne moraju biti posvećeni bilo kome posebno.

Nakon Lili Alen, ljubitelji hip-hopa, regea, elektronike, daba, fanka, pa i gospela, imaće priliku da uživaju uz londonskog muzičara Ruc Manuvu koji je poreklom sa Jamajke, a posle jednog od svojih najboljih albuma “Slime & Reason”, najavio za jesen “Slime + Version”.

Rodni Smit (Rodney Smith), aka Ruc Manuva, pojavio se 1999. na svetskoj muzičkoj sceni albumom “Brand New Second Hand”, koji mu je doneo MOBO nagradu za najboljeg hip hop izvođača, a za deset godina izdao je šest albuma kojima je uticao, između ostalih, i na Strits (The Streets) i Dizi Raskala (Dizzee Rascal).

Njegov singl “Witneš”, sa albuma “Run Come Save Me”, proglašavan je najboljom britanskom hip-hop numerom svih vremena.

Kulminacija prve večeri Exita na Glavnoj bini biće uz britansku rok grupu Arktik Mankis, koja je stekla svetsku popularnost i niz prestižnih nagrada sa svega dva albuma, a 7. jula nastupila je prvi put i u Hrvatskoj, u organizaciji T-Mobile INmusic festivala.

Mankisi će, uz poznate hitove, izvoditi i pesme sa nadolazećeg, trećeg albuma "Humbug", koji će biti objavljen 24. avgusta, a sadržaće deset numera. Upravo su objavili povratnički singl “Crying Lightning”, prvi sa novog albuma, a prema rečima pevača Aleksa Tarnera (Alex Turner), to im je bila i omiljena pesma tokom snimanja albuma.

Osnovani 2002. godine u Šefildu (pevač i gitarista Alex Turner, gitarista Jamie Cook, bubnjar Matt Helders i basista Nick O`Malley), Mankisi su za svega tri godine od izlaska albuma “Whatever People Say I Am, That'sWhat I'mNot” - najbrže prodatog debi albuma u istoriji, osvojili više od 20 prestižnih nagrada, a imali su više od 30 nominacija.

Novi album, koji su producirali Džejms Ford (James Ford) i Džoš Hom (Josh Homme), naslednik je vrlo uspešnog "Favourite Worst Nightmare" iz 2007. godine.

Četvorka iz Šefilda jedan je od prvih bendova koji je planetarnu popularnost stekao isključivo na malim koncertima i komunicirajući preko interneta sa fanovima, odbijajući da se povinuje pravilima igre i cenzuri koju nameću izdavačke kuće.

Susreli su se gotovo slučajno, kada su i Aleks i Džejmi dobili gitare na poklon za Božić. Eni i Met su im se uskoro pridružili, poceli su da nastupaju, snimaju demo snimke i dele ih besplatno fanovima kako bi na nastupima svi mogli zajedno da pevaju. Taj koncept je otišao toliko daleko da su čak odbijali da poseduju svoju muziku, a fanovi su postavljali njihovu muziku na internet i kreirali im MySpace profil.

Počeli su potom da rade sa nezavisnom etiketom Domino Records, čiji vlasnik Lorens Bel (Laurence Bell) vodi poslove iz svog stana i sarađuje isključivo s bendovima koje lično voli. Tako je 2006. objavljen i njihov debi album, koji je samo prve nedelje prodat u više od 350.000 primeraka, a prvi singl “I Bet You Look Good on the Dancefloor” popeo se na prvo mesto britanske top liste singlova.

Turneje, nagrade, gostovanja u TV emisijama, nepojavljivanja u najavljenim terminima i na dodelama nagrada, pohvale i kritike.., postale su ubrzo svakodnevni deo njihovog života.

Posle iscrpljujuće prve turneje, basista Endi Nikolson je napustio bend, a zamenio ga je Nik O’Malej (Nick O'Malley), koji i danas svira.

Mankisi su 2006. izdali EP “Who the Fuck Are Arctic Monkeys?”, a 2007. drugi album “Favourite Worst Nightmare”. Treći singl sa tog albuma "Teddy Picker" popeo se na 20. mesto na top list ii tako postao njihov najmanje uspešan singl.

Zvezde drugog dana Exita biće britanski bend Menik Strit Pričers, koji će predstaviti i novi, deveti studijski album “Journal For Plague Lovers”, koji sadrži i stihove koje je njihov član Riči Edvards (Richey Edwards) ostavio za sobom nakon misterioznog nestanka 1995. godine.

Basista benda Niki Vajer (Nicky Wire) izjavio je da je reč o stihovima koje imaju već 14 godina i da se osećaju obaveznim da ih uključe u pesme i objave.

Novi album će na mnoge načine biti nastavak “The Holy Bible” iz 1994. godine, čiji je tekstopisac i bio nestali gitarista benda.

“Tekstualno, album je gotovo nedokučiv, čak i nama, a znali smo Ričija prilično dobro. Ni mi ne znamo u potpunosti o čemu ponekad govori, jer on nije tu da nam kaže. Ima vrlo jakih pank-rok deonica, ali ima i pesama koje pokazuju nežniju stranu”, naveo je Vajer o novom albumu, koji je nastajao od oktobra prošle do februara ove godine, a producirao ga je iskusni Stiv Albini (Steve), koji je radio albume i za Nirvanu, Studžis (The Stooges), Pi Džej Harvi (PJ Harvey) i brojne druge.

Menik Strit Pričers, osnovani u velškom gradu Blekvudu 1986. godine, od početka čine pevač i gitarista Džejms Din Bredfild (James Dean Bradfield), basista Vajer i bubnjar Šon Mur (Sean Moore).

Prvi singl “Suicide Alley” izdali su 1989. godine, kada im se pridružio i Edvards, koji je dizjanirao omote, pisao teksove i vozio bend na koncerte, dok se u ranim danima na bini samo pretvarao da zaista svira gitaru.

Grupa Menik Strit Pričers je u početku skrenula pažnju medija kontroverznim izjavama, provociranjem starijih bendova ili spotom u kojem Vajer izigrava Merlin Monro (Merilyn Monroe).

Debi album “Generation Terrorist” izdali su 1992, nakon čega su stekli prvu bazu fanova, a već sledeće godine albumom “Gold Against the Soul” ušli su u prvih deset na top listi. U međuvremenu su u humanitarne svrhe objavili obradu pesme “Suicide Is Painless” iz serije “M.A.S.H” koja je ubrzo izbila na sedmo mesto top liste.

Tada su krenuli prvi problemi sa Edvardsom, koji završava na psihoterapiji i piše pesme za “The Holy Bible”, album koji mnogi kritičari proglašavaju neizbežnim materijalom modernog roka.

Početkom 1995. Edvards se odjavio iz jednog londonskog hotela, a 2008. članovi njegove porodice zvanično su ga proglasili preminulim, dok ostala trojica članova benda i dalje veruju u njegov povratak.

Pet njegovih pesama našlo se na albumu “Everything Must Go” koji je 1997. osvojio Brit nagradu, a pored istoimenog, dao je i hit singlove “Australia” i “Kevin Carter”.

Peti album “This Is My Truth Tell Me Yours” postao je planetarno uspešan, posebno singl “If You Tolerate This Your Children Will Be Next”, koji je stigao na prvo mesto.

Isti uspeh imao je singl “The Mašes Against The Classes” društveno - političke oštrice, koja je potvrđena i 2001. godine, kada su postaju prvi veliki rok bend sa Zapada koji je nastupio na Kubi, a čak su upoznali i Fidela Kastra.

Ceo put i koncert je zabeležen na DVD izdanju “Louder Than War”.

Menik Strit Pričers objavili su 2001. album “Know Your Enemy”, sa kojeg su singlovi “Found That Soul” i “So Why So Sad”, potpuno neubičajeno za muzičku industriju, izlašli istog dana.

Sedmi album “Lifeblood”, i pored slabijih kritika i (tek) 13. mesta na top listi, lansirao je jedan od najvećih hitova benda “The Love of Richard Nixon”.

Posle godinu dana na turneji, napravili su dvogodišnju pauzu, a album “Send Away the Tigers” objavili su 2007. Debitovao je na drugom mestu, dok ga i kritika i publika jednoglasno proglašavaju jednim od najboljih koji su Maniksi ikad napravili.

Prva se izdvojila hit pesma s Ninom Pirson (Persson) iz Kardigansa (Cardigans) “Your Love Alone Is Not Enough”, a ubrzo i dalje veoma popularne “utumnsong” i “Indian Summer”.

Savremenost su pokazali u februaru prošle godine, kada su zabavili publiku obradom Rijanine pesme “Umbrella” na kompilaciji časopisa NME, koji je tada bendu uručio i prestižnu nagradu “God Like Geniuses”.

Zvezde 10. jula na Glavnoj bini biće i američki metal bend KoRn, koji ima više od 30 miliona prodatih albuma i dve Gremi nagrade, a trenutno je na svetskoj turneji “Escape From The Studio” i radi na devetom studijskom albumu za koji njihov frontmen Džonatan Dejvis (Jonathan Davis) kaže da je suština onoga čega je sam KoRn - vokali, bas, gitare i bubnjevi.

“Idemo u ’old sćool’ sa novim albumom baš kao u ranim danima”, rekao je Dejvis o novom albumu, čiji je producent Ros Robinson (Ross), saradnik i na njihova prva dva studijska izdanja.

Bend je trenutno četvorka (pored Dejvisa i originalni članovi, gitarista James Munky Shaffer i basista Reginald Fieldy Arvizu, kao i bubnjar Ray Luzier koji im se pridružio 2007). Originalni bubnjar Dejvid Silveira (David) povukao se 2006. godine iz porodičnih razloga, a godinu ranije i gitarista Brajan Hed Velč (Brian Head Welch) počeo je solo karijeru.

KoRn je nastao 1993. u kalifornijskom gradu Bejkersfildu, a ime i logo je spontano kreirao upravo Dejvis na jednoj od proba benda. Iste godine snimili su demo “Neidermeyer’s Mind” i tražili izdavača u vreme kada je njihov novi metal zvuk bio potpuno nepoznat na tadašnjoj sceni kojom je uglavnom dominirao grandž rok.

Nakon 26 koncerata u SAD, KoRn kreću na evropski deo turneje, u okviru kojeg će nastupiti i sa Faith No More na Download festivalu, ali i na kultnim nemačkim festivalima Rock Am Ring i Rock Im Park, te na belgijskom “full metal” festivalu Graspop Metal Meeting.

Budući da u Srbiji prvi put nastupaju, publika može da očekuje njihove najveće hitove, jer su članovi benda svesni da njihovi obožavaoci to i žele da čuju.

Treći dan Exita, koji ima i najzgusnutiji program, obeležiće kultna američka umetnica Peti Smit, pionirka panka, pesnikinja i aktivistkinja - jedna od najuticajnijih rok ikona današnjice, koja je nazvana “kraljicom panka” još 70-ih.

Peti Smit je jedna od najvećih zvezda ne samo desetog Exita, već i svih dosadašnjih izdanja tog festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi, a nastupiće i 10. jula u Univerzalnoj sali u Skoplju, u okviru OFFesta, i 13. jula u zagrebačkoj Tvornici.

Peti Smit je počela karijeru pre više od 30 godina prvim singlom “Hey Joe/Piš Factory” (1974) i potom legendarnim albumom “Horses”.

Pre dve godine ušla je u Kuću slavnih rokenrola, a 2008. ponovo se našla u centru pažnje i dokumentarnim biografskim filmom “Patti Smith: Dream of Life”, koji je predstavila i na Berlinalu, a nagrađen je na Sandensu.

Reč je o živom prikazu njene filozofije i umetnosti, koji je više od 11 godina snimao poznati modni fotograf Stiven (Steven) Sebring, a sadrži njene intervjue, fotografije, snimke s koncerata, ali i nastupe, hodočašća i političke skupove, arhivske materijale i dokumentarističke snimke njene porodice i prijatelja, u potpunosti prožet muzikom i recitalima

Patriša Li Smit (Patricia Lee Smith), rođena je u Čikagu 1946, a odrastala je u Nju Džerziju.

Kao 20-godišnjakinja se preselila u Njujork, koji je izvesno vreme napustila, a ponovo se vratila sredinom 90-ih.

Rok poezijom počela je da se bavi pod uticajem Roling Stonsa, Dilana, Morisona.., a prve poklonike stekla je nakon što je magazin “Creem” objavio njene radove u septembru 1971. Usledile su potom dve knjige pesama “Seventh Heaven” i “Witt”, a bila je i koautor drame “Cowboy Mouth” sa Semom Šepardom (Sam Shepard).

Ljubav za poeziju izražavala je i kroz nastupe na kojima su je pratili gitarista Lenny Kaye i pijanista Richard Sohl, a potom i basista Ivan Kral i bubnjar Jay Dee Daugherty. Opčinjen nesvakidašnjom pojavom bitnik pesnikinje, fotograf Robert Mapltorp (Mapplethorpe) ne samo da hvata njen momentum, već i finansira njen prvi singl “Hey Joe/Piss Factory” iz 1974. godine koji mnogi kritičari smatraju za izvor ranog panka.

Sledeće godine izašao je njen prvi album “Horses”, koji je otkrio tipičnu bit poeziju u stihovima “Jesus Died For Somebody’s Sins, But Not Mine“ kojima otvara pesmu “Gloria”, dok omot albuma krasi jedna od večnih rok fotografija androgene ikone.

Peti Smit je 2005. obeležila 30-godišnjicu albuma “Horses” njegovim izvođenjem u celini na Meltdaun festivalu u Londonu, čija je bila umetnička direktorka, a na koncertu je učestvovao i producent tog izdanja Džon Kejl (John Cale). Meltdaun je osmislila kao svojevrsni odgovor na današnje “materijalističko, eksploatišuće i ružno vreme”, kako je tada rekla, a među umetnicima koje je pozvala da učestvuju bili su i Joko Ono (Yoko), Bili Breg (Billy Bragg), Stiv Erl (Steve Earl), Drezdon Dols (Dresdon Dolls), Mark Almond (Marc)...

Njen drugi album “Radio Ethiopia” išao je korak dalje u razbijanje dotadašnjeg rok formata uspostavljajući jedan drugi - vokalni manirizam Peti Smit, čiji scenski nastup otkriva nezadrživu snagu, pa je prilikom nastupa na Floridi 1977. godine teško povredila vrat padom sa bine.

Dok se oporavljala, napisala je četvrtu knjigu poezije koja je izašla kada i
komercijalno uspešan album “Easter”, sa velikim hitom “Because The Night” koji je napisala s Brusom Springstinom (Bruce Springsteen).

Godinu kasnije snimila je četvrti album “Wave”, u kojem se primećuju donekle religiozni i romantični stihovi, možda najbolje oslikani u pesmi “Frederick” posvećenoj njenom suprugu Fredu Sonik Smitu (Sonic Smith), bivšem gitaristi kultnog benda MC5 iz Detroita u koji se ubrzo i sama seli, a zatim i potpuno povlači sa muzičke scene.

Povratnički album “Dream Of Life” objavila je gotovo deceniju kasnije, a njenu pesmu “People Have the Power” iz 1988. Springstin je 2004. iskoristio u predizbornoj seriji koncerata “Vote for Change” za smenu predsednika Džordža Buša. U tom smislu oboje su bili aktivni i tokom nedavne predsedničke kampanje Baraka Obame.

Peti Smit se 1989. suočila sa smrću Mapltorpa, a godinu kasnije i svog pijaniste Sola, a pravu tragediju preživela je krajem 1994, kada su joj u razmaku od jednog meseca umrli suprug Fred i mlađi brat Tod.

Nakon svega vratila se u Njujork, a bliski prijatelji, bitnik Alan Ginzberg i pevač R.E.M-a Majkl Stajp (Michael Stipe), nagovorili su je da se vrati na scenu.

Krajem 1995. krenula je na kraću turneju sa Bobom Dilanom, a naredne godine objavila je potresno ličan album “Gone Again”. Među bliskim osobama sa kojima se opraštala u tim stihovima, pesmu “About the Boy” posvetila je pokojnom lideru Nirvane Kurtu Kobejnu (Cobain). Krug tragedije i stiha konačno je zatvorila knjigom “The Coral Sea”, koju je posvetila Mapltorpu.

Album “Peace & Noise” objavila je 1997, a tri godine kasnije “Gung Ho”, a u to vreme izašla je i sabrana zbirka njene poezije i beleški “Patti Smith Complete: Lyrics, Reflections & Notes for the Future”. Još jedna kolekcija, muzička, izašla je 2002. na kompilaciji “Lust”, gde se nalazi i obrada Prinsove pesme “When the Doves Cry”.

Dve godine kasnije objavila je album “Trampin’”, na kojem se ističe antiratna poezija i određeni omaž zvuku amerikane, a 2007. godine, kada je ušla u Kuću slavnih rokenrola, objavila je album “Twelve” sa 12 obrada nekih od klasika rokenrola, među kojima su i Hendriksova “Are You Experienced” i Nirvanina “Smells Like Teen Spirit”, kao i pesme Dilana, Dorsa, R.E.M, Stonsa i Bitlsa.

Prošle godine objavila je album “The Coral Sea” na kojem govori poeziju zabeleženu u istoimenoj knjizi, dok je muzički prati Kevin Šilds (Shields) iz grupe Maj Bladi Valentajn (My Bloody Valentine).

Njeni brojni koncerti i govori inspiracija su mnogim generacijama i muzičarima (Morrisey, U2, Sonic Youth, Pearl Jam, Juliette Lewis...), ali je i sama priznala da joj znači impuls koji dobija od drugih, navodeći da je to jedna od stvari koje čine život vrednim.

Koncertom Peti Smit zatvoren je 2006. godine i legendarni njujorški klub Si-Bi-Dži-Bi (CBGB), u kojem je i izgradila reputaciju. Opisujući CBGB kao “stanje duha”, rekla je i da njegovo zatvaranje neće imati značajan uticaj na budućnost andergraund muzike, jer mladi danas pronalaze nove prostore.

Za uticaj na savremenu rok muziku dobila je, između ostalog, i prestižno francusko priznanje Orden viteza umetnosti i literature 2005. godine.
Peti Smit je proteklih desetak godina aktivna i u Zelenoj stranci, a posvećena je i ideji direktne, naspram predstavničke demokratije. O tome govori i njena čuvena rečenica: “Narod ima moć da iskupi rad budala”.

Od početka glasna protiv rata u Iraku, zatvora u Gvantanamu i sukoba na Bliskom Istoku, aktivno se bori za ljudska prava i propagira ekološke vrednosti.

Preko svog sajta (www.pattismith.net), nedavno je pozvala fanove na potpisivanje peticije za osnivanje komisije za istinu i pomirenje koja bi ispitala zloupotrebe administracije bivšeg američkog predsednika Buša i potpredsednika Dika Čejnija.

Trećeg dana Exita na Glavnoj bini nastupiće još jedne legende - nemački sastav Kraftverk, koji je gostovao nedavno na T-Mobile Inmusic festivalu u Zagrebu, kao i Mobi, takođe jedna od zvezda na Exitu 11. jula.

Publika može da očekuje vizuelni spektakl od grupe Kraftverk, poput onog na beogradskom koncertu u junu 2005. godine na stadionu Tašmajdan.

Tada su nastupili povodom promocije duplog koncertnog albuma “Minimum Maximum”, a završili su dvoipočasovni audio i video spektakl posle tri bisa.

Kraftverk (elektrana na nemačkom) su ostvarili snažan uticaj na brojne muzičare i smerove, postavši jedna od najuticajnijih i najvažnijih elektronskih grupa na svetu. Tokom 40-godišnjeg postojanja objavili su deset uspešnih studijskih, nekoliko kompilacijskih i jedan album uživo.

Posle nekoliko eksperimentalnih albuma (Kraftwerk, 1971, Kraftwerk 2, 1972. i Ralf und Florian, 1973), grupa je napravila proboj albumom “Autobahn” 1974. godine i 22-minutnom naslovnom pesmom, koja je postala svetski hit, afirmišući upotrebu sintisajzera i elektronike. Usledila su tri takođe veoma uspešna albuma “Radio-Activity” (1975), “Trans-Europe Express” (1977) i “The Man Machine” (1978).

Odličan nastavak programa na Glavnoj bini 11. jula pružiće Mobi, koji ima iza sebe 20 miliona prodatih albuma, više od 3.000 održanih koncerata, na kojima često svira klavijature, gitaru ili bubnjeve, kao i saradnju s brojnim drugim zvezdama (David Bowie, Metallica, Public Enemy ili Beastie Boys).

Mnogi ga smatraju za jednog od najtalentovanijih muzičara današnjice i apsolutnog autora, budući da sam piše, svira i producira svoje albume, a prepoznatljiv je i po specifičnoj vizuelnoj estetici, što je potvrdio spot za pesmu “Natural Blues” koji je 2000. osvojio MTV nagradu za najbolji video.

Rođen 1965. godine u Njujorku kao Ričard Melvil Hol ((kao Rićard Melville Hall), Mobi se bavi muzikom od detinjstva, kada je prvo učio klasičnu gitaru, a kasnije svirao u post-pank bendu (Vatican Commandoes). Na koledžu je još počeo da radi kao house i hip-hop DJ. Nadimak su mu dali roditelji, potomci autora čuvenog romana “Moby Dick” Hermana Melvila.

Mobi je pod tim imenom 1991. godine izdao prvi singl i planetarni hit “Go”, koji je magazin “Rolling Stone” kasnije uvrstio na listu najboljih izdanja svih vremena. U tom singlu Mobi je koristio temu kultnog serijala “Twin Peaks” Dejvida Linča (David Lynch), a usledili su remiksevi niza mejnstrim i andergraund izvođača, uključujući pokojnog Majkla Džeksona (Michael Jackson).

Američki kritičari ga ozbiljnije primećuju 1995. godine, zahvaljujući "Everything Is Wrong" (Elektra Records), a nakon albuma "Animal Rights", kojim se kratko usmerio na rok, vratio se elektronici izdanjem "I Like to Score" 1997.

Njegov jedinstveni zvuk i kvalitet su nadaleko prepoznati nakon albuma "Play" iz 1999, na kojem elektronske melodije i zvukove uspešno spaja s vokalnim semplovima soul muzičara. "Play" mu donosi veliki uspeh i u komercijalnom smislu - postao je jedan od najprodavanijih i jedan od najviše korišćenih albuma za reklamne poruke širom sveta.

Poslednji dan Exita, 12. jul, uz kultni novosadski bend Obojeni program, koji prvi put nastupa na Glavnoj bini, a zaslužan je i za opstanak rok scene Novog Sada i šire 90-ih, obeležiće nastupi legendarnog engleskog benda Mednes i, u samoj završnici - grupe Prodidži.

Mednes će nastupiti u originalnoj postavi, u okviru turneje povodom tri decenije postojanja, koje će obeležiti i novim albumom.

Jedan najuspešnijih engleskih bendova, koji drži rekord od čak 214 nedelja provedenih na britanskoj top listi tokom 80-ih, Mednes su samo u periodu od 1979 . do 1986. imali čak 22 hita na “Top 20” britanskoj listi singlova.

Bend nastupa u originalnoj sedmočlanoj postavi (Graham “Suggs” McPherson, Mike Barson, Lee Thompson, Chris Foreman, Chas Smash, Daniel Woodgate i Mike Bedford), a 30. rođendan obeležavaju novim albumom i singlom “The Liberty Of Norton Folgate”, koji je najavljen za maj ove godine, a već su mu prethodili singlovi “Sorry” i “NW5”.

Mednes su potvrdili i svi najveći festivali, kao što su Glastonberi, Roskilde, Rock Am Ring, V Festival.., kao i njihov, sada već kultni Mestok, na kojem će nastupiti odmah posle desetog Exita.

Poznati po urnebesnim koncertima koji do krajnosti opisuju ime benda, Mednes važe za najveću ska atrakciju svih vremena, ali i bend koji je napravio neke od najboljih pop pesama u poslednjih 30 godina, među kojima su “Our House”, “It Must Be Love”, “My Girl”, “One Step Beyond” i “Baggy Trousers”.

Posle tri godine raznih imena i postava, bend je konačno osnovan 1979. godine u Kamdenu, svojevrsnom epicentru alternativne kulture u samom srcu Londona, opisanom i u njihovim tekstovima o besparici, običnim ljudima i sitnim prevarama, tipičnim za englesku metropolu tog vremena, a verovatno najbolje prikazanoj u popularnom TV serijalu “Mućke”.

Debi singl “Prince” objavili su na leto 1979. za “2 Note Records”, a ta pesma stigla je do visokog 16. mesta, što je bend dovelo i u čuvenu emisiju BBC-ja “Top Of The Pops”, u kojoj su kasnije često nastupali za milione gledalaca.

Krajem 1979. godine izdali su prvi album i istoimeni hit singl “One Step Beyond...”, na kojem se nalazila i kultna pop pesma “My Girl”. Sledeće godinju objavili su album “Absolutely”, koji je stigao do 2. mesta top liste, a 1981. ponovili su uspeh albumom “7”, kada su izdali i apsolutni hit singl “It Must Be Love”.

Usledio je album “Rise And Fall” i verovatno najpoznatija pesma benda “Our House”, koja im je donela svetsku slavu, a deset godina kasnije istoimeni mjuzikl Kembridž teatra, urađen prema pesmama benda, osvojio je prestižnu nagradu “Olivie”.

Posle velikog uspeha albuma “Keep On Moving” iz 1984. godine, jedan od osnivača benda Majk Barson, napustio je Mednes, a ostali članovi sledeće godine su bez njega završili album “Mad Not Mad”. Iako je završio na 16. mestu top liste, što se smatra uspehom, za Mednes je to bio rezultat ispod nivoa ranijih izdanja. Nakon snimljenih 11 pesama za novi album, bend je ipak 1986. objavio kraj oproštajnim singlom “The Ghost Train”.

Reizdanje singla “It Must Be Love” početkom 1992. stiglo je na 6. mesto, a kompilacija “Divine Madneš” na prvo mesto brtanske top liste i Mednes su najavili koncert okupljanja, održan tog leta u londonskom Finsberi parku za 75.000 posetilaca.

Završnicu jubilarnog Exita obeležiće engleski elektronski bend Prodidži, koji je gostovao i 2007. godine, a trenutno je na svetskoj turneji povodom novog hit albuma “Invaders Must Die”.

Prodidži su 2007. godine izjavili da im je Exit bio najbolji festival koji su radili tog leta.

Ove godine, nakon američke turneje, gostuju na nekim od najvećih evropskih festivala (Isle of Wight, Download festival, Global Gathering, Rock Werchter, Eurockennees, Reading, Leeds, Frequency, Live in the Park, Rock Am Ring i Rock Im Park).

Aktuelni album “Invaders Must Die” objavili su u februaru, a istoimeni najavni singl krajem prošle godine, nakon kojeg su usledili i “Omen” i “Warriors Dance”.

Prodidži su prvi put nastupili u Srbiji još krajem 1995. godine, kada su u beogradskoj Hali “Pionir” održali i prvi veći koncert u karijeri - pred desetak hiljada obožavalaca. Na desetogodišnjicu tog nastupa, koji su i sami prepričavali, ponovo su gostovali u Beogradu 2005. godine, u okviru turneje tokom koje su gostovali i u Zagrebu i Skoplju.

Koreni benda sežu do 1988. godine, kada je tada 17-godišnji Liam Howllet producirao muziku u improvizovanom studiju svoje spavaće sobe na istoku Engleske. Isprva samo kao pseudonim, ime je uzeo sa svog sintisajzera “Moog Prodigy” za potrebe debitanskog maksi singla “What Evil Lurks” koji je 1991. objavila tada još nepoznata izdavačka kuća “XL Recordings”. U to vreme pridružio mu se današnji frontmen benda Keith Flint i plesač Leeroy Thorhill, koji ih je napustio 2000. godine.

Uspeh su postigli iste godine singlom “Charly”, koji je dospeo na neočekivano visoko treće mesto top liste, što je bila odlična uvertira za debi album “Experience” na kojem se prvi put pojavljuje i MC Maxim Reality. Album je završio među “top 10” i dostigao prvi zlatni tiraž benda.

Ključni trenutak došao je albumom “Music for the Jilted Generation” iz 1994. godine, koji je zauzeo vrh liste i lansirao himne “One Love”, “No Good”, “Voodoo People”, “Poison” i “Their Law”. I publika i kritika prihvatila ga je kao jasan odgovor na zakon kojim je britanska vlast pokušala da uništi tadašnju rejv scenu (Criminal Justice Bill). Na albumu je posebno istaknut sempl replike iz filmskog klasika “Kosač” - kao poruka celoj britanskoj omladini: “F..k them and their law”.

Prodidži su stekli ogromnu podršku fanova i medijsku eksponiranost, ali i do danas su ostali, kako su ih nazvali pojedini kritičari, “anti-zvezde koji definišu sebe kroz odbijanje i suprostavljanje”. Jasan i autentičan pank stav uveo je dotad neviđen upliv gitarskih rifova u elektronsku muziku, a Prodidži zauvek etablirao kao maksimalan cross-over bend, što je čak orimetio i tvrdolinijaški rok magazin “Kerrang”.

Veliki uspeh postigli su albumom “Fat of the Land” 1996. godine, najavljenim singlovima “Firestarter” i “Breathe”, uz kontroverzni hit “Smack My Bitch Up”, koji je izazvao i optužbe za mizoginiju na njihov račun, dok su Prodiži odgovorili provokativnim spotom u kojem upravo žena dramaturški rezonira sporne stihove.

I album “Always Outnumbered, Never Outgunned” iz 2004. godine, sa kojeg su se izdvojili singlovi “Girls”, “Hotride” i “Spitfire”, stigao je do vrha top liste, a na njemu su gostovali i Džulijet Luis (Juliette Lewis), te Lajam (Liam) i Noel Galager (Galagher). Ubrzo je izašla i kompilacija “Their Law” koja kroz remikse Penduluma i Audio Bullys, ali brojnih drugih, oživljava večne “Voodoo People” i “Out of Space”.

Glavna bina Exita i ove godine ima “After 2” program, koji počinje u dva časa iza ponoći, a završava se u jutarnjim satima.

Prvog dana Exita nastupa aktuelni dabstep duo Caspa & Rusko i MC Rod Azlanom, a potom londonski DJ Sub Focus i MC Jakes. Za 10. jul najavljeni su velikani d’n’b scene Andy C i njegov gost MC GQ, kao i DJ Marky i MC Dynamite, dok će 11. jula nastupiti legenda svetske DJ scene, Grandmaster Flash, ujedno prvi hip-hop izvođač koji je primljen u Rokenrol dvoranu slavnih. Posle njega, nastupiće Fabio i Grooverider, d’n’b zvezde koje će pratiti MC Rage, dok će poslednjeg festivalskog dana nastupiti londoski duo Chase & Status koje prate vokali Takura i Plan B, te popularni d’n’b DJ-evi Bryan Gee i Kenny Ken i MC Skibadee.

Sajt Exita je www.exitfest.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r