Zlatni pečat Bogdanoviču
Jugoslovenska kinoteka dodelila je svoje najveće priznanje - Zlatni pečat - istaknutom američkom reditelju srpskog porekla Piteru Bogdanoviču, najvećoj zvezdi 40. FEST-a. Bogdanoviču će biti uručen Zlatni pečat 25. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, gde će biti prikazana i retrospektiva njegovih filmova.
Jugoslovenska kinoteka dodelila je svoje najveće priznanje - Zlatni pečat - istaknutom američkom reditelju srpskog porekla Piteru Bogdanoviču, najvećoj zvezdi 40. FEST-a.
Bogdanoviču će biti uručen Zlatni pečat 25. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, gde će biti prikazana i retrospektiva njegovih filmova.
Bogdanovič je i najveća zvezda 40. FEST-a, koji će otvoriti 24. februara sa češkim oskarovcem Jiržijem Menclom, a u okviru pratećeg festivalskog programa održaće 25. februara u podne i master klas na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, uz moderaciju Dinka Tucakovića, filmskog kritičara, reditelja i upravnika Muzeja Jugoslovenske kinoteke.
Retrospektiva Bogdanoviča obuhvata filmove “Poslednja bioskopska predstava” (1971), “Mesec od papira” (1973), “Što te tata pušta samu?” (1972), “Bioskop za groš” (1976), “Dejzi Miler” (1974), “Maska” (1985), “Dan kada su se svi smejali” (1981) i “Zaljubljeni porotnik” (1988).
Kinoteka je, u čast Bogdanoviča, priredila bila i ciklus filmova snimljenih 1939. godine, kada je rođen u Njujorku, u porodici emigranata iz Rume u Srbiji.
Bogdanovič je pripadnik talasa reditelja “novi Holivud”, kojem su pripadali i Skorseze, Spilberg, Altman, Alen, Fridkin, De Palma i Kopola.
Glumu je 50-ih učio kod Stele Adler, a ranih 60-ih je postao poznat kao programski urednik u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA).
Bio je opsesivni posetilac bioskopa - u mladosti je gledao i po 400 naslova godišnje, pa je rezultat njegove posvećenosti prikaz rada američkih reditelja kao što su Orson Vels i Džon Ford. O Fordu je kasnije objavio i knjigu zasnovanu na beleškama nastalim tokom rediteljeve retrospektive u MoMA, kao i rada Hauarda Hoksa.
Uz ostalo, Bogdanovič je skretao pažnju na zaboravljene pionire američkog filma, uključujući Alana Dona.
Bio je pod uticajem francuskih kritičara 50-ih, koji su pisali za “Kaje di sinema” (Cahiers du cinema), naročito Fransoa Trifoa. Pre nego što je i sam postao reditelj, ugled je izgradio kao pisac članaka o filmovima u “Eskvajeru”, što mu je pomoglo da upozna reditelja Rodžera Kormana, maga produkcije niskobudžetnih filmova, koji je pružio prvu priliku i Kopoli i Skorcezeu. Korman je rešio da finansira Bogdanovičev prvi film u kojem je bio kompletan autor: režiser, scenarista, producent i glumac.
Reč je o sada već klasiku “Mete”, s Borisom Karlovom u njegovoj poslednjoj velikoj ulozi, u kojoj u stvari igra sebe. Već u to vreme Bogdanovič je zadobio veliko poštovanje i prijateljstvo velikana kao što su Vels i Ford, o kojem snimio i dokumentarni film “Režija Džon Ford” (1971).
Bogdanovič je 1971. režirao i film “Poslednja bioskopska predstava”, nakon kojeg ga je kritika nazvala “novim Velsom” i “vunderkindom”, a bio je nominovan za Oskara u osam nominacija (dobio je dva Oskara za najbolje epizodne uloge).
Bogdanovič je potom ponovo doživeo uspeh filmom “Što te tata pušta samu?” (1972), romantičnom farsom s Barbrom Strajsend i Rajanom O’Nilom, snimljenom u stilu komedije 30-ih, kao i filmom “Mesec od hartije” (1973), koje slavi kritika, ali su postigli i veliki uspeh na blagajnama.
Usledilo je više uspešnih naslova (Dejzi Miler, Sent Džek: javna kuća u Singapuru, Dan kad su se svi smejali, Maska...).
U međuvremenu, napustio je suprugu Poli Plat i njihove dve kćerke, venčao mladu zvezdu svog filma Sibil Šepard, a potom započeo i novu romantičnu vezu sa dvadesetak godina mlađom starletom i Plejbojevom zečicom Doroti Straten, koju je ubio ljubomorni muž za vreme snimanja filma “Dan kada su se svi smejali” (1981). Amerika je bila skandalizovana, a duhovi su još više uzbunjeni kada je Bogdanovič venčao njenu mlađu sestru B.P. Straten. Iako je u sledeće tri decenije usledilo još desetak filmova, Bogdanovič je postao nepoželjno ime za producente, pa se ponovo vratio glumi i pisanju o filmu. U međuvremenu je i dva puta bankrotirao.
Bogdanovič je 2002. godine ponovo osvojio kritiku i publiku filmom “The Cat’s Meow”, a dve godine kasnije na televiziji su prikazani specijal “The Mystery of Natalie Wood” i dokumentarna drama “Hustle”.
Objavio je više od 12 knjiga o različitim aspektima filma i filmskog stvaralaštva, a pojavio se i kao glumac u mnogim filmovima i TV serijama.
Mlađe generacije ga najpre poznaju kao psihijatra iz kultne TV serije “Sopranovi” (Sopranos) i kao urednika programa filmskih klasika na kablovskoj televiziji u Njujorku.
Svetska federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila je Bogdanoviču 2007. godine nagradu za životno delo, svrstavajući ga rame uz rame sa velikanima kao što su Bergman ili Oliveira.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program FEST-a nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
