• Search form

07.09.2019 | 21:17

Zlatni lav za Džokera, Srebrni Polanskom

Zlatni lav za Džokera, Srebrni Polanskom

Zlatni lav 76. Filmskog festivala u Veneciji dodeljen je američkom filmu “Džoker” Toda Filipsa, Srebrni lav – Gran pri žirija dobio je Roman Polanski za film “An Officer and a Spy”, a za režiju je nagrađen švedski autor Roj Anderson za film “About Endlessness”.

Tod Filips, screenshot

Najboljom glumicom 76. Mostre, svečano završene 7. septembra, proglašena je Ariana Askaride za ulogu u filmu “Gloria Mundi”, dok je nagradu za najboljeg glumca dobio Luka Marineli za “Martin Eden”.

Za najbolji scenario nagrađen je hongkoški reditelj i scenarista Jonfan za film “No. 7 Cherry Lane” o engleskom studentu književnosti 60-ih u Hong Kongu koji se nalazi u ljubavnom trouglu. Prilikom uručenja nagrade, Jonfan se osvrnuo na aktuelno nasilno gušenje demonstracija na ulicama Hong Konga i izrazio nadu da će ponovo doći sloboda.

Specijalnu nagradu žirija, kojim je predsedavala argentinska rediteljka Lukresija Martel, dobio je Franko Maresko za film “The Mafia is No Longer What it Used to Be”.

Nagradu “Marčelo Mastrojani’ za najboljeg mladog glumca dobio je Tobi Valas za “Babyteeth” australijske rediteljke Šenin Marfi - jedne od svega dve žene u takmičarskom programu u kojem je bio 21 film.

Pobednički film 76. Mostre dobio je i pohvale kritičara, posebno oduševljenih glumcem Hoakinom Finiksom u ulozi zloglasnog i psihički nestabilnog komičara Artura Fleka. Zbog te uloge smršao je dvadesetak kilograma, navodeći da je i sam počeo da “gubi razum”.

Džoker je siromašni klovn u kriminalnom Gotem Sitiju početkom 80-ih, koji zbog oštećenja mozga provodi određeno vreme u ustanovi, gde pod kontrolom drže njegov patološki smeh koji se najčešće pojavljuje u neprimerenim trenucima. Mašta o karijeri stendap komičara i želi da uđe u popularni šou koji vodi Marej Frenklin (Robert De Niro), ali postaje predmet podsmeha kada mu se za to napokon pruži prilika.

Prema rečima reditelja Toda Filipsa, jedna od glavnih poruka njegovog filma je problem nedostatak empatije u savremenom društvu.

Roman Polanski takođe je osvojio kritičare, s obzirom da je dobio i nagradu žirija FIPRESCI, u kojem je bila, inače, i filmska kritičarka Politike Dubravka Lakić. Iako nije prisustvovao Mostri, značajno je obeležio 76. izdanje tog festivala već na samom početku, kada je postavljeno pitanje da li je uopšte trebalo da se nađe u takmičarskom programu, s obzirom na presudu za silovanje maloletnice u SAD 1977. godine zbog koje je već decenijama begunac od američkog pravosudnog sistema, a 2018. je isključen iz članstva Američke filmske akademije.

Direktor Mostre Alberto Barbera izneo je stav da treba praviti razliku između umetnika i čoveka, jer je istorija umetnosti puna primera umetnika koji su počinili zločine raličite prirode, ali su njihova dela i dalje obožavana. “Isto važi i za Polanskog koji je, prema mom mišljenju, jedan od poslednjih majstora još uvek aktivnih u evropskom filmu”, rekao je Barbera na prvoj konferenciji za novinare, dok je predsednica žirija Lukresija Martel istakla da ne deli ličnost čoveka od umetnosti, ali i da je teško odrediti šta je ispravan pristup u slučaju Polanskog i da to pitanje i treba da bude deo debate. Kasnije je pojasnila izjavu, smatrajući da je pogrešno shvaćena, i naglasila da se ne protivi učešću Polanskog u trci za nagrade i da nema bilo kakvih predrasuda u vezi sa njegovim filmom, jer bi u suprotnom podnela ostavku.

Novi film Polanskog “An Officer and a Spy” (J'accuse), ispraćen petominutnim stajaćim ovacijama posle premijerne projekcije na Mostri, francuska je drama o aferi Drajfus, zasnovana na istoimenom romanu Roberta Harisa iz 2013. godine o francuskom oficiru jevrejskog porekla Alfredu Drajfusu koji je pogrešno osuđen za izdaju 1894. godine i poslat na izdržavanje doživotne kazne zatvora na Đavolje ostrvo.

Najboljim filmom u sekciji Horizonti, u kojoj je prikazano 19 igranih dugometražnih i 13 kratkih filmova, proglašen je “Atlantis” Valentina Vasjanoviča iz Ukrajine, za režiju je nagrađen Teo Kurt za španski politički triler “Blanco en Blanco”, koji je odneo i nagradu žirija FIPRESCI. Specijalnu nagradu žirija programa Horizonti dobio je filipinski film “Verdict” (Raymund Ribay Gutierrez).

Najboljom glumicom proglašena je Marta Nieto za ulogu u filmu “Madre” (Rodrigo Sorogoyen), a najboljim glumcem Sami Bouajila za film “A Son” (Mehdi M. Barsaoui).

Nagrada za najbolji scenario dodeljena je filmu “Revenir” Džesike Palud, koja je i koscenaristkinja (Philippe Lioret, Diasteme).

Najboljim kratkim filmom u programu Horizonti proglašen je pakistansko-američki “Darling” Saima Sadika.

 
Nagradu Lav budućnosti “Luiđi de Laurentis” za najbolji debitantski film, na osnovu odluke žirija kojim je predsedavao reditelj Emir Kusturica, dobio je Amdžad Abu Alala iz Sudana za “You Will Die at 20”. Kusturica je prilikom uručenja podsetio i na nedavno preminulog srpskog scenaristu Gordana Mihića, koji je pozdravljen aplauzom.
 
Zlatnog lava za najbolji VR film, na osnovu odluke žirija na čelu sa američkom umetnicom Lori Anderson, dobio je film "The Key" (Celine Tricart) o putovanju kroz snove.
 
Na 76. Mostri dodeljene su i brojne nezvanične nagrade, a posebna čast ukazana je britanskoj glumici Džuli Endrus kojoj je 2. septembra svečano uručen Zlatni lav za životno delo.
 
 

Zastupljenost žena na festivalima poput Mostre ponovo je bila jedna od vrućih tema najstarijeg filmskog festivala, čiji je crveni tepih, osim brojnih zvezda, obeležen u završnici i protestom zbog klimatskih promena, koji su podržali i Mik Džeger i Donald Saterlend prilikom predstavljanja filma Đuzepea Kapotondija “The Burnt Orange Heresy”.

Predsednica žirija Lukresija Martel podržala je ideju uvođenja kvota kako bi se povećalo žensko prisustvo na festivalima, napominjući da ni sama ne voli taj sistem, ali ne vidi nijedan drugi koji bi primorao industriju da razmišlja drugačije i uzme u obzir filmove koje su režirale žene. Direktor Mostre Alberto Barbera i po tom pitanju je imao suprotno mišljenje: “Trebalo bi da razmišljamo o kvotama u drugim oblastima – prilikom prijema u filmske škole ili finansiranja, gde su predrasude još uvek veoma prisutne. Uvođenje kvota (na festival) bilo bi uvredljivo, jer bi bilo protiv jedinog kriterijuma koji moramo da uzmemo u obzir, a to je kvalitet određenog filma”.

Prema njegovim rečima, od više od hiljadu filmova prijavljenih za 76. Mostru, 23% su radile žene. “Bilo bi odlično kada bismo imali 50% filmova koje su režirale žene. To bi bio znak da su barijere pale… U selekcionom komitetu bilo je 50% žena. Diskutovali smo, nije bilo protivljenja, ni predrasuda. Izbor (filmova) donet je zajednički”, dodao je Barbera.

Dok su početak Mostre obeležile rasprave o Polanskom i statusu žena u filmskoj industriji, poslednji dan je protekao u znaku zahteva za borbu protiv klimatskih promena i zabranu ulaska kruzera u gradsko jezgro Venecije.

Oko 300 aktivista okupiralo je nekoliko sati crveni tepih kojim su proteklih dana prošetale zvezde kao što su Bred Pit, Skarlet Johanson, Hoakin Finiks… Okruženi policijom, aktivisti su skandirali i nosili transparente sa natpisima “Naša kuća je u plamenu”, “Ne kruzerima”…

Ubrzo su dobili i podršku Mika Džegera, koji je na konferenciji za novinare povodom filma  “The Burnt Orange Heresy” rekao da mu je drago što ljudi protestuju zbog klimatske krize gde god nađu za shodno – bilo na crvenom tepihu ili na nekom drugom mestu.

Džeger je posebno kritikovao politiku američke administracije prema klimatskim promenama, a pridružio mu se i Donald Saterlend, koji je rekao da bi aktivisti trebalo da se “bore još jače” i dobiju “što je moguće širu podršku”.

“Kad ste u mojim godinama… 85… i imate decu i unučad, nećete im ostaviti ništa ako ne izglasamo da odu ovi ljudi koji su na pozicijama u Briselu, u Londonu i u Vašingtonu. Oni uništavaju svet”, poručio je Saterlend.

*Foto: screenshot

(SEEcult.org)

Marina Abramovic - Count on us
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r