Zašto je posebno važan Kolarac?
Kolarčeva zadužbina, koja se već nekoliko godina suočava sa finansijskim problemima, posebno je pogođena posledicama pandemije korona virusa, s obzirom na otkazivanje brojnih događaja i gotovo onemogućeno ostvarivanje dela prihoda od ulaznica. Iako su intervencijom premijerke Ane Brnabić obezbeđena određena donatorska sredstva, kao i manja podrška gradskih vlasti, Kolarčeva zadužbina čeka novu vladu kako bi trajno rešila pitanje svog održivog poslovanja.
Po statusu zadužbina, koja u kontinuitetu radi od osnivanja 1878. godine, zgrada Kolarca od 1932. godine deluje prema konceptu koji je utemeljio njen osnivač - Ilija Milosavljević. Pandemija korona virusa posebno je pogodila tekuće poslovanje Kolarčeve zadužbine, jer su od sredine marta do početka septembra izostali zakazani programi i redovne aktivnosti. Samim tim i sopstveni prihod. S obzirom da je otkazan gradski godišnji konkurs za programe u kulturi, a smanjena su sredstva na konkursima Ministarstva kulture, Kolarac je u ovom periodu, prem rečima direktorke Jasne Dimitrijević, ostao bez planiranog prihoda u iznosu od 30 miliona dinara.
Imajući u vidu da je Zakon o kulturi definisao tu instituciju kao ‘’subjekt u kulturi koji uživa posebnu brigu’’, te da je u vezi sa ovim i član koji oostavlja mogućnost finansiranja iz bužeta do 45% troškova na godišnjem nivou, Kolarac se obratio Ministarstvu kulture, Vladi Srbije/Kabinetu premijerke i Sekretarijatu za kulturu Beograda kako bi se, primenom tih zakonskih rešenja, rešio i njegov finansijski problem u postojećoj situacii. Imajući u vidu otežanu finansijsku situaciju za sve organizacije u kulturi, na osnovu interne analize upućen je konkretan zahtev za finansijsku podršku od 18 miliona dinara, čime mogu da se pokriju troškovi poslovanja (zarade zaposlenih, tekući i materijalni troškovi održavanja objekta i realizacija troškova programa). To su, prema rečima Jasne Dimitrijević, minimalna sredstava koja su neophodna u prevazilaženju krize.
Do sredine oktobra, reagovanjem premijerke Ane Brnabić, Kolarcu je obezbeđeno kroz donacije 6,8 miliona dinara i još 1,2 milion od Grada Beograda za troškove programa.
Tih osam miliona dinara rezultat su apela i brojnih sastanaka sa nadležnima povodom inicijative Kolarca za trajno rešavanje problema njegovog finansiranja - kako je Zakonom o kulturi predviđeno.
Prema rečima Jasne Dimitrijević, obećanja koja Kolarac ima iz prethodne komunikacije u vezi sa tim problemom – od Ministarstva kulture i kabineta premijerke pre svega, svode se na molbe za strpljenje.
Direktorka Kolarca stoga smatra da je neophodno sačekati novu vladu i novog ministra kulture, odnosno novi budžet za kulturu u 2021. godini.
Kolarac pritom neće odustati od konačnog odgovora na pitanje finansiranja u skladu sa Zakonom o kulturi, naglasila je Jasna Dimitrijević u pisanoj izjavi za SEEcult.org.
I sam Kolarac neće sedeti i dalje skrštenih ruku, već će pokrenuti različite nove inicijative i donatorske kampanje, koje su važne, jer su i odraz spremnosti šire zajednice da podrži institucije I projekte u kulturi, ali ne kao konačno resenje, već kao prevazilaženje nerešenih finansijskih pitanja, do konačnog postizanja dokumenta koji će pokazati spremnost države, odnosno Ministarstva kulture da pomogne u skladu sa odredbama Zakona o kulturi.
Da li je u pitanju nedostatak sredstava za kulturu ili nespremnost da se budžetski podrži jedinstvena nezavisna institucija (a u našem kulturno/političkom okruženju to znači - ako država nije osnivač i ne učestvuje 100% u upravljanju, kroz formiranje Odbora i rukovodilaca, nema ni finansijsku obavezu), očekujemo u nardnom periodu, kao jasan stav donosilaca odluka u kulturi Srbije, navela je Jasna Dmitrijević.
U međuvremenu, Kolarac realizuje odložene programe iz prethodnih meseci, uz poštovanje mera bezbednosti, a planira i nove programe u postojećim okolnostima, stvarajući uslove za nove kreativne programske izazove i inicijative koji će unaprediti tu instituciju i učiniti da okolnosti u kojima se nalazi budu prednost. Odlučan je i da istraje u ime promocije vrhunskih umetničkih vrednosti i dostignuća u različitim oblastima kulture, umetnosti i nauke, jer je zahvaljujući upravo tome opstao proteklih gotovo devet decenija, bez obzira na društvene, kulturne i političke promene koje su se dešavale u društvu. A, kako navodi Jasna Dmitrijević, ne bi postojao ni danas da u svemu tome nisu bili vidljivi rezultati programski i finansijski, ali i da nije bilo publike koja ga prati i uvažava i danas.
Institucionalna nezavisnost i poseban status Kolarca kao kulturno-obrazovne ustanove u kulturnom sistemu Srbije znači da: Odbor deluje samostalno i bira upravnika, sredstva za obavljanje delatnosti se obezbeđuju od sopstvenih delatnosti (koncerti, iznajmljivanje prostora, škola stranih jezika, radionice, koferencije i ostali obrazovni, komercijalni programi), kao i od donatora, sponzora i učešćem na konkursima za projekte/programe.
Kolarac je poseban i po programskom konceptu koji podrazumeva koncerte umetničke muzike, predstavljanje vrhunskih domaćih umetnika, solista, kamernih ansambala, simfonijskih orkestara, dirigenata, kompozitora, kao i zvezda svetske umetničke scene u klasičnoj muzici. Kada su predavanja u pitanju, svakodnevno su organizovana iz 17 oblasti prirodnih i društvenih nauka, što je jedinstven koncept dodatnog doživotnog obrazovanja, dostupnog svima.
(SEEcult.org)