Zašto? David u ime Kiša, Pekića i Kovača
Književnik Filip David svečano je primio 26. januara NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2014. godine – za knjigu “Kuća sećanja i zaborava” o holokaustu i zlu u istoriji i čoveku, na koje se osvrnuo i pominjući trojicu kolega i prijatelja, takođe dobitnika NIN-ove nagrade, koji su svojevremeno napustili Srbiju.
David je podsetio na Danila Kiša, Borislava Pekića i Mirka Kovača, sa kojima je istovremeno objavljivao knjige, osnovao neformalnu književnu grupu i ostao prijatelj do kraja.
“Ti značajni, veliki pisci, nešto najbolje u našoj kulturi, poslednje dane proveli su van domovine - Kiš je umro u Parizu, Pekić u Londonu, Kovač u Rovinju… Zašto se to dogodilo? Ko je za to kriv? Postavljam to pitanje po ko zna koji put – zašto se Mirko Kovač, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, početkom 90-ih nalazio na spisku za likvidaciju, sačinjenom u policiji, državnoj bezbednosti ili nekoj sličnoj instituciji moći. Ko je pravio takve spiskove i zašto do dana današnjeg to nije razjašnjeno? Ko štiti i ko krije stvaraoce takvih monstruoznih spiskova?”, rekao je David na svečanosti u hotelu “Hajat”, na kojoj je proslavljeno i 80 godina izlaženja nedeljnika NIN.
David se prisetio i da je imao 11 godina kada se pojavio novi broj obnovljenog NIN-a 1951.
“I danas se dobro sećam šta je NIN značio za to vreme, novine koje su se razlikovale po načinu kako su pisane”, rekao je David, dodajući da je NIN kasnije prolazio kroz razna iskušenja, te da mu želi da sačuva ono što je bilo najbolje u njegovoj dugogodišnjoj tradiciji.
David se zauzeo i za slobodu izražavanja i posebno kritičke reči.
Nagradu vrednu milion dinara uručio mu je, u ime sponzora, direktor Pošta Srbije Milan Krkobabić.
Predsednica žirija 61. NIN-ove nagrade Vladislava Gordić Petković istakla je da je nagrađeni roman napisan u najboljoj tradiciji evropske i srpske književnosti, kao sugestivna studija zla u istoriji i čoveku koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja.
David romanom “Kuća sećanja i zaborava”, kako je istakla, nudi moćan duhovni obrazac za prevazilaženje unutrašnjeg nemira i krivice koji muče spasene i preživele, preispituje smrt, zlo i sudbinu, te uči čitaoce da u jednom skrivenom poretku stvari postoji svet bez bola, nepravdi, očajanja i zla.
U najužem izboru bili su i romani "Sabo je stao" Ota Horvata i "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija, a žiri, koji su činili i Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, odlučio je većinom glasova.
"Dok Albahari piše testamentarnu ispovest o udelu mučenika i svedoka u iscrtavanju divljih krugova zla i nasilja, Horvatova elegija o mrtvoj dragoj ispisuje bolno i zagrcnuto zadovoljstvo užitaka i gubitaka. David čini sve što i njegovi takmaci, no i još mnogo više - u njegovom se romanu lament nad nestalim svetovima i studija o epistemologiji zla stapaju u košmarnu istoriju jevrejskog identiteta iz koje ima izbavljenja", kazala je Vladislava Gordić Petković o nagrađenom romanu koji je delom autobiografskog karaktera.
Svečanosti povodom 80. rođendana NIN-a prisustvovale su mnogobrojne ličnosti iz medijskog, političkog, kulturnog i javnog života.
NIN je u obimnom broju, povodom jubileja, objavio i intervju sa Davidom, u kojem govori o detaljima iz svog života koji su ga podstakli da napiše roman "Kuća sećanja i zaborava", čiji je glavni lik dobio priliku da promeni identitet kako bi ostao u nemačkoj porodici koja ga spasila od Holokausta.
Prema rečima Davida, ni sam za vreme rata nije smeo da izgovori svoje pravo ime, već je naučio da se zove Fića Kalinić. "Posle rata je sve to prošlo i osećao sam se dobro zaštićen, i čak sam svoje jevrejsko poreklo ponekad osećao kao prednost u godinama posle Holokausta, jer su ljudi imali više pažnje prema meni i mojoj porodici, prema malobrojnim preživelim Jevrejima. U gimnaziji su me često, umesto David, zvali Jakov, ili bi kazali neko drugo jevrejsko ime, ali ni tada ni danas nisam smatrao da je tu bilo neke loše namere. Događalo se ponekad, mnogo kasnije da čujem onu užasnu rečenicu: E, malo ih je Hitler ubio, i zbog toga sam se ponekad loše osećao", naveo je David, koji je podsetio i na reči koje mu je Albahari jednom prilikom rekao: "David Albahari je rekao da se čovek plaši dok ne pojede svoj strah".
"E, pa, ja sam pojeo svoj strah. Ali, jednom, iskreno govoreći, osetio sam strah. Deset dana posle ubistva Slavka Ćuruvije, zbog toga što je navodno tražio bombardovanje Srbije, što je naravno bila neistina, pojavio se na čitavoj stranici tekst dopisnika Politike iz Rima Dragoša Kalajića, koji se, inače, još pre devedesetih deklarisao kao fašista i pristalica Musolinija. U tom tekstu, Kalajić piše, da smo Vojin Dimitrijević, Biljana Srbljanović i ja lokatori, zaduženi da navodimo strane bombe. Bezočna i opasna izmišljotina u vreme kada je izbezumljen narod bio spreman da veruje svakoj izmišljotini!", naveo je David.
Svi dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2015.
(SEEcult.org)
