Zaoštravanje (ne)bezbednosti

Otvaranje izložbe “Ecce Homo” sa fotografijama koje pokazuju Isusa sa transseksualcima, HIV pozitivnim osobama i gej muškarcima, najavljeno za 3. oktobar u Centru za kulturnu dekontaminaciju u okviru Nedelje ponosa, najozbiljniji je bezbednosni test uoči odluke Vlade Srbije da li će dozvoliti ili ne Paradu ponosa u Beogradu.

Otvaranje izložbe “Ecce Homo” sa fotografijama koje pokazuju Isusa sa transseksualcima, HIV pozitivnim osobama i gej muškarcima, najavljeno za 3. oktobar u Centru za kulturnu dekontaminaciju u okviru Nedelje ponosa, najozbiljniji je bezbednosni test uoči odluke Vlade Srbije da li će dozvoliti ili ne Paradu ponosa u Beogradu. Dok predstavnici Dveri, najglasniji protivnici Parade ponosa, najavljuju da će sprečiti izložbu “svim nenasilnim sredstvima”, predstavnici vlasti još se dvoume da li da dozole ili ponovo zabrane šetnju LGBT zajednice 6. oktobra u parku Manjež i okolini.

Beograd je prvi grad Istočne Evrope u kojem gostuje izložba “Ecce Homo”, moderna verzija priče iz Novog zaveta, kojom je umetnica Elisabeth Ohlson Wallin želela da podseti ljude da je Isus pomagao odbačenima od društva. Ideju je dobila nakon što je njen prijatelj umro od side, a vernici konstatovali da je u pitanju božja kazna za njegovu homoseksualnost.

Izložba je prvi put prikazana u Stokholmu 1998. i do sada je gostovala u većem delu Skandinavije i Zapadne Evrope.

Povodom beogradske postavke, predstavnici Dveri su najavili da će se okupiti ispred CZKD-a i “gandijevskim sredstvima pokušati da se izbore” da do te izložbe, koju nazivaju skandaloznom i sramnom, ne dođe.

Organizatori Parade ponosa, koja bi trebalo da bude održana pod sloganom “Ljubav, vera, nada”, ponavljaju da ne odustaju ni od postavke “Ecce homo”, ni od šetnje na potezu od parka Manjež, preko dela Nemanjine, Kneza Miloša, Masarikove i Resavske, do povratka u park.

U slučaju zabrane Parade ponosa, najavili su da će je održati “u četiri zida”.

U slučaju dozvole Parade ponosa, pokret Dveri najavio je skup ispred Vlade Srbije istog dana, koja se nalazi neposredno uz park Manjež.

Premijer Ivica Dačić, koji je i ministar unutrašnjih poslova, nagovestio je 1. oktobra da bi Parada ponosa ponovo mogla da bude zabranjena.

Dačić nije komentarisao učestale izjave koalicionog partnera Dragana Markovića Palme iz Stranke srpskog jedinstva koji se, uz Dveri, najglasnije izjašnjava protiv Parade. Marković je čak najavio i da će žirafi u Jagodini, koja je muškog pola, nabaviti do vikenda “devojku” kako Jovanče ne bi saznao da je bila šetnja u Beogradu i postao “ono što većina građana ne želi”.

Skupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i poverenica za zaštitu ravnopravnosti, podržali su održavanje Parade ponosa i zatražili su od nadležnih da osiguraju poštovanje prava na slobodu okupljanja.

Pitanje bezbednosti bilo je i tema diskusije 2. oktobra u Medija centru, a zaključak učesnika je da je odgovor države na bezbednosne pretnje neadekvatan.

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ocenila je da bi zabrana Parade ponosa značila da je država “ili izgubila monopol sile i postala slaba” ili je “u pitanju njena vrlo dobra saradnja sa paravojnim i parapolicijskim formacijama koje prete nasiljem i zastrašuju javnost”.

“Kada govore o razlozima za zabranu Parade ponosa, političari koriste termin ‘bezbednosni rizik’. Ovde nije u pitanju bezbednosni rizik, već bezbednosna pretnja”, rekla je Jelena Milić, dodajući da i premijer Ivica Dačić i njegov prvi zamenik Aleksandar Vučić depersonalizuju izvore pretnji, a to su “paravojne ili parapolicijske formacije, a ne huligani”.

I direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević ocenio je da Vlada Srbije ne želi na pravi način da se bavi bezbednošću građana, koju posmatra olako i koristi je kao izgovor za zabranu Parade.

“Zločin iz mržnje i dalje nije uključen u Krivični zakon Srbije. Postupci za napade tokom i uoči Parade u međuvremenu nisu vođeni, neki slučajevi pokrenuti su na inicijativu NVO, ali suđenja vrlo sporo teku, tako da malo ko može da se uzda u pravdu”, rekao je Antonijević.

Antonijević je naglasio da javnost ima pravo da zna da li postoji 10.000 ljudi koji bi da primene nasilje na Paradi ponosa, ili je to manja grupa.

Gordana Subotić iz Žena u crnom podsetila je da u Srbiji postoji Strategija nacionalne bezbednosti, ali se u njemu ne spominju bezbednosne pretnje u vezi sa Paradom ponosa. To govori, prema njenim rečima, da Srbija bezbednost posmatra u tradicionalnom ključu, a ljudskom bezbednošću se bavi samo deklarativno.

Povodom moguće zabrane Parade ponosa, 2. oktobra su se otvorenim pismom Vladi Srbije i vladama zemalja Evropske unije, obratile organizacije okupljene u Kući ljudskih prava, zahtevajući podršku svim akcijama koje osiguravaju poštovanje prava na slobodu okupljanja u Srbiji.

“Vlada Srbije mora da osigura poštovanje prava na slobodu okupljanja i izražavanja za LGBT aktiviste i da uloži sve napore da se beogradska Parada ponosa 2012. godine održi bez nasilja”, poručili su Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.

Građani i organizatori Parade ponosa, kako je istaknuto, moraju biti podržani prevencijom nasilja protiv LGBT grupa, borbom protiv nekažljivosti onih koji imaju nameru da vrše nasilje nad građanjima Srbije koji koriste Ustavom zagarantovano pravo na slobodu okupljanja, te slanjem jasnih poruka javnosti najviših funkcionera vlasti o važnosti poštovanja ljudskih prava svih građana Srbije, a naročito prava diskriminisanih i marginalizovanih grupa. Takođe, zatražene su konkretne mera i aktivnosti za zaštitu prava LGBT osoba, uz usvajanje Strategije protiv diskriminacije kroz saradnju sa svim relevantnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava i promociju prava LGBT populacije.

Negativno iskustvo sa prošlogodišnjom zabranom Parade ponosa u zadnjem trenutku pokazalo je, kako je navedeno, da prethodna Vlada Srbije nije poštovala domaće zakone i međunarodne standarde o slobodi okupljanja.

“Ponovna zabrana Parade bila bi dokaz da ni nova Vlada ne namerava da ljudska prava posmatra kao temeljnu vrednost društva, a zaštitu marginalizovanih grupa kao jedan od svojih prioriteta”, poručila je Kuća za ljudska prava.

U očekivanju konačne dozvole ili sve verovatnije nove zabrane Parade ponosa, njeni organizatori priredili su i niz događaja u okviru Nedelje ponosa, uključujući Sajam LGBT organizacija, 3. Queer likovni salon, niz tribina o pitanjima porodice, bezbednosti, identitetu, nasilju nad LGBT osobama i ženama, religiji, dometu demokratskih promena u Srbiji, medijima...

Organizatori “Beograd prajda 2012” dobili su podršku niza javnih ličnosti, poput glumaca Alana Kaminga i Stivena Fraja, glumice Marijane Margolis, pevačica Kim Vajld i Sindi Loper, kao i Marsele Detroit, bivše pevačice benda Shakespear’s Sister, koja je napisala i pesmu “Love, Faith, Hope”, inspirisanu sloganom “Ljubav, vera, nada”.

Parada ponosa 2011. zabranjena je iz bezbednosnih razloga, kao i svi drugi skupovi koji su bili najavljeni za taj dan, a organizovali su ih protivnici javnog manifestvovanja prava LGBT zajednice. Tridesetak aktivista LGBT organizacija ipak je na nekoliko minuta zaustavilo saobraćaj na Terazijama, noseći transparent na kojem je pisalo “Ljubav. Normalno” i skandirajući “Ljubav je ljudsko pravo”.

Organizatori su prethodno ocenili da “nije bilo političke volje” da se ta manifestacija održi i da je država zabranom tog skupa kapitulirala pred huliganima, s kojima ne može da izađe na kraj.

Parada ponosa održana je prvi put 2010. u Beogradu, i to iz trećeg pokušaja u proteklih deset godina. Širi centar grada, međutim, bio je demoliran posle višesatnih sukoba protivnika Parade ponosa sa jakim snagama policije. Povređeno je oko sto osoba, više od 200 je privedeno, a naneta je i ogromna materijalna šteta.

Najviši državni funkcioneri najstrože su osudili nasilje na ulicama i poručili da će odgovor države biti žestok, a na mir je pozvala i Srpska pravoslavna crkva, koja se prethodno izjasnila protiv Parade, ali i protiv nasilja.

Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči početka. Tada je takođe zabranjeno javno okupljanje, a dan je obeležen i hapšenjem ultradesničara koji su se ipak okupili, te mnogobrojnim reakcijama na otkazivanje manifestacije.

Sajt “Beograd prajda” je www.parada.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE

(SEEcult.org)