Zajam od 20 miliona evra za infrastrukturu u kulturi

Poslanici Skupštine Srbije zdušno su podržali 2. marta zajam od 20 miliona evra od Banke za razvoj Saveta Evrope namenjen obnovi i izgradnji kulturnih ustanova, ističući značaj kulture za celokupno društvo i ocenjujući da počinje novo doba za njeno očuvanje i razvoj.

Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu od Banke za razvoj, kojim je počelo prvo redovno zasedanje Narodne skupštine u 2021. godini, bio je prilika da poslanici prvi put posle dužeg vremena posvete više sati temi kulture, što je iskorišćeno i za kritiku vanparlamentarne opozicije, kao i neimenovanih predstavnika “intelektualne elite” zbog reakcija na postavljanje spomenika Stefanu Nemanji i film “Dara iz Jasenovca” Predraga Antonijevića.

“Drugosrbijanci govore loše o ‘Dari iz Jasenovca’ jer ih boli činjenica da predsednik Aleksandar Vučić neguje kulturu sećanja”, “Isti oni koji napadaju spomenik Stefanu Nemanji, vode kampanju protiv svega što ima i primesu patriotskog, i zato im smeta politika Aleksandra Vučića, jer ona vodi računa o zaštiti srpskih nacionalnih interesa, zato im je trn u oku”, čulo se, između ostalog, u diskusiji o zajmu za kulturu.

Poslanici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) istakli su više puta značaj stava predsednika Vučića o potrebi većeg ulaganju u kulturu, čestitajući i ministarki kulture i informisanja Maji Gojković na prvim koracima. I poslanici drugih stranaka pozdravili su najavljeno investiranje u infrastrukturu u kulturi, a pojedini su predložili još neke ustanove iz svojih sredina, smatrajući da ne treba ulagati samo u Beograd. U diskusiji se čulo i da je potrebno unaprediti zaštitu kulturnog nasleđa na Kosovu, da je neophodno snažnije povezati kulturu i obrazovanje, te omogućiti više sadržaja iz kulture na televiziji, posebno za decu i mlade.

Projektnim zajmom od Banke za razvoj obuhvaćeno je renoviranje, obnavljanje i proširenje muzeja, pozorišta, kulturnih centara i drugih ustanova, koje se uglavnom nalaze u istorijskim i zaštićenim zgradama, zbog čega je važno sačuvati i njihovu arhitektonsku i istorijsku vrednost. Obnavljanjem funkcionalnosti i povećanjem kapaciteta ustanova kulture i obezbeđivanjem odgovarajućih tehničkih i bezbednosnih uslova, projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, zapošljavanju i turizmu (domaćem, regionalnom i inostranom) - kako je navedeno u Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu, koji je obrazložio ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.

Budući da u Srbiji ima oko sto muzeja, od kojih se većina nalazi u zgradama koje su kategorisane kao kulturno nasleđe i pod zaštitom su države, stanje mnogih zgrada je loše zbog limitiranog ulaganja, proteka vremena, kao i ekonomskih i društvenih promena u poslednjih 50 godina.

Za Narodno pozorište u Beogradu predviđeni su radovi na obnovi i održavanju enterijera, obnova istočne fasade koja gleda na Francusku ulicu, te scena izvođačkih umetnosti).

Projektom su obuhvaćeni i Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodno pozorište u Nišu – obnova zgrade i izgradnja Male scene, Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, obnova i pretvaranje stare Železničke stanice u Beogradu u Muzej istorije, obnova “Ložionice” stare Železničke stanice u Beogradu, izgradnja Galerije umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu, višefunkcionalni kulturni centar u Pirotu, te digitalizacija 11 centara kulture širom Srbije.

Ukupni procenjeni troškovi projekta iznose 30 miliona evra, pa bi uz 20 miliona pozajmljenih od Banke za razvoj, preostalih 10 miliona bilo obezbeđeno iz budžeta Srbije, drugih zajmova i donacija. Obezbeđena su i bespovratna sredstva u iznosu od 400.000 evra za finansiranje tehničke pomoći, odnosno studije opravdanosti za potprojekte prenamene sadašnje radionice NP Beograd za pravljenje dekora u pozorišnu scenu, obnove i prenamene Železničke stanice u muzej, te obnova zgrade bivše Ložionica i njena prenamena u multifunkcionalni kulturni centar.

Zajam za infrastrukturne radove u kulturi, kako je istaknuto, doprineće uspešnom pozicioniranju Srbije, ostvarenju Strateških prioriteta kulture 2021-2025. i Strategije razvoja kulture 2021-2029, kao i široj dostupnosti kulture, te razvoju kulturnih inicijativa, kulturnih aktivnosti, zapošljavanju i kulturnom turizmu.

Glumica Jelica Sretenović, poslanica Socijalističke partije Srbije, izjavila je da zajam od Banke za razvoj “treba da vrati stari sjaj institucijama kulture kako bi zadržale značaj koji su imale”.

“Ne zaboravimo da je važna i kolektivna svest održavanja i čuvanja institucija. Poznat je naš nemar prema javnom dobru, a nije svrha da obnovimo, a ne održavamo i da svakih 15-20 godina počinjemo iz početka”, rekla je ona, dodajući i da je rasprava o kulturi u parlamentu značajna jer se kulturi daje pripadajuće mesto, a obnovi kulturnih institucija u Beogradu, ali i u Nišu, Pirotu… potvrđuje se opredeljenost za decentralizaciju.

I poslanik Muamer Zukorlić iz Stranke pravde i pomirenja (SPP) pozdravio je planirana ulaganja, smatrajući da je to i znak “promene pravca” kulturne politike, zasnovane na veri u Boga.

“Veoma smo obradovani činjenicom da u ovom teškom vremenu, kada je većina nacija foskurisana na posledice izazvane pandemijom, imamo snage da se orijentišemo i na ono što nije puko preživljavanje, već predstavlja jednu od najznačajnijih dimenzija čoveka kako u individualnom, tako i u kolektivnom smislu”, rekao je on i istakao da je u svakom vremenu tema kulture važna, a pogotovo danas jer, kako je naveo, ni posle tri decenije “nismo ni blizu da uspemo da počistimo sve posledice koje je izazvao sistem koji je trajao pola stoleća, a tada smo imali zapravo možda i glasniju retoriku o kulturi – mnogo više domova kulture, ali nismo imali kulturu”.

Smatrajući da je kultura i samom etimiologijom “vezana za kult, za ono što se veruje”, Zukorlić je rekao da “nema kulture bez Boga”.

“Ako uspostavite ideologiju u pokušaju da formulišete određenu kulturu, a pritom je osnova vašeg verovanja negacija Boga, najvišeg kulta koji poznaje čovečanstvo, vi osnovno izvorište kulture eliminišete”, rekao je on, kritikujući “agresivne titoističke postavke” i izražavajući radost zbog promene pravca i retorički, i u praksi.

Zukorlić je ocenio i da treba unaprediti svest o “pustoši” kulture u drugoj polovini 20. veka, jer “čovek kada ostane bez kulture, ne samo u spomeničkom smislu, već u svojoj duši, sve manje postoji čovekom, sve više životinjom”.

Prema njegovom mišljenju, potrebno je te teme otvoriti, jer jedan od zadataka jeste “dalje čišćenje ovog prostora od posledica kulturne pustoši izazvane jednoumljem”.

“Potrebno je još neke ispravke da uradimo u našoj svesti i orijentaciji. Ako pratimo opšti diskusrs bavljenja kulturom, doći ćemo do zaključka da je najznačajniji deo bio očuvanje kult nasleđa, pogotovo spomeničkog, što je dobro, ali postavlja se pitanje da li je to dovoljno, da najznačajniji deo naše energije potrošimo u skidanju prašine sa značajnih građevina kulture nase prošlosti i da to smatramo velikim postignućem. Nisam siguran. To su dela naših predaka, jeste da smo dužni da to očuvamo, ali da li je to dovoljno i šta ćemo mi ostaviti našim pokoljenjima i da li će imati ovoliko posla koliko mi imamo za očuvanje kulturne baštine?”, rekao je Zukorlić i ocenio da se treba fokusirati i na današnju kulturnu produkciju, te čvršće povezati kulturu i obrazovanje.

I Nandor Kiš iz Saveza vojvođanskih Mađara pozdravio je zajam za investiranje u infrastrukturu u kulturi, posebno zbog najavljenog završetka rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici.

“Sada kada smo već godinu dana pogođeni pandemijom, normalno da još više vrednujemo kulturu. Svima nam nedostaju predstave i izložbe uživo, a ne onlajn ili na televiziji…”, rekao je Kiš i izrazio nadu da će dobra dinamika vakcinisanja vratiti život vratiti u normalu.

Samir Tander iz SPP skrenuo je pažnju na loše stanje kulture u Sandžaku, navodeći da Sjenica, na primer, nema zgradu muzeja, da biblioteka u Prijepolju nema matičnu zgradu, a krov Doma kulture prokišnjava…

Tander je apelovao da sva sredstva ne završe u Beogradu, jer se kultura mora ravnomerno razvijati. “Deca i u Prijepolju, i u Novom Pazaru, i u Svrljigu, moraju da imaju biblioteku, pozorište, muzej…”, dodao je.

I Branimir Jovanović iz Socijaldemokratske partije Srbije ukazao je na probleme ustanova na lokalnu, dajući primer Kraljeva.

Narodno pozorište u Kraljevu, koje radi u zgradi staroj 140 godina, koja je poslednji put ozbiljno rekonstruisana 1984, funkcioniše odlično zahvaljujući razumevanju gradske uprave i entuzijazmu zaposlenih, ali dodatne poteškoće stvorio je zemljotres 2010. I sam Zavod za zaštitu t spomenika kulture procenio je da je kraljevački teatar izložen riziku od rušenja, te da je neophodno da se što pre rekonstruiše. S druge strane, zgrada je vraćena nekadašnjim vlasnicima, a oni nemaju interes da u nju ulažu. Prostor za Istorijski arhiv u Kraljevu, kako je dodao, takođe kuburi sa prostorom. Nalazi se u zgradi koja je procesom restitucije vraćena manastiru Žiča, a Ministarstvo odbrane ustupilo je jedan objekat, ali ga je potrebno rekonstruisati i adaptirati, za šta treba oko 45 miliona dinara.

Radovan Tvrdišić iz poslaničke grupe SPAS ocenio je da je poslednjih nekoliko nedelja, obeleženih podizanjem spomenika Stefanu Nemanji i filmom “Dara iz Jasenovca” pokazalo koliko je kultura važna.

“Pokazali smo da Srbija ide konačno kulturi pamćenja, prepoznavanju suštinskih temeljnih tački identiteta. Zato je ‘Dara’ izazvala toliko reakcija, pokazala je da posle 80 godina srpski narod, koji nije jedini koji je stradao, a jeste jedini koji nije progovorio o svom stradanju… Na isti način reakcija je bila i za spomenik Stefanu Nemanji”, rekao je on i ocenio da je suštinski problem za kritičare to što se “srpski narod i država okreću kulturi pamćenja”.

Prema Zakonu o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu od Banke za razvoj, Ministarstvo kulture i informisanja biće odgovorno za sprovođenje, upravljanje, koordinaciju i nadzor nad projektom zajma za infrastrukturu u kulturi, koji je oročen na 20 godina otplate za svaku pojedinačnu povučenu tranšu.

(SEEcult.org)